Ми смо биће од Господа даровано, али не умемо да живимо како треба и стварамо пакао у себи и око себе. Владика Николај је причао како је један свештеник стално тражио премештај у друго место. На тај његов захтев владика Николај је одговорио: "Оче, драге воље бих те преместио где год хоћеш, али само кад ти не би самога себе тамо носио." Он још каже: "Ако човек сам себи не нашкоди, не може, па ни сам ђаво."Нама је Господ све даровао и на нама је да будемо добри. Уколико ми обраћамо пажњу на негативне особине појединих људи који нам се обраћају, не можемо имати мира и покајања. Зашто Господ наређује да непријатеље своје волимо? Није то ради њих, него ради нас. Све док ми задржавамо у себи мисао о увреди коју су нам нанели непријатељи, пријатељи, рођени, ближњи — ми немамо мира и покоја и живимо у пакленом стању. Треба се ослободити од тога зла, избацити га као да ништа није било, опростити све.Управо због тога родитељи морају много да трпе у животу и у породици међу децом. Ми сад грдимо своју децу, а немамо право, јер их нисмо упутили на прави пут. Писала ми је једна лекарка писмо у коме каже: "Ја и муж, који је такође лекар, имамо једног сина. Син је већ троја кола упропастио, хвала Богу што је жив остао. Сад тражи да му опет купимо кола, а ми нисмо у материјалној могућности. Кад дођем с посла, он од мене и од оца насилно тражи паре. Шта да урадим, како да решим тај проблем?" Ја сам јој, на то све, казао да никога за то кривити не може, јер је све њихова кривица. Имају једног сина и чинили су му све по пољи, још од малих ногу. Док је био мали, имао је мале прохтеве, сада је он већи и прохтеви су већи. Једино што им је преостало сада је да много љубави и пажње посвете своме сину, како би он дошао себи и схватио да му родитељи желе све најбоље. Другог начина нема. Видите како ми својим мислима и жељама можемо поправити свој живот, и живот ближњих, па вам желим да такви будете. Опростите, ја сам скренуо са праве теме која је била, али ето, оно што имам у себи, оно износим, јер свако износи оно што има у себи, и желим добро свом народу и целом свету, јер монаси су зато. Једном су ме питали шта значи бити монах великосхимник? Одговор су добили од Пресвете Богородице: молитвеник за цео свет, онај ко се моли Господу да Господ спасе цео свет. Наша је дужност да се тако молимо, искрено за све, да Господ свима подари мир и радост. Хвала Богу због смирене, кротке и безазлене деце због које нам Господ и даје благостање. Хвала Богу наша је земља на умереној клими, па се све може производити. Предели у Сахари, Палестини, на Истоку добијају кишу само зими, али се они труде, а нама је Господ дао све добро и благочестиво па да будемо добри. У животу наша вера постепено расте, оно прво сазнање добијено од родитеља у дому, па се после уверавамо да Господ размишља о нама и не гледа ко је ко, него гледа на наше срце. Господ гледа на наше срце које Њему апсолутно припада

Своје непријатеље може да воли само идиот.

(My 2 cents)

Опет те не раумем.Тамо кажеш да су Сократ и филозофи мудри,и да је његош мудар,а вамо сад да су глупи.И филозофи су волели своје непријатеље.


De Sika

Misljenje koje nasi neprijatelji formiraju o nama blize je istini
nego ono sto mi imamo o samima sebi.

Dostojevski

Neprijateljima treba neprekidno oprastati, jer je to upravo ono sto
ih najvise ljuti.

Како можеш тако да генерализујеш? "Филозофи су волели своје непријатеље" - да ли схваташ колико је ова реченица бесмислена у својој генерализованости?

Видим, Његош је умирао од љубави према Турцима и потурицама...

Jedno je ljubav prema neprijatelju i prema bliznjem.Citaj ti jos pa ces shvatiti.To je jako tesko i ne mogu da govorim o tome ovde.Ako neko shvati shvatio je.Covek nema vecek neprijatelja od sebe samog.

Ја бих баш волео да сазнам како је то исто волети пријатеља(ближњег) и непријатеља 

Тачно је да човек нема већег непријатеља од себе самог али кад већ има себе то није разлог да треба да воли све остале непријатеље око себе 

Nekada sam verovao da nemam neprijatelje. Mislim ... nikoga ne mrzim,
i - koliko je meni poznato, ni mene niko ne mrzi.

Doduše... imam neke ljude sa kojima mi je neprijatno i težim
da ih što ređe i što kraće viđam.
I kada naiđem na nekog od njih nekako .... nisam slobodan da
govorim šta hoću (i ćutim kad hoću).
I njihove reči imaju ... 'eho' u mojim ušima mnogo duže nego
reči i dela dragih i voljenih ljudi.

I to je to. To su moji neprijatelji. I šta?
Tja; radim jednu foru sa njima: molim se Bogu za sebe i njih,
i tražim šta je to ... voljivo kod njih.
Jer, na kraju krajeva, verujem da smo svi po Božijem Liku
stvoreni, te ja ... nekako... tražim da ugledam to Bogo-liko u njima.

I nekako uspeva! Čudno je to!
I šta? Pa sloboda meni i ljubav (Božija i moja) njima,
bivšim neprijateljima.

A imam još neke za koje ... za koje su radovi u toku!

Volim Ja moje neprijatelje da vidim nadenute na razanj kako se polako okrecu...

A koji su to vasi neprijatelji , sta ste vi pa da imate neprijatelje

А шта си ти па да их немаш?