Запад је у конвулзији, Исток је у резигнацији. Запад непрестано гризе Дрво Познања, и осећа све већу глад за знањем, Исток седи под Дрветом Живота, но не може да се маши за плод. Запад је махнит за организацијом, Исток је махнит за организмом. Запад неуморно уређује спољашње ствари, док унутрашње вредности једна за другом ишчезавају, Исток неуморно култивише унутрашње вредности, док спољашње падају и пропадају. Запад зида чудовишне вавилонске куле, но пошто се те куле зидају од неотесаног камена и увек нагнуте на једну страну, куле се брзо сурвавају; Исток знојно глача камен по камен, но никако не може да га сложи у једну грађевину.

На Западу се култивишу ствари, и ствари се блистају, а човек све више дивља и покрива се мраком, на Истоку се култивишу поједини људи, и поједини људи се блистају, а ствари стоје у дивљини и расту у корову.

Запад верује у дела човечја на првом месту, па у дела Божја на другом месту, па у Бога на трећем месту; Исток верује у Бога, али ниподаштава дела Божја и одбацује дела човечја. Зато Запад нема јединства нити може да дође до јединства, јер јединство је само у Богу; и зато Исток има јединства унутрашњег, али неће да га спроведе и споља. И зато активности Запада прелази тако често у рат и мир Истока у резигнацију.

А зашто је то све тако, питаш, дете моје? Зато што Запад не може да усвоји Христа, а Исток не може да усвоји Исуса. Или, зато што Запад признаје човека а не признаје Бога, док Исток признаје Бога а не признаје човека.

Зато је Запад у конвулзији, а Исток у резигнацији. А Исус Христос шири обе руке да загрли у један загрљај Исток и Запад, али не може; не може да загрли Исток због нирване нити Запад због мачева.

Гле, Исток и Запад су у души твојој. Конвулзија и резигнација су зрна на истом гумну. Дрво познања и Дрво Живота расту једно уз друго. Исток и Запад се сударају у сваком човеку. Они не значе суседство но двобој. Кад би Исток и Запад значили суседство а не двобој, мир би царовао у човеку, и у свету; конвулзија и резигнација тада би биле замењене позитивним и благим силама.

Познај Дрво Живота, и излечићеш се и од болести Запада и од болести Истока. И бићеш здрав и потпун човек. А здрав и потпун човек је оптимист. Тада ће се рад и вера - антиподи поменутих болести - расцветати на ђубрету конвулзије и резигнације.

Blago nama pored tako pametnih popova. Uvek me je zapanjivala sposobnost ljudi da kritikuju stvari o kojima nemaju ama bas nikakvo znanje ili iskustvo osim svesnosti da takve stvari postoje. A jos vise me odusevljava pravoslavno portretisanje Hrista i kako on nesto voli ili ne voli - hoce ili nece - sve u zavisnosti da li to crkvi odgovara ili ne.

Ne znam sta bi sa 10 bizijih zapovesti - ali se one uvek nekako gube u recima pravoslavnih svestenika.

Divno i poucno propovedanje nema sta 

Nemoj tako.
Ne znam mnogo o sv. Vladiki Nikolaju, ali tolicko znam;
znam da je imao lično i neposredno iskustvo i istoka i zapada,
kako učenja tako i ljudi (učitelja).
I to ne u turističkom smislu tih reči.

Ne pada mi na pamet niti da kritikujem tebe niti da hvalim njega.
Ni jednom od vas dvojice to ne treba sa moje strane.
Ima ga Dobri Bog pa neka On kritikuje i hvali; On bolje zna.

A sebe nalazim u:
"И бићеш здрав и потпун човек. А здрав и потпун човек је оптимист."
Naime, po ovome bih da se ugledam na onoga koji je rekao:
"Ugledajte se na mene kao što se ja ugledam na Hrista".

Hvala na lepim recima - citao sam i ja o njemu i znam da je bio jedan od najprosvecenijih pravoslavnih svestenika i ima mnogo divnih reci ostavljenih iza sbe koje svakome mogu da budu inspiracija u traganju.

Sustina nije u tome i ko sta zna a ko ne - prvo sam za sebe mogu da kazem da ne znam nista ali ono sto znam je da svaki covek mora da izabere svoj put. Ima istine u tome sto on govori ali tako iznete polovicne istine ne sluze nikome na cast. Da je imao dovoljno mudrosti kao neki ucitelji sa istoka uvideo bi da sve religije imaju isti koren - osecanje ciste ljubavi koja ujedinjuje svet a ne deli ga na istok i zapad. Ja iz svojih kontakata sa istokom i zapadom tvrdim odgovorno iz svog iskustva po 1000ti put - ljudi su svuda isti - a predrasude i ego su ono sto dele ljude i svet na istok, zapad, sever jug, crne i bele. A Hrist ce uvek zagrliti svakoga ko hoce da ga prihvati - bio on sa zapada ili istoka - generalizovanje vodi predrasudama a one ka mrznji i deljenju. 

