Dremnite popodne, dobro je za srce

Redovni popodnevni odmor veoma je dobar za srce, utvrdili su stručnjaci s Medicinskog fakulteta u Atini.

Šestogodišnja studija obuhvatila je gotovo 24.000 zdravih Grka starosti od 20 do 86 godina, od kojih je polovina imala naviku da popodne malo odspava.

Ispostavilo se da su oni ispitanici koji imaju naviku da bar tri puta nedeljno "dremnu" popodne, najmanje 30 minuta, izloženi za 37 odsto manjem riziku da umru od srčane bolesti od onih koji tu naviku nemaju.

Medju zaposlenim muškaracima, blagodet popodnevnog odmora bila je još izraženija, što ukazuje na to da se "dnevni spavači" kroz san oslobadjaju dela stresa nakupljenog na poslu i time smanjuju opterećenje koje podnosi njihovo srce.

Isto se, zasad, ne može tvrditi i za zaposlene žene, s obzirom na to da su u ovom istraživanju bile slabo zastupljene.

Čak su i oni koji samo povremeno odspavaju popodne pod nešto manjim rizikom da umru od bolesti srca od ljudi koji to nikad ne čine, ali razlike izmedju te dve kategorije nisu tako izrazite, konstatovali su grčki stručnjaci.

Za razliku od nekih ranijih studija, koje su dale kolebljive rezultate o uticaju sna na rizik od smrti od srčane bolesti, stručnjaci atinskog Medicinskog fakulteta su uzeli u obzir i efekte pušenja, načina ishrane i fizičke aktivnosti.

Popodnevni odmor je česta navika u mnogim delovima sveta, a najviše u mediteranskim i zemljama Centralne Amerike.

Izvor: MTS-Mondo

Uspešnije izlečenje sa matičnim ćelijama
Koštana srž postaje ćelija srca

Vojnomedicinska akademija zvanično je dobila međunarodnu akreditaciju za transplantaciju matičnih ćelija. Ubuduće će ta zdravstvena ustanova koristiti matične ćelije u lečenju multipleks skleroze, kardioloških bolesti...

Primena matičnih ćelija već je zabeležena u regenerisanju oštećenog srčanog tkiva posle infarkta, lečenju multipleks skleroze i vide se kao šansa da ponovo prohodaju osobe koje su zbog fizičkih oštećenja postale invalidi. Pored toga, naučnici svakodnevno ispituju i mogućnost primene matičnih ćelija za lečenje neurodegenerativnih bolesti kao što su Alchajmerova i Parkinsonova bolest, kao i drugih neuroloških oboljenja.

- Postoje tri izvora matičnih ćelija u organizmu, ali one se najčešće uzimaju iz koštane srži i periferne krvi. Ove ćelije se kod zdravih ljudi mogu naći u veoma malom broju u koštanoj srži, svega 0,1 promil. Tada se pomoću hemioterapije i primenom stimulatora, matične ćelije izbacuju u perifernu krv, kada ih ima mnogo više, oko jedan odsto. Tek tada je moguće sakupiti ih - objašnjava za „Blic“ dr Bela Balint iz Instituta za transfuziologiju VMA, kako se umnožavaju matične ćelije.

Nakon toga se pomoću separatora krvnih ćelija iz krvi pacijenta izdvajaju matične ćelije.

Pored transplantacije matičnih ćelija, odnosno koštane srži, u VMA je prošle godine urađena nova, revolucionarna metoda koja se primenjuje posle infarkta srca.

- Metoda se sprovodi tako što se izvrši transplantacija ćelija iz koštane srži, koje se, kada se prebace u srčani mišić, transformišu u ćelije srca ili ćelije koje će stvoriti nove krvne sudove. Metoda se primenjuje nekoliko dana posle infarkta da bi se poboljšalo stanje srca i izbegli brojni rizici. Pacijentu se uzme mala količina koštane srži i kateterom se ubaci u arteriju koja je bila zatvorena trombom - objašnjava dr Balint.

