Strana 1
Hlamidija
- Pojam
- Infekcija
- Učestalost
- Načini infekcije
- Posledice dugotrajnog nelecenja hlamidijom
- Zaštita  od  posledica infekcije  hlamidijom [link]
- Kako se dijagnosticira infekcija hlamidijom
- Lecenje
- Kako se otkriva infekcija hlamidijom  [link]
- Sta treba uciniti kada se dobije upala polnih organa [link]
- Polna higijena za zene i muskarce  [link]
- Muskarci nisu poštedjeni [link]
PAPA test
- Ko se i kada treba podrvgnuti PAPA testu [link]
- Uzorak za Papa test  [link]
- HPV DNK test zajedno sa  papa testom [link]

Strana 2  [link]
Kolposkopija (detaljniji pregled grlića materice)
- Biopsija [link]
- Endocervikalna kiretaža
Ciste na jajnicima
- Kakvi su simptomi kod ciste na jajnicima? [link]
Policistični jajnici
- Definicija [link]
- Učestalost
- Rizici
- Simptomi
- Izgled jajnika [link]
- Dijagnoza   
- Jajnici nalik na policistične
- Lečenje
Dismenorea - bolne menstroacije
- Primarna dismenorea [link]
- Sekundarna dismenorea
Kada je seks bolno iskustvo
- Tehnike koje pomažu [link]
- Kada treba konsultovati ginekologa?
Seks bez zaštite izaziva rak materice [link]
Kondilomi - polne bradavice [link]
- Sta su polno prenosive bolesti (STDs)?
- Koje su sanse da se zarazite polnom bolescu?
- Kako izbeci/leciti STD?
- Condylomata acuminata - kondilomi
- Izazivac infekcije - HPV

Strana 3  [link]
- Prenosenje i zastita [link]
- Dijagnoza i lecenje
- Informacije za inficirane
Gonoreja [link]
- Šta je gonoreja (triper, kapavac ili utretritis)?
- Dijagnoza
- Simptomi
- Kako se dobija?
- Kako se leči?
- Prevencija
- Bitno za muškarce
- Bitno za žene
- Bitno za ljude sa narušenim imunim sistemom
- Vreme inkubacije
- Seks
- Rasprostranjenost
Problemi sa menstruacijom [link]
- Prva menstruacija
- Menstrualni ciklus
- Menstrualne tegobe
- Kontrakcije materice [link]
- Prestanak bolova
- Opuštanje
- Neredovne menstruacije
- Obimne menstruacije
- Diletacija i kiretaža
- Amenoreja
- Samopomoć kod premenstrualnog sindroma (PMS)
Poremecaji menstrualnog ciklusa [link]
- Nepravilna krvarenja kod održanog pravilnog ritma menstrualnih ciklusa
- Intermenstrualno ili ovulatorno krvarenje
- Premenstrualno krvarenje
- Postmenstrualno krvarenje ( produženo menstrualno krvarenje)
- Skracena faza dozrevanja folikula
- Obilno menstrualno krvarenje ( Hipermenoreja)
- Oskudno menstrualno krvarenje ( Hipomenoreja)
Nepravilnosti ritma krvarenja [link]
- Učestala menstrualna krvarenja ( Polimenoreje)
- Nepravilna aciklicna krvarenja ( Disfunkcionalna krvarenja )
- Metroragija klimakterika ( klimaktericno krvarenje ili perimenopauzalno krvarenje)
Zapalenjska oboljenja genitalnih organa zene [link]
- Infekcije donjeg genitalnog trakta
- Bolesti izazvane virusima
  1. Sindrom stecene imunodeficijencije
  2. Genitalni herpes
  3. Infekcije humanim papiloma virusima (HPV)
  4. Hepatitis B i hepatitis C
- Bolesti izazvane bakterijama [link]
  1. Sifilis
  2. Gonoreja
  3. Infekcija hlamidija
  4. Bakterijska vaginoza
Upalna oboljenja gornjeg genitalnog trakta zene [link]
- Etiologija ( uzrok oboljenja )
- Faktori rizika
- Razvoj bolesti
- Klinicka slika i dijagnoza
- Kriterijumi za dijagnozu akutne upale jajovoda
- Lecenje pelvicnih infekcija
- Prevencija i zastita
- Mogući pravci delovanja u smislu prevencije i zaštite :
Miomi materice [link]
- Učestalost
- Komplikacije i posledice prisustva mioma
- Dijagnoza
- Lečenje
- Etiologija
- Anatomska podela
- Patologija
- Simptomi

