Olimp de Guž (rođena Meri Guž 7. maja 1748. – pogubljena 3. novembra 1793.) je bila francuska spisateljica i revolucionarka i borac za prava žena za vreme Francuske revolucije. Napisala je čuvenu Povelju o pravima žene i građanke.

Mladost
 
Olimp de Guž je rođena 1748. u Montaubanu u blizini Tuluza u južnoj Francuskoj kao Mari Guž. Njeno poreklo bilo je malograđansko. Iako je bila jednako pametna, kao i lepa, njenu inteligenciju nisu poštovali i unapređivali: gotovo da nije znala čitati i pisati, a kao neko poreklom iz južne Francuske nije znala govoriti ni čisti francuski jezik. Svoja dela kasnije je diktirala sekretarici.

Uprkos njenim mnogobrojnim manama: "pogrešan" pol, "pogrešno" poreklo, loš odgoj, bez imetka i još pored toga još udovica, Mari Guž se nije želela prepustiti životu kakav ju je očekivao. Ona se preselila u revolucionarni Pariz, gde je sama sebi dala lepo ime "Olimp de Guž", te stupila u kontakt sa obrazovnim krugovima i kulturnim društvima. Živela je od darova koje su joj davali njeni ljubavnici, koji su istovremeno plaćali i njene troškove, a klevetu da je kurva prihvatila je kako bi ostvarila svoj san - želela je postati spisateljica.

Pozorište

Olimp de Guž pokušala je zaraditi za život kao autorka pozorišnih komada. Godinama se borila za postavku svojih predstava u konzervativnom i kralju podređenom teatru Komedi France. Već jedna od njenih prvih predstava u Parizu je postala političko pitanje. U komadu "L´Esclavage des Nègres" (ropstvo crnaca) obradila je ropstvo u kolonijama Francuske. Već nakon tri izvedbe gradonačelnik Pariza zabranio je predstavu. U novinama je de Guž bila ismejana.

Ogorčena napisala je: Čemu ova predrasuda usmerena prema mom polu? Zašto se kaže, što sam više puta čula, da Komedi France ne bi trebalo da postavlja predstave žena na scenu? Ja sam žena, ne tako bogata ... zar ženama nikada neće biti dozvoljeno da na strahote siromaštva odgovore nekim drugim sredstvom?

Politika

Potaknuta revolucionarnim događanjima 1789. sve više se okretala prema politici. De Guž je bila redovna posetiteljka sednica Nacionalne skupštine. Svoje ideje pretočila je u predloge socijalno-političkih mera, koje je štampala o svom trošku i lepila kao plakate po Parizu. Na taj način je o njoj diskutovao ceo Pariz.

Povelja o pravima žene i građanke

Svojom Poveljom o pravima žene i građanke Olimp de Guž bila je prva osoba koja je formulisala zaista opširna ljudska i građanska prava. Član 1. glasi: Žena je rođena slobodna i ostaje jednaka muškarcu u svim pravima. Socijalne razlike mogu se opravdati samo blagostanjem zajednice.

Ova deklaracija je postigla veliki ugled u celoj Francuskoj, ali i u inostranstvu. Njen spis "Tri urneka ili dobrobit domovine" doveo je do njenog hapšenja. Ovo je dalo povoda da se u Olimp de Guž prepozna pripadnica partije žirondinaca, koja je istovremeno (maj/juni 1793.) bila izbačena iz Konventa. De Guž je u svom spisu predložila referendum na kojem bi narod glasao o tri predložena oblika vladavine: "Republikanska vlada, jedna jedina i posredna, federativna vlada ili monarhija". Pored toga u decembru 1792. godine ona je javno, pre svega iz humanih razloga, stala u odbranu kralja. On je želela promenu društva, ali ne putem besmislenog nasilja, već putem reči, objavljivanjem spisa i apelima na zdrav razum. Time je ona - uprkos razlici između nje i Rusoa - ostala prava zastupnica prosvetiteljstva.

Smrt
 
De Guž je došla pred tribunal Revolucije. Obe akcije, njen spis, te njen istup u odbranu kralja protumačeni su kao zalaganje za monarhiju. 3. novembra 1793. godine Olimp de Guž je giljotinirana.

Olimp nije osuđena samo kao pripadnica partije žirondinaca, već i kao borac za prava žena. Njene reči su nastavile da žive i posle nje: "I pored svih intriga, i pored svih stranaka čije su strastvene borbe podelile Francusku, odabrala sam za sebe sasvim novi put, oslanjajući se samo na moje sopstvene oči, slušajući samo moj unutrašnji glas, usprotivila sam se tlačiteljima i svoj sam život žrtvovala Revoluciji."

Dela
Povelja o pravima žene i građanke
Društveni ugovor za supružnike

Izvor: Wikipedia