Sava Kovačević

Sava Kovačević (1905-1943) je bio jugoslovenski partizan i narodni heroj. Poginuo je tokom bitke na Sutjesci 1943.

Rođen je 25. januara 1905. godine u selu Nudolu, blizu Grahova, u današnjoj Crna Gora. Detinjstvo, mladost i veći deo života proveo je u rodnom kraju. Osnovnu školu završio je u susednom selu Zaslapu. Loše materijalno stanje porodice sprečilo ga je da nastavi školovanje, pa je počeo da se bavi poljoprivredom. Kada je odrastao, zaposlio se u „Ombli", preduzeću za eksploataciju šume u Bijeloj gori. Kasnije odlazi od kuće i najpre radi u rudniku Trepča na montaži žičare, onda dolazi u Beograd i zapošljava se u štampariji „Vreme" i na izgradnji novog Savskog mosta. Pošto je proteran iz Beograda, ponovo se zapošljava kao šumarski radnik, a onda radi na svom imanju. Bio je i drumski radnik.

Još u ranoj mladosti pošao je putem revolucionarnog opredeljenja; član KPJ postao je 1925. godine. Idejno se formirao pod uticajem svoga brata, poznatog revolucionara Nikole Kovačevića. Sava je mnogo je radio na svom ideološkom, teoretskom i kulturnom uzdizanju: čitao je marksističke knjige, političku štampu, beletristiku, vojnu i drugu stručnu literaturu.

Do rata je imao sledeće partijske funkcije: pročelnik ćelije, član (1928) i sekretar (1934) MK Grahovo, član OK Nikšić (1934) i član PK KPJ za Crnu Goru (izabran 1937. na 6. pokrajinskoj konferenciji). Kao partijski radnik, pokreće seljake u borbu protiv politike režima i policijskog terora, organizuje štrajkove radnika u mestu zaposlenja; radi na stvaranju seljačkog zadrugarstva, okupljanju omladine, otvaranju čitaonica; istupa kao oprobani govornik na narodnim svečanostima, na izbornim sastancima, na velikim skupovima i demonstracijama. Radio je na stvaranju legalne Radničko-seljačke stranke (1937-1938) i bio jedan od njenih istaknutih predstavnika u Crnoj Gori. Zbog revolucionarnog rada hapšen je više puta (u Grahovu, Nikšiću, Cetinju, Kosovskoj Mitrovici, Beogradu) i izvođen pred sud. Prilikom velike provale u partijskoj organizaciji 1936. u Crnoj Gori (uhapšeno oko 300 ljudi), izbegao je hapšenje, sklonio se u šumu s još tri grahovska komunista i naoružan proveo u ilegalnosti 9 meseci. Najzad se, uz garanciju, predao sudskim vlastima u Nikšiću, odakle je sproveden u sarajevski zatvor, a nešto kasnije izveden pred Sud za zaštitu države u Beogradu (1937). Na sudu je oslobođen. Drugi put je, u proleće 1940, zbog antiratnog govora, uhapšen i sproveden na suđenje u Staru Kanjižu. I ovoga puta je oslobođen. Poslednji put je uhapšen uoči Aprilskog rata 1941, u vreme kada se dobrovoljno javio da ide na front. Pod snažnim pritiskom naroda, vlast je bila prisiljena da ga pusti na slobodu.

Narodnooslobodilački rat

Početak NOB-a dočekao je kao već iskusan, prekaljen i poznat politički radnik, komunist i revolucionar. Kao član OK Nikšić, učestvovao je u pripremi julskog ustanka 1941. Prva velika akcija protiv okupatora na teritoriji MK Grahovo izvedena je pod njegovim rukovodstvom: 25. jula savladana je i italijanska posada (80 vojnika) i oslobođeno Grahovo.

U jesen 1941. Glavni štab NOPO za Crnu Goru i Boku imenuje ga za komandanta Nikšićkog odreda, koji je ubrzo narastao na deset bataljona. U jesen 1941. i zimu 1941/42. godine, jedinice odreda nižu pobede na teritoriji Nikšića, Grahova, Vilusa, Crkvica, Herceg Novog. Razvija italijanske kolone, zarobljava stotine vojnika, zapljenjuje tenkove, topove, kamione i drugo naoružanje i opremu. Snagama Nikšićkog i Durmitorskog odreda oslobođena je velika teritorija od Tare i Pive do Bokokotorskog zaliva, osim blokiranog Nikšića i gradova u Boki. Naročito teške, višemesečne borbe, uz velike neprijateljske gubitke, vođene su na sektoru Dragalj-Crkvice-Herceg Novi.

