Maršal Sovjetskog Saveza

Maršal Sovjetskog Saveza (rus. Маршал Советского Союза) je u praksi bio najviši vojni čin u Sovjetskom Savezu. (Najviši čin u teoriji je bio generalisimus Sovjetskog Saveza, koji je uveo Staljin, i on je bio jedina osoba sa ovim činom). Čin maršala Sovjetskog Saveza je uveden 1935, a ukinut je 1991. Četrdeset jedna osoba je imala čin maršala Sovjetskog Saveza. Mornarički ekvivalent ovom činu je čin admirala flote Sovjetskog Saveta.

Maršal Sovjetskog Saveza Semjon Timošenko

Vojni čin maršal Sovjetskog Saveza je uspostavljen dekretom Sovjetskog kabineta, Saveta narodnih komesara (Sovnarkom), 22. septembra, 1935. 20. novembra, čin je dodeljen petorici ljudi: Narodnom komesaru za odbranu, i boljševičkom veteranu Klimentu Vorošilovu, šefu generalštaba Crvene armije Aleksandru Jegorovu, i trojici visokih komandanata, Vasiliju Bljuheru, Semjonu Buđoniju i Mihailu Tuhačevskom.

Trojica od njih, Bljuher, Tuhačevski i Jegorov su ubijeni tokom Staljinove Velike čistke 1937. - 1938. 7. maja, 1940, su postavljena tri nova maršala: novi Narodni komesar za odbranu, Semjon Timošenko, Boris Šapošnikov, i Grigorij Kulik.

Iako su tradicionalni oficirski činovi vraćeni 1935, generalski činovi u Crvenoj armiji nisu uvedeni do 1940. Novi sistem činova je bio zbunjujući, jer je imao i čin maršala i generala armije, ali su mu nedostajali brigadir, i general; poziciju između general-potpukovnika i generala armije je držao general-pukovnik. Ovakav raspored sugeriše da se general armije može smatrati ekvivalentom feldmaršala i generala armije u SAD, što ostavlja čin maršala u najvećoj meri kao počasni čin.

Tokom Drugog svetskog rata, Timošenko i Buđoni su razrešeni dužnosti, a Kulik je degradiran zbog nesposobnosti, a čin maršala Sovjetskog Saveza je dodeljen većem broju vojnih komandanata zbog njihovih zasluga. Među njima su bili Georgij Žukov, Ivan Konjev i Konstantin Rokosovski. 1943, i sam Staljin je postao maršal Sovjetskog Saveza, a 1945. mu se pridružio šef policije, Lavrentij Berija. Ovim "političkim" maršalima se 1947. pridružio Nikolaj Bulganjin.

Dva maršala su ubijena u posleratnim čistkama: Kulik 1950. i Berija 1953, nakon Staljinove smrti. Nakon toga je ovaj čin dodeljivan samo profesionalnim vojnicima, uz izuzetak Leonida Brežnjeva, koji je sam sebe postavio za maršala 1976. Poslednji maršal Sovjetskog Saveza je bio Dmitrij Jazov, postavljen 1990, koji je zatvoren nakon neuspelog puča protiv Mihaila Gorbačova 1991. Maršal Sergej Ahromejev je izvršio samoubistvo 1991, tokom raspada Sovjetskog Saveza.

Čin je ukinut raspadom Sovjetskog Saveza, decembra 1991. Nasledio ga je čin maršala Ruske Federacije, koji je imala samo jedna osoba, maršal Igor Sergejev, koji je bio ruski ministar odbrane od 1997. do 2001, a sada je savetnik za bezbednost ruskog predsednika, Vladimira Putina.

Maršali spadaju u tri generacijske grupe.
Oni koji su stekli reputaciju tokom Ruskog građanskog rata. U ove spadaju oni koji su pali u čistkama 1937. - 1938, (Bljuher, Tuhačevski i Jegorov), i oni koji su imali visoke komandne dužnosti u ranim danima Drugog svetskog rata (Buđoni, Kulik, Šapošnikov, Timošenko i Vorošilov). Svi oni, izuzev Šapošnikova, su proglašeni nesposobnima, i smenjeni.
Oni koji su stekli reputaciju tokom Drugog svetskog rata, i komandovali u kasnijem periodu rata. Među njima su Žukov, Vasilevski, Konjev, Rokosovski, Malinovski, Tolbuhin i Čujkov.
Oni koji su imali visoke komenande dužnosti tokom ere Hladnog rata. Svi oni su bili oficiri tokom Drugog svetskog rata, ali su na visokim pozicijama bili u Varšavskom paktu ili kao sovjetski ministri odbrane. Među njima su Grečko, Jakubovski, Ustinov, Kulikov, Ogarkov, Ahromejev i Jazov.

