Neki kažu uz božiju pomoć! Dobro možda bog i pomaže nekima ali da li svima i ima li uopšte božije pravde? Ja nešto preterano neverujem u takvog boga verujem da ima nešto natprirodno ali pogledajmo ove slučajeve. U svetu svakog trenutka 100-tine dece umiru u svetu što zbog gladi, zbog nemarnosti roditelja ili nekog psihopate pedofila itd. Ta deca jos nisu ni dobila šansu da zažive. Da osete šta je život i da naprave pravi greh. Kada kažemo ovo pravi onda mislim na greh kojeg su svesni. Moje je pitanje sad svim vernicima zašto bog ne pomaže takvima i nečuva ih?

Previse siroka tema da bih mogao dati neki lep i jednostavan odgovor...
Moje misljenje je da pravda ne postoji.. pa cak i u oni primerima kad se kaze da je spora ali dostizna.. jer ako je spora i ako kasni.. automatski nije pravda...
Ako neko ubije necije dete i onda nakon 30 godina ga uhapse... kako je to pravda kad je on makar i jedan udisaj vise od nje imao a kamoli hiljade kako to obicno u realnom svetu biva.
Bog je stvar o kojoj ne volim da komentarisem.. nek bozija pravda bude neka opsta pravda ... a ona ako i postoji.. definitivno nije podlozna zakonima logike.

Slažem se sa tobom da ako ima pravde, a očito da je nema ona nije podložna zakonima logike. Sve se nekako dešava spontano ima svoj prirodan tok. Na jednom kraju umiru na drugom se rađaju i tako u krug kao kiša. Uvek kruži istim putem, a nekad je ima više nekad manje.

Pogledaj film Mighty Bruce...mozda ti se ucini kao dobar odgovor na tvoje pitanje

Kad god sam u nekoj frci, i kad se pomolim Bogu, nesto se uvek desi i izvucem se iz svega... Ne 100%, ali uvek kao da neko pripomogne... Verujem da NECEG ima, ali sad dal je to Bog ne znam stvarno...

Znaci,prakticno setimo se boga samo kad smo u velikoj nevolji

Istina je da se Boga sjetimo samo u teškim situacijama, pa bih htio skrenuti pozornost na iskustva ljudi koji su bili pred smrću i vidjeli cijeli svoj život kao na ekranu, tako govore i to samo prenosim, što bi se moglo protumačiti da u najtežem i najkritičnijem trenutku shvate i vide vrijednost onog najvrednijeg - svog života. Istom logikom moglo bi se reći da ljudi u vremenima teškoće prepoznaju onog najvrednijeg, jedinog koji im može pomoći. Neki bi mogli reći i nešto drugo. Kao vjerniku najveća mi je prednost što Boga ne okrivljujem kad nešto ne ide po mojem ili kad mi ne "odgovori" na moj poziv. Isto tako Boga ne okrivljujem, i na tome mi ne počiva valjan dokaz za, odnosno protiv njega, za ratove, gladi, nepravdu... Za neke stvari smo mi sami krivi, neke nam je priroda vratila, jer smo loše postupali s njom, a neke se jednostavno dogode. Opet, kao vjernik mogao bih reći ono što je već uobičajeno, ali i ono što je jedino logično, da Bog ima neki svoj plan zašto dopušta neke stvari. Kao vjerniku, opet, lakše mi se prepustiti i vjerovati u Božji plan i Njegovu pravdu.

To sto Bog nije lutka da odgovara na svaki nas hir ne znaci da nije pravedan.
Ljudi ga globavno ne vole i ne veruju Mu, oni su ga izbacili iz svog zivota i razmisljanja. Kada te neko odbaci, ti se povuces. Bog se tako povukao iz naseg sveta i nase civilizacije i pustio nas da radimo sta hocemo. Posledica toga su uzasne, cak tolike da deca bivaju tako unistavana. Kada mi ljudi ne volimo ono sto je nase - decu, zbog cega da krivimo Boga koga je ljudski rod generalno odbacio?

Bozja pravda... to sto ne dolazi kazna za svaki zlocin odmah daje zlotvorima laznu misao da kazne nece biti.

Tako ispade...

da li postoji Bog? što reče jedan moj prijatelj: "Nisam ga sretao"