Gotovo istovremeno, Sava proširuje rad jedinica odreda u istočnu Hercegovinu i prema Dubrovniku. Januara 1942. formira se Operativni štab za Hercegovinu, da koordinira borbe crnogorskih i hercegovačkih jedinica, sa Savom kao komandantom. Tada su se pod njegovom komandom našle snage jačine oko 20 bataljona, koje su delovale na prostoru od Oštroga do Dubrovnika i od Boke do Gacka, i snažnim radom prisilile na strategijsku defanzivu više od korpusa italijanskih vojnika i jake snage ustaša, domobrana i četnika i naneli im više teških poraza.

Delovi odreda su angažovani i u sprečavanju kontrarevolucije na području OK Kolašin i u Katunskoj nahiji. Kao već proslavljeni ratnik, aktivno učestvuje na istorijskoj Ostroškoj skupštini crnogorskih i bokeljskih rodoljuba, februara 1942. godine. Aprila 1942. imenovan je za člana Glavnog štaba za Crnu Goru i Boku, a maja iste godine izabran je za člana Vrhovnog štaba.

U toku 3. neprijateljske ofanzive, jedinice Nikšićkog odreda vodile su izuzetno oštre borbe oko Nikšića, Grahova u Boki i u Pivi. U poznatim borbama, aprila 1942, u Župi nikšićkoj teško su poražene jake četničke snage pod komandom Baja Stanišića. To je bio prvi teški četnički poraz u Crnoj Gori. Nove poraze odred im je naneo u borbama na pravcu Nikšić-Piva. Pored rukovođenja odredom, kao zamenik komandanta Glavnog štaba rukovodio je povlačenjem Lovćenskog odreda pravcem Trešnjevo-Grahovo-Banjani-Piva, kao i Zetskim NOPO, oko Nikšića i u Pivi.

Kada je 12. juna 1942. formirana 5. proleterska (crnogorska) brigada, Sava postaje njen komandant. Brigada je najpre glavna zaštitnica u borbama na tromeđi Crne Gore, Bosne i Hercegovine, a potom je sa šireg prostora Zelengore štitila pohod grupe proleterskih brigada u zapadnu Bosnu i osiguravala zbeg naroda i bolnicu. Od 22. jula do 2. augusta, zajedno s Hercegovačkim NOPO, Dragačevsko-čelebićkim bataljonom, bolnicom i zbegom, 5. brigada je izvela čuveni marš-proboj od Drine do Prozora. Ovaj složeni poduhvat izveden je pod Savinom komandom. U zapadnoj Bosni brigada je, od avgusta 1942. do januara 1943, vodila borbe oko Prozora, Travnika, Jajca i u centralnoj Bosni.

Četvrta neprijateljska ofanziva je nova etapa u herojskim podvizima brigade i komandanta Save. Juriši na Prozor, borba s tenkovima u Ostrošcu, napadi na Konjic, herojske odbrane u dolini Neretve imali su veliki značaj za spas ranjenika i opšti uspeh na Neretvi. U ofanzivi s Neretve, brigada vodi teške borbe na levoj obali Neretve, za oslobođenje i odbranu Nevesinja, na Planoj, Javorku i Bioču. Veoma uspješno Sava je komandovao brigadom u oštrim borbama na pravcu Nikšić-Šavnik, na Komarnici i na Durmitoru, što je usporilo nadiranje višestruko jačih nemačko-italijanskih snaga u 5. ofanzivi.

U najtežem periodu 5. ofanzive, Sava postaje komandant 3. udarne divizije. Diviziji je baš tada pao u deo najteži zadatak: da bude zaštitnica Glavne operativne grupe, da štiti Centralnu bolnicu i izvrši proboj iz okruženja. Njegov dolazak na čelo divizije ulijevao je posebnu nadu i borcima i ranjenicima. U desetodnevnim borbama pod Savinom komandom, divizija se borila s neprijateljem koji je bio gotovo dvadeset puta brojniji, i učinila sve da spase ranjenike i izvrši druge zadatke. Činjeni su pokušaji da se nađe pogodna mogućnost za proboj. U teškim borbama 11. i 12. juna na Vučevu, pod Maglićem, kod Borovna, na desnoj obali SutjeskaSutjeske, odbijeni su snažni udari neprijatelja, spašena bolnica i napravljen pokušaj da se na levoj obali Sutjeske obrazuje mostobran. 13. juna, njene glavne snage pošle su u opšti napad na levoj obali Sutjeske. Divizija je uspela da potisne neprijatelja, ali ne i da slomi njegov otpor na Košuru, padinama Ozrena, Lastve, Kazana. U najkritičnijem trenutku, Sava je odlučio da novim jurišem izvrši proboj. S pratećom četom i grupom kurira izbio je u prvi streljački stroj, zapovedio juriš, i pucajući iz puškomitraljeza, pošao napred. Sava Kovačević je pao je u jurišu, pokošen neprijateljevim rafalima.

Sava Kovačević je odlikovan je sovjetskim Ordenom Kutuzova. Kada su 1. maja 1943, uvedeni činovi u NOVJ, proizveden je u čin pukovnika. Narodnim herojem proglašen je 6. jula 1943. godine.