Svi posleratni maršali su bili oficiri tokom Drugog svetskog rata, izuzev Brežnjeva, koji je bio vojni komesar. Čak je i Jazov, koji je imao 20 godina kada se rat završio, bio komandir voda. Međutim, za razliku od visokih oficira američke vojske u hladnoratovskoj eri, nijedan sovjetski maršal nije imao borbenog iskustva posle 1945. Istrajnost veterana iz Drugog svetskog rata u sovjetskom vojnom rukovodstvu je ibo jedan od faktora opadanja sovjetskog vojnog kapaciteta u kasnom sovjetskom periodu.

Spisak maršala Sovjetskog Saveza
 
Maršal Rokosovski (na crnom konju) i maršal Žukov (na belom konju), tokom parade pobede u Moskvi, 1945.
Kliment Vorošilov (1881. - 1969.), postavljen novembra 1935.
Mihail Tuhačevski (1893. - 1937.), postavljen novembra 1935.
Aleksandr Jegorov (1883. - 1939.), postavljen novembra 1935.
Semjon Buđoni (1883. - 1973.), postavljen novembra 1935.
Vasilij Bljuher (1890. - 1938.), postavljen novembra 1935.
Semjon Timošenko (1895. - 1970.), postavljen maja 1940.
Grigorij Kulik (1890. - 1950.), postavljen maja 1940.
Boris Šapošnikov (1882. - 1945.), postavljen maja 1940.
Georgij Žukov (1896. - 1974.), postavljen januara 1943.
Aleksandr Vasilevski (1895. - 1977.), postavljen februara 1943.
Josif Staljin (1879. - 1953.), postavljen marta 1943.
Ivan Konjev (1897. - 1973.), postavljen februara 1944.
Leonid Govorov (1897. - 1955.), postavljen juna 1944.
Konstantin Rokosovski (1896. - 1968.), postavljen juna 1944. (bio je takođe maršal Poljske od 1949.)
Rodion Malinovski (1898. - 1967.), postavljen septembra 1944.
Fedor Tolbuhin (1894. - 1949.), postavljen septembra 1944.
Kiril Mereckov (1897. - 1968.), postavljen oktobra 1944.
Lavrentij Berija (1899. - 1953.), postavljen jula 1945.
Vasilij Sokolovski (1897. - 1968.), postavljen jula 1946.
Nikolaj Bulganjin (1895. - 1975.), postavljen novembra 1947.
Ivan Bagramijan (1897. - 1982.), postavljen marta 1955.
Sergej Birjuzov (1904. - 1964.), postavljen marta 1955.
Andrej Grečko (1903. - 1976.), postavljen marta 1955.
Andrej Jeremenko (1892. - 1970.), postavljen marta 1955.
Kiril Moskalenko (1902. - 1985.), postavljen marta 1955.
Vasilij Čujkov (1900. - 1982.), postavljen marta 1955.
Matvej Zaharov (1898. - 1972.), postavljen maja 1959.
Filip Golikov (1900. - 1980.), postavljen maja 1961.
Nikolaj Ivanovič Krilov (1903. - 1972.), postavljen maja 1962.
Ivan Jakubovski (1912. - 1976.), postavljen aprila 1967.
Pavel Batitski (1910. - 1984.), postavljen aprila 1968.
Petr Koševoj (1904. - 1976.), postavljen aprila 1968.
Leonid Brežnjev (1906. - 1982.), postavljen maja 1976.
Dmitrij Ustinov (1908. - 1984.), postavljen jula 1976.
Viktor Kulikov (rođen 1921.), postavljen januara 1977.
Nikolaj Ogarkov (1917. - 1994.), postavljen januara 1977.
Sergej Sokolov (rođen 1911.), postavljen februara 1978.
Sergej Ahromejev (1923. - 1991.), postavljen marta 1983.
Semjon Kurkotkin (1917. - 1990.), postavljen marta 1983.
Vasilij Petrov (rođen 1917.), postavljen marta 1983.
Dmitrij Jazov (rođen 1924.), postavljen aprila 1990.

Izvor: Wikipedia