Strana 4  [link]
Maligdna oboljenja grlica materice [link]
- Anatomske i histoloske karakteristike grlica materice
- Epidemiologija i faktori rizika za nastanak malignih promena na grlicu materice
- Intraepitelijalne neoplazije - promene koje prethode nastanku raka grlica materice
- Uloga humanih papiloma virusa (HPV) u nastanku karcinoma grlica materice [link]
- Skrinig i druge dijagnosticke metode u dijagnostici karcinoma grlica materice [link]
- Lecenje intraepitelijalnih neoplazija i karcinoma grlica materice [link]
- Metode prevencije
- Zakljucak
Jake emocije mogu da poremete menstrualni ciklus [link]
- Lečenje
Uticaj semena na razvoj raka grlića materice [link]
Vanmaterična trudnoća [link]
HPV, pušenje i karcinom grlića materice [link]
Rana dijagnostika raka jajnika [link]
12 minerala i vitamina za zdravlje žene [link]

Strana 5  [link]
Neredovne menstuacije i refleksologija [link]
Visoko rizicna trudnoca [link]
- Definicija
- Opis
- Dijagnoza
- Lečenje
- Prognoza
- Sprečavanje problema
- Gestacijski dijabetes [link]
- Preeklamspija i eklampsija [link]
Prevremeni porođaj [link]

Strana 6  [link]
Zloćudni tumor dojke [link]
- Opis
- Kod koga postoji rizik
- Simptomi
- Stadiji zloćudnih tumora dojke
- Koje pretrage će liječnik napraviti?
- Liječenje
- Pregled
- Kirurški zahvat
- Lijekovi
- Prevencija
- Komplikacije
Tumori jajnika [link]
- Uvod
- Opis bolesti
- Uzroci i rizične skupine
- Simptomi bolesti
- Dijagnoza
- Liječenje
- Pretrage za rano otkrivanje i prevencija
Rak jajnika [link]
- Uvod
- Opis bolesti
- Uzroci i rizične skupine
- Simptomi bolesti
- Dijagnoza
- Liječenje
- Pretrage za rano otkrivanje i prevencija
Menstrualni poremećaji [link]
- Što je menstruacija?
- Faze i karakteristike menstruacije
- Što su poremećaji menstruacije?
- Koji su uzroci poremećaja menstruacije?
- Kako se dijagnosticiraju menstrualni poremećaji?
- Liječenje menstrualnih poremećaja
- Koji se lijekovi koriste kod menstrualnih poremećaja?
- Hormonske terapije menstrualnih poremećaja
- Koji operativni i drugi zahvati se koriste kod menstrualnih poremećaja?
Dojke: budite brži od lekara [link]
- Pet zlatnih pravila
Sindrom policističnih jajnika (PCO Sy) [link]
-Iskustva iz prakse
Rak koji se može izlečiti [link]
- Redovni pregledi najbolja prevencija
Bolni mesečni ciklus [link]
Kada treba da posetite ginekologa  [link]
-  Kiseli čuvar zdravlja
- Trihomonasni sekret
- Gljivične infekcije
-  Humani papilloma virus
- Bakterijske infekcije
- Krv zvoni na uzbunu
- Opaki virusi
- Svrab - posledica neadekvatne ishrane

Strana 7 [link]
Menopauza  [link]
- Smetnje koje se javljaju
- Treba se početi baviti sobom
- Pobačaj i namerni prekid trudnoće (abortus) [link]
- Posle otklanjanja tumora [link]
- Prehrana u menopauzi [link]
- Bolan snošaj - signal na uzbunu [link]
- Novi lijek protiv raka dojke na američkom tržištu [link]
- Pilule smanjuju rizik od nastanka raka jajnika  [link]
- Masan zalogaj opasan po ženske grudi [link]
- Vitamini u menstruaciji [link]
- Vodič za zdrave grudi [link]

Strana 8
- Joga dobra za žene koje imaju rak dojke [link]
- Intervju: Ubica bolesti krije se u matičnoj ćeliji (Profesor dr Miodrag Stojković, svetski poznat genetičar)
[link]
- U menopauzi sa 22 godine [link]
- Novi uspeh u lečenju raka dojke [link]
- Vakcina protiv raka grlića materice deluje [link]
- Hormonska terapija raka dojke [link]

Strana 9
- Prednosti i mane hormonske terapije [link]
- Odobreno cjepivo protiv raka maternice [link]
- Veštačka oplodnja bez obzira na starost žene [link]
-  Krvarenje posle odnosa [link]
- Rak dojke - mislite na vreme [link]
- Masektomija pa vježbe razgibavanja [link]
- Novo cjepivo protiv HPV-a - Cervarix [link]

Strana 10
- Preduhitrite menstrualne grčeve [link]
- Intenzivno vježbanje za pobačaj [link]
- Ranica na grliću materice [link]
- Tijelo na udaru podivljalih hormona [link]
- Neredovna menstruacija utiče na bolesti pluća [link]
- Ублажите симптоме менопаузе [link]
- Moderna kontracepcija [link]
- Novi test za klamidiju [link]
- Kako se leče vodene ciste [link]
- Vaginizam - strašljivo bekstvo od intimnosti [link]

