Šamši-Adad
Kralj sveta, knez Ašura

Šamši-Adad, sin Ila-Kabkabua, u vreme Narm-sina otišao je u Kardunijaš (Vavilon). Kada je limu bio Ibni-Adad, Šamši-Adad otišao je iz Kardunijaša, osvojio je Ekalte i ostao u Ekalteu tri godine. Kada je limu bio Atamar Ištar, Šamši-Adad otišao je iz Ekalatea, svrgao s prestola Erišuma, Naram-Sinovog sina, ugrabio presto i vladao 33 godine."

U asirskom spisku kraljeva daje se o Šamši-Adadu (1814-1782) nešto više podataka nego o ostalim vladarima, ali to nije jedino što ga izdvaja. Sa njim počinje sasvim nov period u istoriji Asirije, ali i celog Bliskog istoka. Osnivač je nove dinastije i tvorac prve centralizovane države u istoriji.

Sin Ila-Kabkabua, kralja Ekalatuma, doživljava da grad-država u kojoj je rastao i koju je trebalo da nasledi postaje plen Naram-Sina, vladara iz strane, akadske dinastije. Do tada je bio sin kralja, a onda postaje niko. Sin pobeđenog. Vojnik koji mora da se dokazuje.

Zahvaljujući svojim sposobnostima i poverenju koje je uživao u svom plemenu, jednom od najmoćnijih, postaje značajan vojskovođa. Kao takav bio je poslat u rat protiv Vavilona,koji uspešno osvaja i još kao namesnik rešava da zauzme asirski presto.

Ali odmah pokazuje odlike velikog vladara: mudrost i strpljenje. Sačekao je smrt Naram-Sina. Kada je njegov naslednik došao na vlast on je reagovao i bez većih teškoća svrgao ga sa prestola. Uz njega je bio i narod i on im je to uzvratio. U priličnoj meri štitio je interese slobodnih masa stanovništva, pa čak i sirotinje.

Osvajanja

Šamši-Adad shvata da može stvoriti moćnu državu. Pod njegovu vlast brzo je pao deo severne Sirije, jedno vreme sve do Libanskih planina i Sredozemnog mora, a osvojio je i Mari. Preko svojih tajnih agenata učestvovao je u zaveri u kojoj je 1810. ubijen kralj Jah-dun-Lim, a asirska vojska je odmah zatim uletela u grad. Za kralja Marija je postavljen mlađi sin Šamši-Adada: Jasmah-Adad.

U osvojenom Ekalateu za kralja je bio postavljen stariji sin, po asirskom običaju već određen za naslednika: Išme-Dagan, a sam Šamši-Adad boravio u Ašuru, Ninivi, ali i Šubat-Enlilu.

Proširivši svoju državu Šamši-Adad uzima titulu "šar kišati" (kralj sveta) što ukazuje na tradiciju akadskog doba, na koju se Asirija pozivala. On je bio i "Enlilov zastupnik, Daganov poštovalac, knez Ašura", kao i "onaj koga su Anu i Enlil postavili da bude iznad kraljeva koji su ranije postojali".

U samoj državi organizovao je dobru mrežu administracije i nadzora, a sam se upuštao i u sitna pitanja. Naravno, posebno se bavi vojskom. Ona je morala uvek da bude spremna za borbu. U svakom gradu postojale su manje ili veće vojne posade, a za veće pohode regrutovano je i stanovništvo.

Šamši-Adad opisuje i svoju taktiku. On je u ratu prvo pokušavao da privoli gradove da se predaju i slao im uhode sa mnogim ponudama. Sledila je izgradnja bedema oko grada i opsedanje. Posle toga kreće napad: pravi se rampa od nabijene zemlje ili se tvrđava potkopava, grade posebne kule za napad, a za probijanje gradskih kapija upotrebljavaju se "ovnovi".

Porodične razmirice

Ni veliki osvajači i moćni vladari, predstavljeni kao ljudi od granita, nisu pošteđeni porodičnih problema. Prepiska koja je sačuvana iz ovog perioda ukazuje na razmirice sa mlađim sinom Jasmah-Adadom. Ovaj, umesto da drži Mari čvrsto, kao osvojenu teritoriju, ratuje sa sirijskim plemenima sprijateljio se sa njima i prevozio ih preko Eufrata.

"Jesi li ti dete ili čovek? Nemaš li bradu? Sada si već u zrelim godinama, a nisi izgradio svoju kuću. Dok je tvoj brat pobedio neprijatelja, ti ležiš okružen ženama. Koliko dugo još nećeš da vladaš svojom zemljom?" piše Šamši-Adad sinu.

Ipak, on mirnim putem uspeva mnogo toga. Dobio je čak privilegiju da koristi rudnike bakra sa teritorije Karhemiša i može se zaključiti da je bio veoma mudar vladar. Mirnim putem uspevao je da postigne stvari koje drugi nisu uspevali ratom, ali njegov otac nije to tako video.

Kraj vladavine i carstva

Uz pomoć svojih sinova Šamši-Adad je uspeo da brani deo granica, ali neprestano morao se čuva od napada plemena sa severa i istoka. Razvija se privreda, grade putevi, kao i brodovi. Oživljavaju i asirska trgovačka naselja u Maloj Aziji i Kapadokiji.

Najveću opasnost za Šamši-Adada predstavljao je dolazak Hamurabija (1792 - 1750) na vlast. Ovaj vavilonski vladar bio izuzetno sposoban i nije prezao ni od čega. Ali ni on nije smeo da krene na Asiriju u kojoj je vladao "šar kišati".

Odmah po smrti velikog vladara Šamši-Adada, završava se i vladavina Jasmah-Adada u Mariju. Naslednik asirskog prestola Išme Dagan (1782-1742) nastavio je očevu politiku, ali nije imao šanse protiv Hamurabija. Gubi veliki deo teritorija, ali ipak ostaje na vlasti oko 40 godina.
A. Ivanović