Đirolamo Savonarola
 
Đirolamo Savonarola (Ferara 21. septembar 1452.- Firenca 23. maj 1498.) je bio italijanski dominikanski monah, a jedno kratko vreme i vladar Firence. Poznat je po verskoj reformaciji, proturenesansnom delovanju, spaljivanju knjiga. Iako je ostao do kraja života katolik, ponekad se smatra pretečom Martina Lutera. Zbog sukoba sa papom spaljen je kao jeretik.

Rani život

Još u mladosti bio je preokupiran čitanjem Biblije i Aristotela. Studirao je na univerzitetu u Ferari, gde je izgleda diplomirao umetnost. Antiklerikalni stav je pokazao već sa 20 godina starosti, kada je napisao pesmu o uništenju sveta. Počeo je već tada da razvija moralni stav, pa 1475. u svojoj pesmi, pokazuje prezir prema rimskoj kuriji, nazivajući je "lažnom, ponosnom kurvom".

Postao je dominikanski monah 1475. Uronio je u teološka proučavanja, najpre u Bolonji, pa se posle premestio i vratio u Bolonju, da bi 1482. završio u Firenci. U to doba Savonarola je bio jako loš govornik, tako da uopšte nije ostavio nikakav utisak, kad je 1487. napustio Firencu. Vratio se u Bolonju, gde postaje magistar. U Firencu se vrađa 1490. po molbi grofa Pika del Mirandole.

Uviđa korumpiranost crkve

U to vreme katolička crkva je bila izuzetno korumpirana i bila je izuzetno pokvarena. Papstvo je bilo prepuno slučajeva ličnog nemorala, a monasi su gotovo svuda prodavali indulgencije, tj. oproste od grehova. Savonarola je bio ožalošćen tolikim grehovima katoličke crkve. Savonarola je nastavio sa proučavanjima Biblije i teoloških dela. Njegova crkva sv. Marka je bila prepuna sveta. On je propovedao da hrišćanski život znači biti dobar, a ne pridržavati se preteranih ceremonija. Savonarola nije želeo da vodi rat sa katoličkom crkvom. On je hteo da ispravi neke greške. Ukazivao je na nemoral.

Prijašnji vladar Firence i mecena mnogih renesansnih umetnika Lorenco Mediči bio je prijašnji pokrovitelj i Savonarole. Lorenco i njegov sin Pjero Mediči postali su meta Savonarolinih propovedi.

Vladar Firence

Kad je svrgnuo Medičije, Savonarola je postao vladar Firence i uspostavio je demokratsku republiku, koju je opisivao kao "hrišćansku i versku republiku". Jedna od prvih odluka je da sodomija postane zločin kažnjiv smrću. Glavni neprijatelji Savonarole su bili vojvoda Milana i papa Aleksandar VI . Papa je izdao mnoge dekrete protiv Savonarole, koje je Savonarola ignorirao. Savonarola je bio jako opasan za moralno pokvarenu crkvu, jer je ukazivao na nemoral, razvrat i korupciju. Papa mu je čak nudio mesto kardinala, samo da prestane sa propoveda o nemoralnosti.

Savonarola je 1497. organizirao spaljivanje svega, što je bilo povezano sa moralnim slabljenjem, a to su bila ogledala, kozmetika, paganske knjige, lepa odela, tabele za igranje, radovi nemoralnih pesnika. sve je to spalio na trgu u Firenci. Mnoga renesansna dela iz Firence su tada nepovratno nestala, uključujući slike Sandra Botičelija.

Nakon nekog vremena Firenca se umorila od preteranog moralnog stezanja, pa se 4. maja 1497. skupine mladih bune i otvaraju taverne i ponovo se javno kockaju.

Spaljen na lomači kao jeretik

Papa je predao Savonarolin slučaj dominikancima, ali oni nisu našli da Savonarola govori bilo što pogrešno. Papa je tražio način da ga utiša. Papa Aleksandar VI ga ekskomunicira 13. maja 1497. Pošto se opirao ekskomunikaciji, uhvaćen je i obešen je i spaljen na istom mestu, gde je palio kljige i nemoralne stvari. Optužen je za jeres, davanje lažnih proročanstava i reigiozne greške. Mediči su ponovo vladali Firencom.

Savonarola je želio da očisti crkvu od nemorala. U XX veku stvoren je pokret, posebno među dominikancima, da Savonarola postane svetac. Jezuiti su bili glavni protivnici ideje da Savonarola postane svetac.

Izvor: Wikipedia