Strana 11
- Kondilomi (condylomata) [link]
- HPV infekcija [link]
- Kondilomi [link]
- Jos malo o ovome... [link]

Strana 12
- Sprečite polne infekcije [link]
- Carski rez samo ako se mora [link]
- Možete da sprečite rak grlića materice [link]
- Rak dojke, faktori rizika, lečenje [link]
- Ne plašite se ginekološkog pregleda [link]

Strana 13
- Policistični jajnici - signali za uzbunu [link]

Dodatak

Rak grlica materice[link]
Saveti za trudnice [link]
Anti-bebi pilule [link]
Odaberite pravu ­metodu kontracepcije [link]
Prepoznati endometriozu [link]   
Vaginalni sekret [link] 
Što sve trebate znati o dojenju [link]
Polne bolesti [link]

---

H l a m i d i j a



Sta je hlamidija?
 Hlamidija (Chlamydia trachomatis) je bakterija koja inficira sluzokožu ženskog i muškog polnog i mokraćnog sistema.


Infekcija hlamidijom
 
Infekcija hlamidijom kod oko 75 % žena i oko 50 % muškaraca ne uzrokuje smetnje niti znakove upale, sve dok se ne razviju nepopravljiva oštećenja polnih organa.
Simptomi upale se kod manjeg broja zaraženih osoba javljaju periodu od prve do trece  nedelje nakon infekcije.
Kada se otkriju posledice "tihe" infekcije, najčešće neplodnost žene ili muškarca, obično je prošlo duze vreme (više godina) od početne infekcije.

Učestalost
 
 Infekcija klamidijom je najčešća dijagnosticirana polno prenosiva bolest prouzrokovana bakterijama u razvijenim zemljama.
 Stvarna učestalost infekcije hlamidijom nije poznata jer inficirane osobe uglavnom ne znaju da su zaražene i ne podvrgavaju se testiranju.
 Pacijentima koji se jave sa znakovima upale polnih organa, često se daju lekovi bez prethodnog uzimanja uzoraka za laboratorijske testove kojima se jedino može utvrditi pravi uzročnik bolesti.

Načini infekcije
 
 Hlamidija se prenosi tokom polnog odnosa, ali postoje i mogućnosti zaraze nepolnim putem (bazeni, sportske dvorane, javni WC i sl.). Svaka spolno aktivna osoba može biti zaražena klamidijom, a da toga nije svesna.
 Narocito su ugrožene mlade osobe od početka polne aktivnosti do 25-30 godina jer je u toj periodu sluznica polnih organa još nezrela te stoga podložna infekciji.
 Novorođenče se može zaraziti od inficirane majke tokom porodjaja.
 
Posledice dugotrajnog nelecenja hlamidijom

 Dugotrajna infekcija hlamidijom može dovesti do nastanka nepopravljivih oštećenja polnih organa i kod onih osoba koje nemaju smetnji ili vidljivih znakova upale.
 Hronične upale maternice, jajnika i područja grlica nastaju kod oko 40 % žena.Posljedica hronične upale su trajna oštećenja tkiva koja prouzrokuju hroničnu bol, neplodnost i vanmaternične trudnoće (stanje potencijalno opasno po život žene).
 Kod trudnica može doći do spontanog pobačaja ili preranog porodjaja usled infekcije maternice i ploda u trudnoći.
 Hlamidija je najčešći uzročnik upale pluća i upale sluznice oka novorođenčadi koja se zaraze tokom porodjaja od inficirane majke.
 Kod muškaraca može doći do hronične upale prostate i polnih žlezda. Posledice hronične upale su bol, neplodnost i povećani rizik od raka prostate.
 Alergijske i autoimune reakcije mogu nastati kod žena i muškaraca uslijed dugotrajnog prisustva klamidije u telu. Ove reakcije se ogledaju u  upalama zglobova, oštećenjima kože i očiju.

Zaštita  od  posledica infekcije  hlamidijom
 
 Jedini način zaštite od posledica infekcije klamidijom je rano otkrivanje i lečenje svake infekcije.
 
    1. Zbog velikog broja prividno zdravih inficiranih osoba preporučuje se preventivno testiranje jedan put godišnje svih polno aktivnih osoba oba pola kao i preventivno testiranje na klamidiju svake trudnice;
  Testiranje je moguće iz urina, što je posebna pogodnost za trudnice i muškarce primenom najosjetljivijih DNK PCR testova koji mogu otkriti prisustvo malog broja uzročnika u uzorku, što je najčešće slučaj kod većine inficiranih osoba koje nemaju smetnji niti znakova upale.
    2. Kod svake upale u području mokraćnog i polnog sistema treba izvršiti testiranje kako bi se isključila infekcija klamidijom.
 