Studije o ovoj transplantaciji pokazale su da se oštećeni deo srca nakon transplantacije brže obnavlja.

Da matične ćelije gotovo čine čuda, govori i podatak da je tim korejskih naučnika u novembru prošle godine ubrizgao matične ćelije pacijentkinji koja je zbog fizičke povrede kičme bila nepokretna 19 godina. Danas ona, prema zvaničnim medicinskim izveštajima, normalno hoda. Pored toga, matične ćelije u budućnosti mogle bi da potpomognu stvaranje crvenih krvnih zrnaca, reše problem slepila, odsustva zuba, ćelavosti, ali i rasta.

S. Todorović

    Matične ćelije se dele

    Osnovna odlika matičnih ćelija jeste njihova sposobnost da se dele, odnosno da iz njih nastaju potpuno nove i iste ćelije u dugom vremenskom periodu. One su nediferencirane ćelije, ali se pod određenim eksperimentalnim i fiziološkim uslovima mogu razviti u neke druge tipove ćelija.


Izvor: Blic

Povezanost hormona i multiple skleroze

Kanadski znanstvenici s University of Calgary vjeruju da prolaktin, hormon koji se javlja u trudnoći, može pomoći pri tretiranju multiple skleroze.

Njihovo istraživanje provedeno na miševima je pokazalo da prolaktin potiče proizvodnju mijelina, supstance koja tvori zaštitnu ovojnicu oko živčanih stanica u mozgu i leđnoj moždini.

Kod osoba oboljelih od multiple skleroze imunološki sustav greškom napada mijelinsku ovojnicu te tako uzrokuje otežanu komunikaciju između mozga i drugih dijelova organizma koju prati niz teških simptoma.

Za multiplu sklerozu nema lijeka.

Prvi simptomi bolesti koja pogađa dvostruko više muškaraca nego žena se najčešće javljaju između 20. i 50. godine života.

Uz poteškoće s vidom i govorom, kod oboljelih osoba dolazi do slabljenja mišića u ekstremitetima te poteškoća s koordinacijom i održavanjem ravnoteže.

Bolest čiji uzrok nije poznat na kraju može dovesti do djelomične ili potpune paralize.

Znanstvenici u Journal of Neuroscience pišu kako bi se prolaktin kod osoba s multiplom sklerozom mogao upotrijebiti za "popravljanje" nastalih oštećenja.

Testiranja provedena na miševima su pokazala da prolaktin dovodi do znatnog povišenja razine oligodendrocita, stanica koje su ključne za proizvodnju mijelina.

Već su ranija istraživanja pokazala da kod trudnica s multiplom sklerozom dolazi do privremenog povlačenja simptoma povezanih s tom bolešću.


Izvor: Pliva Zdravlje

Stanice raka sklonije genetskim mutacijama

Kada stanice postanu kancerozne izgledi za genetske mutacije u njima rastu 100 puta, otkrili su istraživači s University of Washington.

Ovi rezultati objašnjavaju zbog čega stanice u tumorima imaju tako mnogo genetskih mutacija, no istovremeno predstavljaju vrlo lošu vijest za znanstvenike koji razvijaju nove terapije za rak utemeljene na mutacijama samo jednog gena uključenog u razvoj malignih tvorbi.

Istraživači dodaju kako uz tako veliki broj mutacija u uznapredovalim tumorima postoji mogućnost da tradicionalna kemoterapija i drugi lijekovi nikad neće biti vrlo efikasni.

To znači da će za liječenje raka biti nužno razvijati kombinacije terapija koje će ciljati više ključnih gena.

Znanstvenici očekuju i da će uz pomoć broja mutacija biti moguće preciznije utvrditi stadij razvoja raka.


