Nemam blage sa filozofijom, ali ovo ima psiholoski aspekt, sasvim slucajno sam nabasao na doticni tekst.
Tu negde sam procitao da ako prebrodimo strah ili dignemo neku nasu barijeru , dobijamo moc u vidu onoga, sto  smo utrosili dok smo bili pod tim strahom...
Mozda lose sroceno ali...
Sta veliki znalci misle o tome ?

PA nisam upoznat sa autorom ali nije daleko od istine. Filozofija koju ja poznajem kaze da samo mi sami sebi postavljamo granice. Dok u stvarnosti ne postoji nista sto ne mozemo samo je pitanje naseg mentalnog stava i sklopa da sebe ubedimo da nesto mozemo.

Ali sada da li "dobijamo" energiju (moc) koja je bila blokirana - pa ne bas tako jer u sustini mu tu moc i snagu imamo non-stop samo nismo svesni nje. Razbijanjem mentalne blokade se javlja svsnost da mi to mozemo. Ne postoji koncept "razbijanja brane" bar ne u bukvalnom smislu. Cak i ako postoji brana - ne postoje razliciti nivoi vode sa dve strane brane - postoji nasa pogresna percepscija da je pritisak vode veci sa jedne strane nego sa druge.

Sta znam...stavi u neku realnu situaciju , taj covek (imaginarni) je jaci od onog koji se nije nikad toga plasio ... mozda gresim.

Imas toga mnogo u knjigama o sportskoj psihologiji - kod vrhunskih sportista. Na stranu doping - ali svako ko se ozbiljno bavi svojim fizickim telom ce ti reci o razbijanju"psihickih blokada". Posebno dizaci tegova, i atleticari.

Strah kao blokada je u sutini strah od neuspeha (extremno strah od smrti - jer svi strahovi teze tom bazicnom karnalnom strahu). Obicno svi kazu "samo sam se prepustio osecaju" i nisam nista kontrolisao.

Na olimpijadi u Atini kraj zenske triatlonske trke je bio fascinantan - jedna je vodila skoro celu trku ali je na kraju pocela da posustaje u poslednjim delovima finisha je primetila da je druga sustize. Mogao si da vidis kako se prva trudi, muci "zeli" da da sve od sebe, druga je trcala ko u transu bez grimase na licu , bez bola i bez ikakvih problema pretekla prvu i pobedila. Drugarica koja trenira triatlon je prokomentarisala - da je samo mogla da prestane da se "trudi" da pobedi, sigurno bi pobedila.

E sad da li bi neko bio jaci od nekoga ko se nije plasio - ne - bar ne zbog oslobodjenog straha - mozda zbog extra motivacije i elana u datom trenutku ali zavisi o cemu pricamo - ne mogu bas totalno hipoteticki da pricam o tome.

Fobije su mozda dobar primer..

Pa daj primer?

Ali ono sto treba da te interesuje je proces kako se oloboditi fobija a ne sta te ceka posle.

Aaaa pobratime pa nisi se jasno odrazio prvi put.

Govori o utrosku energije zbog generisanja emotivne blokade koju strah prozvodi. Malo cu metafizckim jezikom ppa ti reci ako ti se ne svidja - na energetskom planu (aura, chakre i ta pricha) - svaka negativna emocija (strah, mrznja, bol..) rezonira na energetskom planu na nacin da trosi ogromne kolicine energije iz aure. Nasa aura pokusava da nadomesti gubitak energije i menja svoje normalne optimalne tokove, kao posledica se javljaju neprirodni prekidi toka nase energije kroz celu auru i njenog samoobnavljanja. Sto to stanje duze traje to je pogubnije za nas sve dok se te blokade ne pojave na fizickom planu kao bolest. Medjutim kontra akcija - oslobadjanje od straha - znaci samo biti normalan - nista vishe ili manje. Znaci samo imamo svu energiju koja nam je inace na raspolaganju. Ne postoji "sudden breakthrough effect" ako si mislio na neku "magicnu"snagu koju bi dobili oslobadjanjem od straha. Mozda prividno da, posebno ako dugo patimo od blokada, odjednom u istoj situaciji osecamo priliv energije umesto odliv (kako smo obicno navikli). To je upravo identicno onome sto sam ti pricao za sportiste.

Kada obaraju rekord - znaju da imaju fintes snagu eksplozivnost - ali sve dok se trude oni to ne mogu da urade jer blokiraju svoj normalan protok energije jer pokusavaju vestacki da je usmere. KAda se opuste i dozvole telu da funkcionise na optimumu sve ide ko podmazano i bez i malo muke. To se cesto opisuje sa "magicnim doplivom energije"

To nema veze sa psihologijom, iako ne verujem puno u te chakre, makre , aure...zvuci logicno ... cak previse , razocaran sam...

Tvoje neverovanje u njih im nece mnogo odmoci da rade ono sto trebaju da rade - a to je da tvoje telo odrzavaju zdravo i funkcionalno. A verovanje moze da im pomogne u tome.