    3. Kod problema neplodnosti treba izvrsiti testiranje na klamidiju kod oba partnera.
 
Kako se dijagnosticira infekcija hlamidijom
 
 Pregledom lekara nije moguće utvrditi o kojem uzročniku upale se radi.
 Papa test nije dijagnostička metoda za dokazivanje uzročnika infekcije ili upale.
 Izbor lekova i uspešnost lečenja zavisi o svojstvima uzročnika pa je važno pre početka lečenja uzeti uzorke za posebne laboratorijske testove kojima je jedino moguće otkriti uzročnika infekcije ili upale.
 Za otkrivanje infekcije hlamidijom postoje brojni laboratorijski testovi koji se međusobno značajno razlikuju po kvalitetu.
 Kvalitet testa procenjuje se na temelju njegove osetljivosti koja se izražava u procentima.Što je osetljivost testa viša, test je tačniji, jer je manja mogućnost lažnog negativnog nalaza, odnosno da kod stvarno inficirane osobe nalaz testa bude negativan.

 Prikaz tačnosti različitih dijagnostičkih testova za klamidiju:
 
 1. Kultura  osetljivosti      75 - 85 %
 2. Imunoflorescencija (DFA) i imunohistokemija (EIA)    50 - 80 %
 3. DNK hibridizacija (Digene HC II, Pace 2)       75 - 85 %
 4. DNK PCR    96 - 100 % 


Lecenje
 
 Svaku hlamidijsku infekciju treba lečiti, bez obzira ima li inficirana osoba smetnje ili nema nikakvih znakova upale.
 Ove infekcije, narocito ako se rano otkriju, moguće je uspešno izlečiti primenom odgovarajućih antibiotika.
 Sve polne partnere zaražene osobe treba testirati i lečiti.
 Nakon provedenog lečenja treba ponoviti testiranje kroz 3 - 4 meseca kod oba partnera.
 Negativan nalaz kontrolnog DNK PCR testa je najpouzdaniji dokaz izlečenja infekcije.

Kako se otkriva infekcija hlamidijom

 Većina infekcija hlamidijom ne uzrokuje uočljive smetnje ili znakove upale. Usprkos tome, kod inficiranih osoba oba pola mogu nastati brojne komplikacije. Ukoliko zaražena osoba ima smetnje ili vidljive znakove upale u području polnih i mokraćnih organa, one se ne razlikuju od upala izazvanih drugim uzročnicima (bakterije, mikoplazme, ureplazma itd.) pa na temelju lekarskog  pregleda nije moguće utvrditi o kojem uzročniku se radi.Papa test nije dijagnostička metoda za dokazivanje uzročnika infekcije ili upale.Serološke metode se ne smatraju pogodnim za dijagnostiku infekcija klamidijom.
  Izbor lekova i uspešnost lečenja zavisi od svojstava uzročnika pa je važno pre početka lečenja uzeti uzorke za posebne laboratorijske testove kojima je jedino moguće pouzdano identifikovati uzročnika upale.
   
   Za dijagnostiku infekcije hlamidijom primenjuju se sledeće metode:
 
 1. Kultura osetljivost: 75 – 85 %
 
 2. Detekcija antigena osetljivost: 50 – 80 %
        - test direktne imunofluorescencije (DFA)
        - imunohistokemijska detekcija antigena (EIA)
 
  U ovoj grupi postoji više od 20 različitih komercijalnih dijagnostičkih testova koji se međusobno jako razlikuju po osetljivosti. Osetljivost od 50 % znači da svaka druga inficirana osoba dobije lažno negativan nalaz, a osetljivost od 80 % znači da svaka peta inficirana osoba dobije negativan nalaz testa iako je uzročnik prisutan u njenom telu.
 
 3. Detekcija nukleinskih kiselina uzročnika
         - DNK hibridizacija (PACE 2, DIGENE HC II) osjetljivost 75 – 85 %
         - DNK amplifikacija (PCR testovi) osjetljivost 96 – 100%
 
   DNK PCR testovi danas su najosetljiviji dijagnostički testovi koji se primjenjuju u medicini.
Oni omogućuju korištenje urina kod žena i muškaraca kao uzorka u kojem se određuje prisustvo hlamidije. Njihova prednost je u mogućnosti otkrivanja infekcije kod osoba koje nemaju znakova bolesti, a to je slučaj kod većine žena i muškaraca inficiranih hlamidijom.

  Rano otkrivanje i lečenje infekcije kod oba partnera jedini je način uspešnog sprečavanja nastanka komplikacija hlamidijskih infekcija kao što su neplodnost, alergijske i autoimune reakcije kod osoba oba pola, vanmaternična trudnoća i pontani pobačaji kod žena te infekcije novorođenčadi.
 
