Simo Šolaja (Pljevi kod Šipova 1905. – Kupres 1942.) je bio jugoslovenski partizan, koji je proglašen za narodnog heroja.

Rođen je 1905. godine u selu Pljevi kod Šipova, današnja Bosna i Hercegovina, u siromašnoj seljačkoj porodici. Do rata je radio kao šumarski radnik i nadničar, u Bosni, Crnoj Gori i Srbiji.

Čim je počeo ustaški teror u okolini Šipova, Simo se sa nekoliko svojih prijatelja i suseda sklonio se u obližnju šumu i tu počeo da skuplja ljude i oružje za predstojeću borbu. Najzad je stigla vest u njegovo selo da su komunisti u Drvaru digli ustanak. Odmah je s nekoliko svojih drugova usred dana napao i razoružao žandare na železničkoj stanici Ravni Do, kod Pljevskih podova.

U susednom selu Janju, komunisti su ranije izvršili pripreme za početak ustanka. Šolaja uspostavlja vezu s njima i zajedno vode borbe oko Šipova, Jezera i Mrkonjić-Grada, koje oslobađaju u toku avgusta 1941. godine i počinju pripreme za napad na Jajce. U svim ovim akcijama, Šolaja je bio među prvima. Jurišajući na ustaše u Jezeru, 28. avgusta, upao je među njih, ali se bombama i uz pomoć pristiglih drugova spasio.

Posle trodnevne velike ofanzive Vermahta, ustaša i domobrana na slobodnu teritoriju Janja i Pljeve, početkom septembra 1941. godine, Šolaja se pod borbom povukao na Kozila, južno od svog sela, a ustanički front se raspao. Tada je Šolaja sa svojom nekompletnom četom dočekao i razbio četu ustaša, goneći ih prema selu Mujidžićima. Njemu su se tada pridružili rasuti borci, seljaci, žene, pa i deca. Tako je formiran front ustanika i naroda, koji je u naletu proterao neprijatelja iz Pljeve, Janja i iz Šipova. Šolaja se dočepao i dva topa. Ova velika pobeda, čiji je inicijator bio Šolaja, dala je nov polet ustanku u ovom i u okolnim krajevima. Šolaja je postao veoma popularan kod boraca i naroda.

Sredinom septembra 1941. godine, Italijani su s jednim bataljonom krenuli od Mrkonjić-Grada za Šipovo. Četnički komadant Uroš Drenović propušta ih bez borbe. Šolaja ih dočekuje kod sela Sokoca s jednim vodom i, posle višesatne neravnopravne borbe, prisiljava ih da se povuku.

Sredinom oktobra 1941. godine, prilikom formiranja 3. krajiškog partizanskog odreda, u njegovom sastavu je bataljon „Iskra", pod Šolajinom komandom.

Italijani su posebno poštovali Šolaju posle poraza kod Sokoca i u Rastičevu, kod Kupresa, 3. decembra 1941. godine. Pošto su u septembru sklopili pakt sa Drenovićem, pokušavali su na razne načine da to urade i sa Šolajom. Početkom 1942. godine, poslali su svog saradnika Šolaji, s većom sumom novca da pokuša da ga podmiti. Kada je Šolaja čuo o čemu je reč, izvadio je pištolj i ubio izdajnika, govoreći: „To im je moj odgovor!"

Pod njegovom komandom, bataljon „Iskra" je u borbi između 31. decembra 1941. i 1. januara 1942. godine uništio utvrđenja u Majdanu, između Jajca i Mrkonjić-Grada, a 14. februara razbio bataljon domobrana na Vođenom Podu i Previlima, koji je pratio komoru iz Jajca za Mrkonjić-Grad. Najzad je donijeta odluka da se 25. februara izvrši napad na Mrkonjić-Grad. Pod pritiskom boraca, i Drenović je obećao da će grad napasti s južne i zapadne strane. U određeno vreme Šolaja je sa svojim borcima prodro u centar grada i tu uništio žandarmerijsku stanicu, spalio italijansku motorizaciju i uništio nekoliko utvrđenja. Međutim, Drenović nije krenuo u napad, pa se Šolaja sa svojim borcima morao, u teškim uslovima, probijati iz grada.

Kada je, u maju 1942. usledila četnička akcija, Šolaju su četnici na prevaru uhvatili i poveli u Mrkonjić-Grad Italijanima. Partizani njegovog bataljona bez borbe su ga oslobodili.

Kada su se, krajem jula i početkom avgusta 1942. godine, razvile borbe između ustaša, utvrđenih u Kupresu, i proleterskih i udarnih brigada i jedinica 3. krajiškog partizanskog odreda, i Šolaja je sa svojim bataljonom pohitao u pomoć. U noći između 13. i 14. avgusta, Simo je poginuo jurišajući na ustaške bunkere. Odlukom CK KPJ, posmrtno je primljen u KPJ.

Narodnim herojem proglašen je avgusta 1942. godine.

Izvor: Wikipedia