Патријарх Павле (Стојчевић), когаје народ већ назвао "свецем који хода", а о коме је написано да "има душу од маслачка", за осам година колико носи белу панкамилавку, проглашаван је за "ехо тврдокорне националистичке политике", оптуживан "да благосиља српске злочинце", да је на челу, "фашистичке цркве", да шаље "децу у крсташке ратове", клеветан како води "православни џихад" а од Србије хоће да направи "православни Иран" ...
Таква је судбина српских патријарха - да буду клевета нападани,хапшени, прогоњени а да им највећи непријатељи буду сународници огрезли у грехе охолости, властољубља и жељни Јудине кесе сребрњака

И само летимично прелиставање историје Српске православне цркве, неодољиво намеће закључак да патријарх Павле дели тешко бреме одговорности и несрећа већине српских патријарха. Довољно је подсетити се да је око 800 православних свештеника нестало у усташким јамама и логорима. митрополит Дабробосански Петар Зимоњић, одмах после избијања светског рата, одбио је све понуде Немаца, усташа и католичког жупника Божидара Брала (који му је забранио употребу ћирилице у црквеној администрацији) да се склони из Сарајева. Зимоњић је остао са својим народом и као већина њих завршио у ужареној пећи јасеновачког логора. Митрополит Горњокарловачки Сава Трлајић је такође одбио понуду италијанских окупатора да оде у Београд. Ни данас се не зна његов гроб.

Nastavak na
http://www.srpsko-nasledje.co.yu/sr-c/1998/03/article-07.html

Sta ce ova tema ovde ??

Грешка.Сад и ја видим.Пријави пошто ја не могу кажу да је нелогично.Невидим шта је нелогично да човек пријави своју греску,

kk