  Chlamydia trachomatis DNK PCR test je dijagnostički test koji se zasniva na  postupku umnažanja (amplifikacije) hlamidijske DNK ako je ovaj uzročnik prisutan u uzorku. Test je namenjen otkrivanju hlamdije u urinu (za žene i muškarce), u brisu endocerviksa i u uzorku uretre muškaraca. Osetljivost testa kod muškaraca je 100 % bez obzira da li se test radi iz urina ili obriska uretre. Kod žena, osjetljivost testa iz obriska endocerviksa je 100 %, a iz urina 97 %. Ovako visoka osjetljivost testa omogućuje korištenje urina kao dijagnostičkog uzorka za pouzdano otkrivanje hlamidijske infekcije uz uslov visokog kvaliteta laboratorija koji test primenjuje i strogo pridržavanje pravila dobre laboratorijske prakse za PCR laboratorije.

Sta treba uciniti kada se dobije upala polnih organa

 Sve upale u području polnih organa, bez obzira na uzrok, imaju iste simptome
 Znaci upale koje sami možete uočiti su: svrabež, pečenje, bol, crvenilo, pojačani sekret neuobičajene boje i mirisa.
 Na lekarskom pregledu upala se prepoznaje po otečenosti, crvenilu, bolnosti na dodir zahvaćenog područja uz prisustvo sekreta.
 U sklopu Papa testa ne rade se nikakva dodatna testiranja u svrhu otkrivanja uzročnika upale.
 Pod mikroskopom mogu se videti gljivice, trihomonas i gardnerelu.
 Ostale bakterije kao ni viruse nije moguće identifikovati u Papa testu.
 Bez nalaza ciljanih laboratorijskih testova nije moguće utvriti uzrok upale.

 Kod svake sumnje na upalu pre nego sto pocnete uzimati lekove treba uzeti briseve za laboratorijske testove kojima se otkrivaju pojedini uzročnici upale.

 Zasto?
 
 1. Izbegavanje nepotrebnog lecenja

  Osim mikroorganizmima, upala polnih organa može biti uzrokovana mehaničkim podražajem (tesno rublje, spirala i sl.), hemijskim podražajem (sredstva za pranje i sl.) ili alergijskom reakcijom (deterdžent, ulošci i sl.).
Nepotrebno lečenje, u ovom slučaju najčešće antibioticima, nije bezazleno.
 Svi antibiotici imaju neželjena štetna delovanja npr. na jetru, bubrege, koštanu srž, probavne organe itd.
Nepotrebno uzimanje antibiotika je ekocid jer se stvaraju slojevi uzročnika otpornih na antibiotike brže nego što farmaceutska industrija može proizvesti nove. Tako banalne infekcije koje danas uspešno lečimo sutra mogu ponovo postati smrtonosne kao što su bile još u prvoj polovini prošlog veka.
 
  Pojedini lekovi ne deluju jednako uspešno na sve vrste uzročnika.
Upala koje biste se ispravnim lečenjem mogli rešiti za nekoliko dana, može vas mučiti mesecima pa i godinama.
 
 2. Komplikacije dugotrajnih neizlecivih upala

 Dugotrajne upale dovode do:

•   trajnih oštećenja polnih organa,
•   slabljenja otpornosti celog organizma,
•   neplodnosti,
•   povećanog rizika od nekih malignih tumora.


 3. Nepouzdanost naknadno uzetih labaratorijskih testova

 Nakon započetog lečenja koje se pokaže bez dejstva nekoliko nedelja nije moguće dobiti dobar uzorak za naknadno testiranje.
 Najmanje 3 nedelje nakon zadnje uzete doze leka treba ponoviti laboratorijske testove na one uzročnike koji su lečeni.
 
  Testiranje pre lecenja je važno da bi lečenje bilo uspešno, a nakon lečenja da bi smo bili sigurni da je uzrocnik u potpunosti uklonjen.

Polna higijena za zene i muskarce

Polne bolesti nekada: pitanje morala -
Polno prenosive infekcije danas: pitanje higijene.
 
 1. Polne bolesti

 Poput sifilisa ili gonoreje gotovo uvek su zaraženoj osobi stvarale poteškoće.Lečnik je na temelju znakova bolesti pregledom u ordinaciji mogao utvrditi o kojoj bolesti se radi.Ubrzo nakon infekcije pojavljivale bi se smetnje pa se moglo utvrditi kada i od koga se osoba zarazila.Izloženost zarazi povezivala se s nemoralnim i bludnim ponašanjem, polna bolest je bila znak sramote, a stalni partner "nedužna žrtva" preljubnika.
 
