Većeslav Holjevac

Većeslav Holjevac (1917-1970) je bio jugoslovenski partizan i proglašen je za Narodnog heroja Jugoslavije.

Rođen je 22. avgusta 1917. u Karlovcu, današnja Hrvatska. Tu je završio šest razreda gimnazije, a zatim se zaposlio kao privatni preduzetnik. Tada pristupa revolucionarnom radničkom pokretu. 1939. postaje član Komunističke partije, a već sledeće na preporuku Ive Marinkovića, je izabran u Okružni komitet KPH za Karlovac, Kordun i Baniju. Svojim političkim radom stekao je veliku popularnost u Karlovcu. Organizovao je jednu od najuspelijih demonstracija 27. marta u Hrvatskoj.

Neposredno posle okupacije, Većeslav Holjevac radi na organizovanju omladinskih udarnih grupa, koje počinju svoje akcije već krajem aprila 1941. godine. Kao jedan od organizatora ustanka na Kordunu i kao član Vojnog komiteta, učestvuje u nizu akcija za prikupljanje oružja za predstojeću borbu. U julu 1941. odlazi na Kordun, gde je postaje jedan od rukovodilaca ustanka u ovom kraju. S prvom grupom kordunaških partizana izvršio je i prvu borbenu akciju: napad na žandarmerijsku stanicu u Tušilovcu u kojoj je lakše ranjen.

U novembru 1941, s vodom dobrovoljaca bivših karlovačkih aktivista, upao je u Karlovac, da iz ruku ustaša izbavi Marijana Čavića. Preobučeni u domobranske uniforme, ušli su predveče u grad i otišli u bolnicu gde se uhapšeni Marijan Čavić nalazio na lečenju. Akcija - koja je snažno odjeknula u Karlovcu i okolini - nije potpuno uspela, pošto su ustaše već ranije Čavića odvele iz bolnice. U toj akciji partizani su ubili dvojicu ustaša i nekoliko italijanskih vojnika i zarobili puškomitraljez. Partizani su imali jednog mrtvog i jednog ranjenog borca, koje neprijatelj nije uspeo da zarobi, jer su ih aktivisti odneli.

Krajem 1941. godine, Većeslav Holjevac je izabran za političkog komesara Grupe NOP odreda za Kordun i Baniju. Posle toga, nalazi se na dužnosti političkog komesara, a kasnije komandanta Druge operativne zone. Krajem 1942. godine, postavljen je na dužnost političkog komesara 1. hrvatskog korpusa, i na toj je dužnosti ostao do kraja rata.

U toku rata učestvovao je u mnogim borbama u Hrvatskoj, Bosni i Sloveniji, a takođe i u završnim operacijama za oslobođenje Istre i Trsta. Posle oslobođenja Zagreba 8. maja , bio je komandant grada, a potom komandant Vojne uprave Jugoslavenske armije u Istri. Godine 1946. bio je šef Vojne misije FNRJ u Berlinu. Na toj dužnosti je ostao do 1948. godine.

Posle demobilizacije, bio je ministar za novooslobođene krajeve, ministar rada u vladi FNRJ i ministar saobraćaja u vladi NRH. U razdoblju od 1948. do 1952. godine bio je član CK KPH, a od 1952. do 1963. je bio predsednik Gradskog narodnog odbora i član Sekretarijata Gradskog komiteta SKH za Zagreb. Umro je u Zagrebu, 11. jula 1970. godine, posle teške bolesti.

Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i drugih visokih odlikovanja. Narodnim herojem proglašen je 23. jula 1951. godine.

Izvor: Wikipedia