Izvor: Pliva Zdravlje

"Najbrža beba" otpuštena iz rodilišta

Iz Baptist Children's Hospital u Miamiju je otpuštena Amillia Taylor koja je rođena 24.10. prošle godine nakon manje od 22 tjedna trudnoće.

Dramatičan napredak u neonatalnoj njezi najbolje ilustrira podatak da je Amillia pri rođenju imala masu od samo 284 grama, a bila je duga 24,1 centimetar.

Pri izlasku iz bolnice imala je 1,8 kilograma.

Bebama čija je porođajna masa manja od 400 grama liječnici općenito ne daju izglede za preživljavanje.

Vjeruje se Amillia prvo dijete koje je preživjelo nakon tako kratke trudnoće.


Izvor: Pliva Zdravlje

Otvara se centar za lako odvikavanje od cigareta

Alen Kar centar za lako odvikavanje od pušenja doneo je u Srbiju jedinstven metod za oslobađanje zavisnosti od cigareta.

Posle petočasovne terapije po ceni od 295 evra stručnjaci centra tvrde da više nikad nećete posegnuti za cigaretom.

Dr Irena Filipović, psihijatar Instituta za mentalno zdravlje i stručni konsultant Alen Kar centra u Beogradu, kaže za „Blic“ da Srbija zauzima prvo mesto u Evropi po procentu pušača, kao i po smrtnosti od bolesti izazvanih pušenjem.

Alen Kar metod je nastao 1983. godine. Alen Kar, koji je bio težak pušač, shvatio je da je veoma lako osloboditi se zavisnosti jer su simptomi fizičke nikotinske apstinencijalne krize blagi.

- Upravo ova iluzija predstavlja razlog zbog kojeg pušači ne uspevaju da ostave pušenje, a periodi apstinencije praćeni su osećajem da im je nešto uskraćeno. On je uspeo da pušačima pomogne da cigarete ostave sa uživanjem, odmah, zauvek - objašnjava doktorka Filipović.

Metod se sprovodi na petočasovnim terapijama u grupama do 15 ljudi. Za većinu pušača dovoljna je jedna terapija, dok su za one kojima je potrebno više vremena obezbeđene dve dodatne, dvoipočasovne terapije. U slučaju neuspeha garantuje se potpuni povraćaj novca.

I. Mišković

Izvor: Blic

Leka ni za lek

Pacijenti kojima je propisan antikoagulantni lek „sinkum“ već par meseci ne mogu da ga nabave u apotekama. Ovaj lek proizvodila je „Jugoremedija“ koja se već mesecima suočavala s obustavama rada zbog nerešenih vlasničkih odnosa. Lek „sinkum“ koristi se u lečenju onih bolesnika kod kojih postoji rizik od nastanka tromba. Ovaj lek se često koristi u neurologiji, kod srčanih i plućnih bolesti. U nestašici ovog leka i lekari i pacijenti dovijaju se da putem zamena obezbede potrebnu terapiju.

Doziranje ovog, kao i drugih antikoagulantnih lekova strogo se kontroliše, a doza se određuje putem laboratorijskih analiza krvi. Kako „sinkum“-a trenutno nema, pacijenti se upućuju na zamene, ali se tada i doze ponovo određuju. Pacijentima koji su do sada koristili „sinkum“, ili neki drugi antikoagulant savetuje se da bez prethodnog saveta lekara nikako ne menjanju sami treapiju niti da se na svoju ruku opredeljuju za neku od zamena ovog leka. Za pacijente ovo znači više šetanja od apoteka do lekara i laboratorije, a i pored toga neizvesno je da li će neki od ovih lekova da se nađe. Nestašica ovih preparata evidentna je u apotekama u Vojvodini, ali i u Srbiji jer je „Jugoremedija“ bila jedina registrovana fabrika lekova za „sinkum“.