 2. Polno prenosive infekcije

 Poput infekcije hlamidijom ili HPV-om u većini slučajeva zaraženoj osobi ne stvaraju uočljive poteškoće pa čovek ne mora znati da je zaražen.Bez obzira na to, infekcija je dugotrajna i s vremenom izaziva nastanak komplikacija,trajnih oštećenja polnih organa ili raka.
 Ako postoje znaci upale, oni su isti nezavisno od uzroka (crvenilo, svrab, pečenje, bolnost, otok, sekret) pa lekar ne može pregledom u ordinaciji utvrditi što je uzrokovalo upalu.
 Kada se pojave zakasnele komplikacije, obično je prošlo više meseci ili godina od trenutka zaraze pa nije moguće utvrditi kada i od koga se osoba zarazila.
 
 Uzročnici polno prenosivih infekcija široko su rasprostranjeni među ljudima, jednako kao i uzročnici u drugim delovima tela (ustima, mokraćnom mehuru, crevima, koži itd.). Neki se mogu preneti i nepolnim putem npr. klamidija.
 Svaki polni odnos je rizičan, a zaštita je moguća samo provođenjem mera polne higijene.
 Moramo usvojiti higijenske navike nege polnih organa kao što smo usvojili naviku redovitog pranja zuba.


 3. Mere polne higijene
 
 Kondom kod svakog polnog odnosa.

 Ali kondomi su nepouzdani, pucaju, imaju fabricke greške, nisu uvek pri ruci, postoji mogućnost nepolnog prenosa nekih uzročnika, partneri ga ne žele (više) koristiti.Bez obzira na korištenje kondoma potrebno je preventivno testiranje jednom godišnje:

 - Klamidija DNK PCR test iz urina za žene i muškarce
 - Hpv DNK test zajedno s Papa testom za žene
 
 Ukoliko primetite znakove upale,  prvi korak je uzimanje uzoraka za laboratorijsku analizu.

 Nikada ne uzimajte antibiotike bez prethodnog uzimanja uzoraka za laboratorijke testove jer je nepotrebno ili pogrešno uzimanje antibiotika štetno za vas.

Muskarci nisu poštedjeni
 
 Pogrešno se smatra da polno prenosive infekcije kod muškaraca redovito izazivaju upalne smetnje zbog kojih oni potraže pomoć lekara i tako izbegnu nastanak kasnijih komplikacija.Danas se procenjuje da oko 50 % muškaraca zaraženih hlamidijom, najčešćom polno prenosivom bakterijom, nema smetnji ni znakova upale.Usprkos tome, hlamidija se širi uzlazno unutar polnog sistema uzrokujući podmukle hronične upale mokraćne cevi, izvodnih kanala testisa i prostate.

 Istraživanja uzroka neplodnosti otkrila su prisustvo hlamidije kod  petine ispitivanih muškaraca.
 
 Najnovija istraživanja švedskih naucnika pokazala su da je kod muškaraca zaraženih hlamidijom polodnost smanjena za čak 33 %.

 Pretpostavlja se da bakterija negativno deluje na spermatozoide, ali postoje i drugi mogući mehanizmi izazivanja neplodnosti.Smatra se da česte infekcije i upale u mladosti mogu dovesti do oštećenja oplodne celije u testisima iz kojih nastaju spermatozoidi.Procenjuje se da svaki šesti par u svetu ima problema s neplodnošću, a u polovini slučajeva neplodan je muškarac.
 Osim hronične upale prostate s posledicama kao što su otežano mokrenje, bolovi,ugrožavanje zdravlja celog organizma zbog prisustva trajnog upalnog žarišta.Smatra se da učestale i dugotrajne upale prostate u mladosti povećavaju rizik od raka prostate u starosti.
 
 Zbog svega navedenog preporučuje se svim zdravim polno aktivnim muškarcima da se jednom godišnje preventivno testiraju na hlamidiju.
 Zahvaljujući DNK PCR testovima moguće je izbjeći vrlo bolno uzimanje brisa uretre jer su ovi najnoviji testovi dovoljno osetljivi da jednako uspešno otkrivaju prisustvo uzročnika iz urina.
 
 Ako se otkrije,infekcija se jednostavno i uspešno leči antibioticima.

P A P A   t e s t


  PAPA test je test (screening test) čiji cilj je što ranije otkrivanje prekanceroznih i zloćudnih stanja grlića materice. U tu svrhu uzima se bris dela grlića materice, i kanala grlića materice, napravi se citološki razmaz u kojem se pod mikroskopom traže znakovi upale, uzročnici infekcije, abnormalnosti ćelija i zloćudne promene. Postupak je u kliničku praksu uveo George Papanicolau 1953., pa se po njemu zove PAPA test.

