Савест је у човеку сведок, који оправдава или оптужује.
(Рим 2, 15)

Само ће Крв Христова очистити вашу савест.
(Јев 9, 14; 10, 2)

Оци, браћо и љубљени верни,

Најстарији закон који је Бог дао човеку, када га је саздао, био је закон савести или природни закон (Постање 1, 26). Под тим законом били су сви патријарси и праведници од Адама па све док није дат писани Закон на Синајској Гори. Када је закон савести, кроз грехе људи, био занемарен и ниподаштаван, дао је Бог писани Закон и пророке. А када дође пуноћа времена, сaм Саздатељ патријараха и пророкa дошао је да откопа и да оживи тај општи закон који је Бог дао човеку на земљи. Тако је из пепела људских греха извадио божанску искру, коју беше даровао људима од почетка и коју су они прекрили и затамнели својим гресима.

Будући укорен тим законом савести, Каин, после убиства свога брата Авеља, пао је у очај, говорећи: Кривица је моја велика, да ми се не може опростити (Постање 4, 13). То је општи закон који је Бог дао од почетка сваком човеку, који га укорава намах пошто згреши и разгњеви Бога, свога Саздатеља. О томе Свети Дух говори кроз уста Светога пророка Давида: Карањима због безакоња покарао си човека, и растопио си као паучину душу његову (Пс 38, 12).

Заиста, ко падне у велике и тешке грехе, толико га строго укорава тај закон савести, који није друго до глас Божји у човеку, да од строгости тога укора човечја душа скоро да изгуби наду да ће јој икада бити опроштено од Бога, и зато нит њене наде постане танка као паучина. То је праведни суд Бога, Који мрзи грех и сваку нечистоту. Многи од оних које је Бог напустио због тешких грехова падају у очајање и стигну да изгубе свој живот и душу, као што се догодило и с Јудом издајником, који је, уместо да се покаје и да горко плаче због учињенога, као што је то урадио велики Петар, отишао и обесио се (Мт 27, 5).

Тај закон савести у Светом писму је назван још и супарником (Осија 5, 11).

С правом је назван "супарником", јер се противи и укорава човека који греши против Бога. Такође, Спаситељ Христос, у божанском Јеванђељу назива савест супарником, говорећи: Мири се са супарником својим брзо, док си на путу с њим, да те супарник не преда судији, а судија да те не преда слуги и у тамницу да те не вргну. Заиста ти кажем: Нећеш изићи оданде док не даш до последњега новчића (Мт 5, 25-26). Садашњи живот је пут и друм (Свети Јефрем Сиријски, Беседа о оном који има овај живот, том 3, стр. 46), а Свети Дух назива блаженим оне који буду ходили тим путем непорочнога живота, казујући: Блажени су непорочни на путу, који ходе у закону Господњем (Пс 118, 1).

По сведочењу Светога Доротеја, ко не узме у обзир грижу савести за мале грешке, стићи ће да презре глас савести и за највеће и најтеже грехе и тако ће, временом, достићи дубину неосећајности и нехата према оном што је на спасење његовој души. О таквом Божанско писмо вели: Кад дође безбожник, дође и руг, и прекор са срамотом (Приче 18, 3). "Савест је искрени учитељ; ко њу слуша проводи живот не грешећи" (Свети Таласије Ливанац, Добротољубље, том 4, стр. . Исти Свети Отац вели: "Само оне не гризе савест, који су достигли врхунац врлина или врхунац греха" (Исто, стр. 72). Зато и Ава Агатон казиваше: "Не достоји монаху да допусти да га због ичега гризе савест" (Отачник, слово А).

Свети Оци казују о савести да дела у човеку тројако: према Богу, према људима и према материји (Ава Доротеј, Трећа беседа).

Према Богу чувамо своју савест чистом, чувајући све Његове заповести. Према ближњем - када будемо чували познање мисли чисто према њему, да му не бисмо учинили никакво зло, ни делом, ни мислима, ни речју. А према материји - када све што је наше не будемо употребљавали зло против материје. На пример, да не расипамо храну или пиће, да не трошимо новац узалуд на оно што није корисно за живот, да лењошћу и нехатом не оставимо да пропадне штогод потребно за наш живот или за живот нашега ближњег (одело итд) (Ава Доротеј, Четврта беседа).

Љубљени верни,

Наша савест је праведан и непристрастан судија, којег је Бог поставио у нама. Она увек суди праведно и разматра ствари по правди, у погледу оног чиме жалостимо Господа Бога. То потврђује и божански Отац Јован Златоуст, говорећи: "Због чега нам је Бог поставио у уму судију који је стално будан и бди? Нема међу људима ниједнога судије тако бдитељног, као што је наша савест. Јер се спољне судије и због новца кваре, и због додворавања попуштају, и због страха постају лицемерне, и има још много другога што ремети њихову праведну одлуку. А вeће наше савести не уме да се потчини ниједном од тога. Макар му давао новца, макар га хвалио и додворавао му се, макар га плашио, или му било шта друго чинио, праведна одлука ће делати над мислима које су сагрешиле. Ко буде згрешио - сaм ће себе осудити, ма га нико не буде тужио. И то ће учинити не једном или двапут, него много пута и целога живота. И, ако и прође много времена, никада неће заборавити шта је учинио. Јер и када се твори грех, и пре но што се твори, и након што се твори, савест је над нама као строги тужилац. И особито након што се твори; јер када творимо грех, будући опијени сладошћу, не осећамо је; а пошто се грех учини и оконча, онда нас силније гризе, након што је згасла сладост греха.