Mala intelektualna vezba:
Uzmi kartu Evrope, zabodi iglu sestara bilo gde, i time stvaras podelu na Istok i Zapad.
Na kraju se moze zakljuciti da je Evropa veliko poluostrvo Azije, pa i na prostorima Azije opet mozes ponavljati slicnu podelu, a i ka Zapadu je Amerika, Severna i Juzna - zapadnija od Evrope. Stepen bogatstva koji se smanjuje sto si blizi Ekvatoru kao i nivo kulture.

Mogao bi se napraviti "duhovni globus" koji bi izgledao kao odrezak torusa gledan iznutra (spoljni deo gume od auta na koji je nalepljena cetvrtasta nalepnica koje pokriva 1/3 manjeg obima gume pa sad to posmatras sa unutrasnje strane) Da ne pominjem staru dogmu da je zemlja ravna ploca omedjena ambisom, da mi "naucnici" nebi naribavali usi.

To malo lici na kosmologiju Hitlerovog tajnog drustva - kako se bese zvahu Tule ili tako nesto. Smatrali su da je zemlja konkavna a ne konveksna - smesna stvar oko toga (mislim da je to iz Koplja sudbine) - rakete V1 su projektovane tako da lete dok imaju goriva pa onda da padnu - sto znaci da je znanje geografije i mehanike vrlo bitno u proracunima. Zbog pogresne korekcije oblika zemlje cela prva serija V1 raketa je pala u kanal umesto na London.

Sa druge strane o onome sto sam  rekao - fizickih podela zemlje ima beskonacno ali duhovna ne postoji 

Још од Св.Николаја...

Христос између истока и запада


Кад азијат чита Евангелије Христово он говори: ово је наш човек, ово је азијат, испосник, молитвеник, мудрац и чудотворац.

Кад европејац чита Евангелије Христово он тврди: ово је наш човек, ово је европејац, покретљив учитељ, брз помоћник људи, добротвор, лекар, хранитељ, хуманист и активист.

Шта је дакле Христос? Да ли азијат, да ли европејац; да ли источњак, да ли западњак? Заиста, и једно и друго. Он је источњак на вишем плану и западњак на вишем плану. Он је источњак изнад Истока и западњак изнад Запада. Његова је земља и сви крајеви земље.

Трансцеденталност је особина истока, натурализам - особина Запада. Источњак са прекрштеним ногама у размишљању о вечноме, и западњак са сусталим ногама у трчању за пролазним. Ко је од њих ближи Христу? Оба су удаљени од Христа. Христос стоји изнад Истока и Запада.

Исток се толико удубљује у размишљање да нема времена за пословање. Запад толико послује да нема времена за размишљање. Обоје се садржи у Господу Исусу Христу, и то у пуној и савршеној мери, тако да Он превазилази Исток и Запад. Он стоји изнад Истока и Запада.

Политеистичном Истоку је тешко веровати у човека. Материјалистичном Западу је тешко веровати у Бога. Исус представља човека, Христос Бога. Две природе - једна ипостас. Запад лако прима човека Исуса и ставља га у „Пантеон" својих великих људи, Исток лако прихвата Бога Христа док за човеком Исусом не осећа потребу. Међутим, Спаситељ света "је и Бог и човек. Исус Христос дакле стоји изнад Истока и Запада.

Кад говоримо о Истоку ми мислимо на кућу подељену унутра у самој себи; мислимо на две несродне групе народа: на мухамеданце и на брамо-будисте. Њихове су ћабе: Мека, Бенарес и Тибет. То двоје представља главну садржину и главну сиромаштину Истока. Кад пак говоримо о Западу ми мислимо опет на кућу подељену унутра у самој себи. То је папизам и антипапизам (у разним облицима протестантизма). Ово су два главна пута западног човечанства, оба погрешна. Они представљају заблуду и сиромаштину Запада. Христос стоји високо изнад оваквог Истока и Запада.

Никад ниједан од азијских мудраца није могао подвластити Запад. Једини човек, рођен у Азији, који је подвластио сав Запад, т.ј. сву Европу и Америку са острвима, јесте Господ Исус Христос. Једини источњак који је омиљен на Западу.

И никад ниједан од западних учитеља и идеолога није могао придобити Азију, ни за најкраће време. Само један Западњак успео је у томе: Западњак не по плотском рођењу него по својој власти над Западом. То је Исус Христос, рођени у Азији. Његова власт распрострла се над средњом Азијом и местимично даље преко Велике Азије као и Египта и Абисиније. Даље ширење Хришћанства на Исток спречио је Ислам, а то је једна отуђена секта јеврејско-хришћанска. Ислам се испречио као бедем између хришћанске Предње Азије II Индије. Но и то није без Божјег промисла, који свакако резервише победу Христову над целим Истоком за будућа времена.