Ko se i kada treba podrvgnuti PAPA testu

 Test se preporučuje ženama koje su seksualno aktivne ili su napunile 18 godina života jednom godišnje (radi lakše evidencije samoj ženi, preporučuje se oko njenog rođendana), a po potrebi i češće. Smatra se da se redovnom godišnjom PAPA kontrolom smanjuje rizik umiranja od raka grlića materice za 90%!
 Najbolje vrijeme za uzimanje uzorka je sredina ciklusa tj. 10-20 dana nakon prvog dana zadnje menstruacije.

Važno:
 2 dana pre odlaska ginekologu žena treba izbegavati tuširanje vagine ili umetanje vaginalnih lekova, spermacidnih pena, krema ili želea (osim po preporuci lekara) budući da navedeni postupci mogu isprati ili sakriti promenjene ćelij.

Interpretacija nalaza PAPA testa

Nalaz može a) biti uredan, b) pokazivati upalne promene i eventualno uzroke upale, ali bez promena u epitelnim ćelijama, i c) biti abnormalan u smislu promenjenih epitelnih ćelija.

Abnormalan nalaz ne znači da žena obavezno ima karcinom, kao ni da takvo stanje bezuslovno prelazi u karcinom, premda neke od tako promenjenih, tzv. displastičnih ćelija imaju veću verovatnoću da postanu zloćudne.

Displazija je stanje u kojem se epitelne ćelije grlića materice svojom veličinom i izgledom, te sazrevanjem razlikuju od normalnih epitelnih ćelija tog područja, ali još uvijek nisu karcinomske. Međutim, u sebi sadrže potencijal da to postanu (tzv. prekancerozno stanje). Displazije se nalaze u oko 2-5% žena, a rizik prelaza u karcinom iznosi 10-15% odnosno 30-50% ako se radi o CIS. Naime, displastične ćelije mogu biti više ili manje promenjene, pa se tako razlikuju tri nivoa displazije:blaga, umerena i teška. Često se kao sinonimi koriste i termin CIN (cervikalna intraepitelna neoplazija), pri čemu u zavisnosti o debljini zahvaćenog epitela postoji CIN I (blaga displazija), CIN II (umerena displazija) i CIN III (teška displazija odnosno CIS tj. carcinoma in situ). CIS, za razliku od invazivnog karcinoma, nije probio bazalnu membranu (koja razdvaja epitel od vezivnog tkiva s krvnim i limfnim žilama koje se nalazi ispod epitela), pa je još uvijek ograničen samo na epitel.
U nalazu PAPA testa moguće je naići i na termin SIL (skvamozna intraepitelna lezija), koji se takođe odnosi na displastične ćelije grlića materice, pri čemu SIL niskog nivoa(LGSIL od eng. low grade) odgovara CIN-u 1, a SIL visokog nivoa(HGSIL od eng. high grade) uključuje CIN II i CIN III.

Postoji i nalaz atipičnih skvamoznih, odnosno glandularnih (žlezdanih) ćelija neodređenoga značenja (ASCUS odnosno AGCUS) u stanjima kada abnormalnosti ne ispunjavaju kriterijume za CIN, SIL ili displaziju. Kod prosečno 5-10% pacijentkinja s ovakvim nalazom se nakon daljnjih pretraga otkriva SIL visokog nivoa ili, retko, invazivni karcinom.

Karcinom grlića materice (cervikalni karcinom; invazivni cervikalni karcinom) nastaje kada tumorske ćelije probiju bazalnu membranu i prošire se dublje u maternično tkivo ili u druga tkiva i organe.

Papanicolau klasifikacija je uvedena 1954. i godinama se koristila u interpretaciji nalaza.

Papa I - uredan nalaz
Papa II - netipične upalne promene
Papa III - displazija: blaga, srednje teška ili teška
Papa IV - carcinoma in situ
Papa V - sumnja na invazivni karcinom.

Kasnije zamenjena je klasifikacijom koja veću pažnju pridaje histološkim kriterijima u dijagnostici, te na temelju nje razlikujemo:

Displazija lakog nivoa (CIN I, LGSIL): promene slabo izražene i to u površinskim ćelijama, čije su citoplazme uredne, jezgre blago povećane, nepravilnog oblika, jače obojene. Jezgra zauzima više od trećine površine ćelije. Kod blage displazije može se, prema iskustvu, očekivati spontanu povlačenje u oko 50-80% slučajeva unutar 1 godine, čak i uz pozitivan nalaz visokorizičnog HPV.

Displazija srednje teškoga nivoa (CIN II, HGSIL): promene površinskih i dubokih ćelija do 2/3 debljine epitela, pri čemu je sloj bazalnih ćelija jasno proširen s većim brojem mitoza (umnožavanje ćelija), kao i većim brojem ćelija s netipičnim jezgrama, odnosno netipičnog izgleda. Jezgra zauzima polovinu površine ćelije.