Izvor: Wikipedia

negde sam procitao da je Sava Kovacevic izdat od strane tita,jer je bio mnogo mocan i jak covek,i uticiajan u politci.Komadant sava je pretendovao da preuzme rukovodstvo komunista,naravno da Titu to nije odgvaralo..i da zbog toga sava nije dobio pomoc u proboju..inace da je uspeo psotao bi novi predsednik yugoslavije i mislim da bi bila drugaciaj sudbina tuzne namucene drzave....zanima me vase misljenje za to?

На основу Титових наређења, комунистички преки судови слали су људе у смрт по кратком поступку и без права жалбе. „Ова пресуда је извршна и противу исте нема мјеста жалбе", писао је Сава Ковачевић, председник Преког војног суда Никшићког партизанског одреда. Од 19 оптужених на овом процесу осморо је осуђено на смрт, уз уобичајену конфискацију имовине. Од ових осморо петоро су били рођаци Саве Ковачевића: Новица, Блажо, Марко, Мирко и Петар Ковачевић. Првооптужени Новица Ковачевић пре рата је био судија, док је његов рођак Сава Ковачевић био кријумчар дувана.

„Ми се у Србији морамо понашати као у земљи коју смо окупирали" Ј. Б. Тито десет дана по заузимању Београда

По злу најчувенији злочин у Црној Гори комунисти су починили на Бадњи дан 1942. године (а и иначе су волели да убијају на велике српске и православне празнике). У колашинском Лугу, на десној обали Таре, над телима 240 унакажених грађана разапели су лешину пса на даскама у облику крста. Затим су на једној дасци написали: „Ово је пасје гробље". Сведок, који је после неколико месеци посматрао откопавање жртава „пасјег гробља", пише:

„Пред језивим призором немо стојимо сви, нарочито родбина. Она не може да препозна лешеве својих милих и драгих, јер су страшно унакажени и без појединих делова тела. Руке и ноге су им поломљене; зуби повађени грубим клештима још док су били живи; лобање су им размрскане дрвеним маљевима, чије су ударце чули становници најближих кућа оне свете ноћи уочи Божића..."

Најобимнији рад о комунистичким злочинима у Херцеговини, двотомну књигу „Крваво коло херцеговачко 1941-1942", објавио је бивши херцеговачки партизан и високи официр Титове армије, др Саво Скоко. Многобројна документа Скоко је употпунио сведочењима партизана очевидаца догађаја. Он пише да су Ј. Б. Тита и његов Централни комитет на нови талас злочина нарочито инспирисали успеси Црвене армије под Москвом и Стаљинов говор на прослави годишњице Октобарске револуције. У првој половини децембра 1941. године они су проценили да је дошло време за успостављање ''диктатуре пролетаријата'', као ''законом неограничене и на насиљу основане владавине пролетаријата над буржоазијом''.

У прве велике злочине комуниста у Херцеговини спада убиство тројице калуђера у манастиру Дужи, 23. децембра 1941. Били су то стари руски калуђери, избегли после 1917. године од бољшевичког терора. Злочини се умножавају после 4. јануара 1942, када је у Херцеговину упућен Саво Ковачевић са делом Никшићког партизанског одреда. Било је притужби да су херцеговачки комунисти „меки" у обрачуну са класним непријатељем, па је врх партије сматрао да ће им користити особа која је управо осудила на смрт петоро својих рођака. Ковачевићева десна рука био је још један „народни херој" Петар Драпшин.

kakav to covek moze biti koji je osudio petoricu svojih rodjaka na smrt, jer ljudi nisu bili komunisti?!

razumem, da je perudjiju ovakav tip olicenje heroja, ali ima i normalnih ljudi ovde!

Jedan stariji čovjek mi je objasnio kako izgleda mjesto gdje je Sava K. poginuo , učestvovao je u NOB-u i kaže da ga je metak pogodio u leđa da on vjeruje da je neko pucao iz sopstvenih redova. Jedna starija žena mi je rekla da je Sava odgovoran za smrt sedam svojih rođaka a ne pet kako gore piše.

.... 

ja sam bio na mestu gde je sava poginuo...i koliko sam ja ukapirao on je sa svojim vojnicima krenuo napred mislio je da mogu probiti,da su jaki,ono pravo srbi se okurazio....e sad postoji mogucnsot da je ostala partizanska vojska povukla i da se stvorio prsten oko savine jedinice....inace kazu da je covek imao takvu harizmu,da je okupio mnogo ljudi oko sebe,i da bi na kraju rata najverovatnije zauzeo titovo mesto...i zbog toga je morao da ga skine...ali ako je to tacno,moguce je da su i vecian prica oko rodjaka izmisljena i da je mnogo toga mu dodato jos an racun da bi se skinula krivica sa drugih....znali su to titini momci da urade