Блажена је душа која од почетка не прима погубну жељу греха, него је угуши и од почетка погуби њено семе. А ако би когод, због лењости или нехата, стигао и до пада у грех, тај нека хита на исповест и нека сузама уништи и погуби грех. Ништа није тако погубно за грех, као што је оптуживање себе и осуђивање себе са покајањем, кроз исповест са сузама и с болом срца. Ако си себе оптужио и осудио каноном и истинским покајањем, збацио си бреме. И ко то каже? Сам Бог Судија: Реци ти најпре грехе, да би се исправио. Немој се трудити, вели, да дођеш насред свију и да ме окружиш многим сведоцима. Само Мени реци свој грех, да бих исцелио твоју рану и да бих те спасао оштрог бола! Зато је у нама поставио савест Бог Који нас воли више него отац. Јер отац, након што укори дете једанпут или и двапут или и трипут или десет пута, пошто ће видети да остаје непоправљено, одриче га се и избацује из куће. Али савест није таква; јер макар ти једном, макар двапут, макар трипут, макар небројано пута буде рекла, и ти не будеш послушао, опет ти казује, и не удаљава се од тебе до твога последњег даха; и у кући, и на улици, и за трпезом, и на вашару, и на путевима, много пута и у сновима нам показује идоле и утваре наших грехова.


 http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Bogoslovlje/Kleopa-Uspon/15.htm

Dobro postavimo onda to na ovaj nacin:

Da li mislite da su ateisti nesavesni?

Где то пише.Наравно да немислим.Сваки човек има Бога у себи или савест.Само колику и у коликој мери.Временом се та севест убија.Чиме,грехом.У нама може да станује или Бог или ђаво на нама је одлука.Читај текст.Јесте велики али да би о њему причао треба прво да га прочиташ.

Nista ne brini Joco svaki tekst procitam od pocetka do kraja, i moje je pitanje postavljeno tendenciozno jer tvoj tekst pocinje sa "Само ће Крв Христова очистити вашу савест" da li to znaci da pripadnici drugih religija ili ateisti nikad imati cistu savest nece? I ako hoces da postavis pitanje, temu, uradi to procitaj i ti taj tekst pa ga uoblici u "tvoje" pitanje i razmisljanje. Mani se samo kopiranja, objasni zasto je tvoje stanoviste takvo, pa ce te mozda ljudi i prihvatiti kao nekog ko ima nesto da kaze a ne kao kontrasa koji se slepo drzi svoje dogme.

Па чекај, Јоцо, атеиста у себи нема Бога. Како он може да буде савестан?  

Чиста душа је чиста савест.Ако имају чисту душу онда да.Не упрљану грехом.Свако ко твори вољу божију биче спашен без обзира веровао или не.Само да буде добар човек.Да немрзи и да не чини што неваља.Али сам размисли како атеиста или противник Бога може бити са оним против кога се целог живота Борио.Он се сам бори против своје савести.И опет ти оворим о велицини те савести или о величини Бога у нама.Греховима се убија наша савест.Значи по мени,само покајање и угађање Богу може очистити савест.И спреман сам да обљасним.Можда то нечиним најбоље али ипак остаје да ја нисам светац.Ја се само трудим а на Богу је остало.Незнам ни ја све и ја се учим.Али вала вама што ми у томе помажте искрено волео би да је више вас са којима комуницирам.Где су остали.Није ваљда да сте ви најпаметнији на форуму.

Hoces reci ako smo mi najpametniji kakvi li su ostali, nije to lepo Joco. I nije lepo sto mi nisi odgovorio na pitanje "Само ће Крв Христова очистити вашу савест" da li to znaci da pripadnici drugih religija ili ateisti nikad imati cistu savest nece?

Писоа би ти великим словом пошто очигледно мала невидиш,али је забрањено.
Колико чисту.Свако је има онолико колико има Бога.А бог се може имати само врлинама.Значи ако имају врлине имаће и савести.Просто Али сам размисли као неко ко се одрекао Бога и тежи ка анархији може пити уз онога против кога се бори.Има је онај који има врлине или онај који не греши.Колико Бога у себи толика савест.

Znaci mi bezboznici smo bez savesti e vidis ja se ne slazem sa tobom, a usput to je i tvoja greska sto nipodastavas sve ostale neistomisljenike, ti si druze opasan po okolinu i u slucaju da se domognes neke vlasti, tesko onima koji ne misle kao ti, ne bih ja rekao da je to bas u duhu hriscanstva i svetosavlja u koje se toliko kunes, ali opet ti bolje znas.

То си ти рекао а не ја.
Ја сам рекао да је имаш онолико колико имаш Бога и врлине.Ако имаш врлиме онда имаш и савести.Невидим ништа лоше у томе.А то што се бориш против Бога то ћеш више уништити своју савест.Ти си сам себи унизио а не ја.Али ти ниси небожац.Ти верујеш у Бога.Лепо сам ти рекао држи се свог потписа.Ја немислим ништа лоше о теби.И нисам рекао да неваш савести.