Displazija teškoga nivoa (CIN III,CIS, HGSIL): više od 2/3 debljine epitela je zahvaćeno displastičnim promenama, promenjena jezgra nalaze se u svim slojevima ćelija. Kod karcinoma 'in situ' (CIS) znakovi normalne građe epitela i sazrevanja ćelija u potpunosti nedostaju.

Uzorak za Papa test se uzima u lekarskoj ordinaciji ili poliklinici kao i u ambulanti citološke laboratorije koji vrši analizu Papa testa.

 Uzorak može uzeti:

- specijalist citolog (citopatolog)
- ginekolog,
- lekar opste prakse,
- urolog,
- medicinska sestra,
- laboratorijski tehničar u citološkoj laboratoriji.

Uzimanje uzorka nije povezano s bilo kakvim komplikacijama ili rizicima.

Preporuke:
 
 Nemojte uzimati vaginalete ili tablete samo na temelju nalaza Papa testa bez prethodno učinjenih molekularnih ili mikrobioloških testova za tačno utvrđivanje uzročnika upale.
 
 Ženama kod kojih je nađen povećani broj upalnih celija u Papa testu bez drugih smetnji ili znakova upale, preporučuje se  preventivni DNK PCR test na klamidiju, kao i svim zdravim polno aktivnim osobama oba pola barem jednom godišnje.
 Ženama koje imaju smetnje i znakove upale, bez obzira na količinu upalnih celija ili prisustvo vidljivih uzročnika u Papa testu, preporučuje se  testiranje na klamidiju, mikoplazmu/ureaplazmu, aerobe i anaerobe iz brisa grlića maternice.
 Nije retkost istovremena infekcija s dva ili više uzročnika, od kojih svaki može zahtevati primenu različitog leka.
 Lečenje je opravdano i dace rezultate isključivo na temelju pozitivnog nalaza tačno određenog uzročnika posebnim laboratorijskim testovima.

HPV DNK test zajedno sa  papa testom

 Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (WHO), rak grlića maternice je na drugom mestu po učestalosti kao uzrok smrti žena u svetu.
 Do 40 % žena oboljelih od raka grlića maternice imalo je normalan nalaz Papa testa kroz 3 - 5 godina pre pojave bolesti.

 Preko 99 % karcinoma grlića maternice povezano je s infekcijom humanim papiloma virusima (HPV) iz grupe visokog rizika.
 Do sada je istraženo 13 HPV genotipova visokog rizika, ali se i dalje otkrivaju novi tipovi i podtipovi. Procenjuje se da se kod 1 % inficiranih žena tokom godina razvije rak grlića maternice.

 Infekcija HPV virusom je najraširenija polna bolest na svetu. Procenjuje se da je oko 80 % polno aktivnih ljudi tokom života izloženo zarazi HPV čije širenje za sada nije moguće sprečiti. 
 Kod muškaraca ova infekcija ne uzrokuje ozbiljnije poteškoće. Danas u svijetu ne postoje pouzdani dijagnostički testovi za dokazivanje HPV infekcije kod muškaraca.

 Jedini način zaštite žena od karcinoma grlića maternice je rano otkrivanje onih žena koje imaju rizik za nastanak bolesti.
 Do sada se u ranom otkrivanju raka grlića maternice koristio samo Papa test kojim se otkrivaju abnormalne promene na ćelijama.Papa test je značajno smanjio smrtnost žena od raka grlića maternice. Ipak, ovaj test ima nedostataka i tehničkih ograničenja zbog kojih njegova najveća osjetljivost ne prelazi 80 %.

 To znači da u najboljem slučaju svaka peta žena koja ima predstadijum karcinoma ili rani karcinom (CIN) dobije lažno negativan (uredan) nalaz Papa testa.
 Kod blažih promjena u Papa testu (CIN I i CIN II) i kod nejasnih sumnjivih nalaza (ASCUS) nije moguće na temelju izgleda celije proceniti da li se radi o dobroćudnim promenama ili o početnom karcinomu.

Različite kliničke studije su pokazale da HPV DNK test otkriva više žena s CIN nego Papa test.

  U Velikoj Britaniji su 2003. godine objavljeni rezultati opsežne kliničke studije provedene da bi se procenila efikasnost HPV DNK testa kao skrining metode u postupku ranog otkrivanja raka grlića maternice (The Lancet 2003.; vol.362). Istraživanjem je obuhvaćeno 11000 žena između 30 i 60 godina starosti. HPV DNK testom otkriveno je 97 % žena kod kojih je naknadno utvrđen CIN. Papa testom otkriveno je 77 % žena iz ove skupine.


HPV DNK test treba dodati Papa testu kod redovitog godišnjeg pregleda žena doba od 25 i više godina. Kod svih žena, uključujući i mlađe od 25 godina, HPV DNK test treba učiniti odmah nakon prvog abnormalnog nalaza Papa testa.
 

Sjajna tema ... stvarno puno korisnih informacija