-Ni u našim apotekama leka „sinkum“ nema - kaže direktorka Apotekarske ustanove Sombor Milica Popović. - Naši pacijenti se snalaze pa kao zamenu kupuju „sintrom 4“ koji se uvozi, ali kako ovaj lek nije registrovan, snabdevanje je nesigurno i neredovno. Kako saznajem pojedine veledrogerije su u postupku nabavke potrebne dokumentacije kako bi se krenulo u proces registracije ovog leka i čim se nađe na tržištu, apoteke će ga sigurno imati. Ali problem je što proces registracije traje, lek se ne može sa granice direktno uputiti u apoteke, a do tada će pacijenti imati problema s nabavkom ovih medikamenata.

Kako smo saznali u Agenciji za lekove, koja je zadužena za kontrolu preparata i njihovu registraciju, za sada do njih nije došao ni jedan zahtev za registarciju antikoagulantnog leka iz uvoza. Da li će neka od veledrogerija Agenciji za lekove uskoro dostaviti svu potrebnu dokumentaciju kako bi se pristupilo kontroli samog preparata, na osnovu čega se lek može registrovati, za sada se ne zna.

U „Jugoremediji“ kažu, istina nezvanično jer je direktor bio odsutan, da je bilo planirano da se ovog meseca pokrene proizvodnja „sinkuma“, ali za sada se tačno ne zna kada će se to i dogoditi.
Kako je pacijentima kojima je ovaj lek od neprocenjive važnosti za zdravlje, može se samo pretpostaviti. I lekari su nemoćni pa pacijentima savetuju da pokušaju da nabave „sintrom“ u inostranstvu. Mnogi od njih su putem svojim veza pokušali ovaj lek da nabave u Zagrebu, ali i tamo se pročulo da u Srbiji nema ovog preparata pa zalihe čuvaju za svoje pacijente. U Apotekarskoj ustanovi Novi Sad kažu da nemaju nikakve informacije o tome da li će „Jugoremedija“ pokrenuti proizvodnju „sinkuma“. Pacijentima se savetuje da se jave svom lekaru jer se radi o specifičnim lekovima za koje se ne savetuje da se daju bez analiza krvi, a na osnovu njih lekar može da proceni šta od drugih preparata može da zameni deficitarne lekove. Ni u privatnim apotekama u kojima se inače često mogu naći i lekovi koji nisu registrovani kod nas, trenutno nema „sintroma“.

J. Barbuzan
   
Izvor: Dnevnik

Skuplji lekovi iz krvne plazme

BEOGRAD-Lekovi koji se dobijaju iz krvne plazme-tri preparata u dva oblika- poskupeće za dve do tri nedelje između pet i 40 odsto.
Toliko poskupljenje tražili su proizvođači imunoglobulina Ge (za terapiju nekih neuroloških i bolesti krvi), imunoglobulina za trudnice koje imaju negativan rezus faktor, i antitetanusni imunoglobulin.
Dr Vasilije Antić, pomoćnik ministra zdravlja kaže da je cena ovih preparata na našem tržištu mnogo niža nego u svetu i da se dalje redovno snabdevanje mora obezbediti novim cenovnikom.Proizvođači bi trebalo da dostave cenovnike ovih preparata u dugim zemljama, na osnovu kojih će se pregovarati o procentu poskupljenja.
-U narednih pet godina obezbeđivanje lekova iz krvi biće strateški problem-kaže dr Antić.-Njihova primena je sve veća.Mnogim zemljama u Evropi preti nestašica.Zato se zalažem za to da napravimo novi centar za preradu krvi pri Institutu za transfuziju.Ulaganje 15 miliona evra u novi centar omogućilo bi nam proizvodnju imunoloških preparata.Založiću se za to odmah posle formiranja Vlade.
U Srbiji se godišnje prikupi 40.000 litara krvne plazme.Za samo dve-tri godine dorade u inostranstvu potrošili bismo tačno onoliko koliko bi nas koštala izgradnja novog centra za preradu krvi.
Naime, prerada litra plazme u inostranstvu košta između 100 i 150 evra, pa bi preradu naših 40.000 litara plazme platili između četiri i šest miliona evra.
-Novi centar za preradu krvne plazme poslovao bi na ivici rentabilnosti, ali bi preradom krvi za susedne zemlje mogao i da zaradi-objašnjava dr Antić.-Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Hrvatska, Makedonija, Rumunija, Bugarska i Turska, nemaju svoje centre i kod nas bi slale krv na uslužnu doradu.

Izvor: Novosti

Zaraza uzela maha

BEOGRAD - Sva deca u Srbiji od 12 meseci do 14 godina, koja iz ko zna kojih razloga dosad nisu primila obaveznu MMR vakcinu, sada će morati da se vakcinišu, osim ako nisu kontraindikovana na ovo cepivo. Zbog epidemije morbila (malih boginja) u novosadskom naselju Bangladeš, biće vakcinisani i njihovi vršnjaci u svim romskim naseljima u Srbiji, ili kampovima za izbeglice i raseljene.
U mestu gde je 15. januara buknula, a jedanaest dana kasnije otkrivena epidemija morbila, vakcinišu se svi uzrasti od šest meseci do 25 godina, bez obzira da li su ranije primili MMR ili nisu. Dr Goranka Lončarević, epidemiolog Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" kaže da bi trebalo da se vakciniše 95 odsto ugroženog stanovništva u žarištu epidemije.
- Dosad je registrovan 51 oboleli, među kojima najmlađi ima samo osam dana, a najstariji 25 godina - objašnjava dr Lončarević. Oko 42 odsto obolelih su predškolci. Dosad je hospitalizovano 14 obolelih od kojih čak 92 odsto nije bilo vakcinisano.
Srbija je kao i niz drugih zemalja bila na pragu da iskoreni ovo oboljenje. Poslednjih sedam godina registruju se samo pojedinačni slučajevi, a poslednju epidemiju imali smo 1997. godine, sa oko 4.000 obolelih i sedam sa smrtnim ishodom. Sada je Ministarstvo zdravlja na zahtev "Batuta", opet proglasilo epidemiju jer su morbile visokoinfektivne. Ulazak jednog obolelog među osetljive na ovu bolest, znači još 17 do 20 novoobolelih.
Zbog svojevremenog povezivanja MMR vakcine sa pojavom simptoma autizma, ima roditelja koji i danas odbijaju da se njihova deca vakcinišu. Dr Lončarević kaže da su sve studije demantovale povezanost MMR vakcine sa simptomima autizma kod vakcinisane dece. Za roditelje koji odbijaju vakcinaciju dece u ovakvim slučajevima, zakonom je zaprećena novčana kazna.

Obaveza
Prema našem kalendaru imunizacije MMR vakcina obavezna je za svu decu uzrasta od 12 meseci do 14 godina. U sedmoj godini života predviđena je vakcinacija. MMR daje zaštitu u čak 95 odsto slučajeva.

Izvor: Novosti

Etericna ulja lece sinuse

Za ceste upale sinusa je najbolja istrajna inhalacija, mešavinom kamilice i žalfije. Osobe koje cesto boluju od upale sinusa, najbolje je da ukljuce mali radijator ili elektricni rešo i da prokuvan i vreo caj stave na njih da tokom noci isparava. Na taj nacin ce citave noci udisati etarska ulja iz ovih biljaka, za koja je poznato da su blaga dezinfekciona sredstva. Nekoliko kapi ulja od lavande se može staviti u posudu sa toplom vodom da isparava bez sagorevanja u prostoriji gde se spava ili boravi tokom dana. Odnedavno se može nabaviti i rastvor morske vode u spreju sa dodatkom bakra, koji narocito pomaže kod upale sinusa i grla, ili sa dodatkom mangana, ako je zapaljenje nosa ili sinusa nastalo usled alergije. Ako je upala jaka, ipak je najbolje otici lekaru.

Izvor: Herbateka