Hilandar kao Feniks
Ozbiljni radovi počeli tek pre mesec i po dana, a i pomoć iz Srbije sada stiže u većem obimu. Jeromonah Metodije: Ako se ubrzaju radovi, manastir bi mogao da bude potpuno obnovljen već za šest godina

Obnova ide sporo iz mnogo razloga, ali mi monasi, požar koji se desio početkom marta, nismo tragično shvatili, već kao Božju poruku, smirili smo se i nastavili dalje, kao što treba da bude u monaštvu. Bilo bi neumesno da žalimo zbog gubitka zemaljskih stanova, već se trudimo da kao prvi od svih hrišćana svojim životima svedočimo da je naša prava otadžbina Carstvo nebesko, rekao nam je po dolasku u najveću srpsku svetinju, Hilandar, jeromonah Metodije, prvi epitrop manastira.

Sve ovo izgovorio je biranim rečima i smirenim tonom, inače mlad monah od trideset i neku godinu, koji svojim isposničkim izgledom i duhovnošću izaziva ogromno poštovanje kod sagovornika. Nama, običnim smrtnicima jezivo je izgledao prvi susret sa ruševinama koje je izazvala vatrena stihija.
   

Građevinske radove izvode Grci

Za utehu, bila je činjenica da su kiše sprale garež, pa ostaci građevina više podsećaju na zapuštenu starinu, nego na mesta u kojima su, do pre samo pola godine, boravili monasi i gosti manastira.

Ipak, i pored velike tragedije, rečeno nam je da "je Bog odredio da su najvažniji delovi manastira sačuvani, uključujući crkvu sa čudotvornom ikonom Trojeručicom, ikone, Riznicu, kao i prelepu trpezariju". Postavljena su dva krana i videli smo nekoliko radnika Grka koji su natenane kolicima iznosili šut. Pored toga, vidljivi su samo temelji za metalnu konstrukciju koja treba da bude postavljena kako bi zaštitila zidove od mogućeg rušenja, kao i životopis koji će montažnim krovom biti sačuvan od propadanja.

Monasi odnose šut

Inače, glavni problem je što su za obnovu nadležne grčke vlasti, a njima se, iz nekog razloga, mnogo ne žuri, uz opravdanje da obnovu treba raditi studiozno i detalj po detalj. Baš kad smo mi bili u manastiru, otac Metodije je imao razgovor sa grčkom delegacijom i posle toga izrazio zadovoljstvo što je sa njima ipak dogovorio ubrzanje radova.
   
      

Manastirski dani teku

Koliko god je Hilandar zadesila velika tragedija, monasi, njih oko tridesetak, nastavljaju da žive svoj isposnički život, do kraja posvećeni Bogu i provodeći po više sati dnevno u molitvama. Jedina promena koja ih je zadesila zbog požara je da su morali da se presele u druge kelije, neoštećene stihijom, što ih nimalo nije pogodilo, jer ih materijalni gubitak uopšte ne dotiče. Gotovo nečujno prolaze dvorištem, pored molitvi obavljaju i redovne poslove na hilandarskom imanju i, iako vam to ne kažu, shvatate da im, zbog celodnevnih obaveza, nije do mnogo zapitkivanja, a još manje do slikanja. Ukoliko im se obratite, mirno će vas saslušati, porazgovarati sa vama, a zatim nastaviti svojim putem. Poseban doživljaj je, pored obilaska crkve iz vremena kralja Milutina i celivanja Trojeručice, obedovanje u manastirskoj trpezariji, gde se uz prethodnu molitvu i skromno, ali veoma ukusno jelo, jede u apsolutnoj tišini.
      
      
      
   

On je dodao i da će se raditi u šest celina, da će iznutra biti urađena betonska konstrukcija, kao i da će po okončanju radova, manastir "95 odsto izgledati kao pre požara". Uz to, on navodi da bi, ukoliko se ozbiljno radi, manastir već za šest-sedam godina mogao da vrati prethodni izgled.

- Do kraja septembra od šuta je očišćeno samo oko 80 kvadratnih metara, pa je uprava manastira donela odluku da se i mi uključimo u posao, pa smo objekat Igumenarije očistili za samo nekoliko dana i za obnovu pripremili oko 600 kvadrata od 1600 - rekao nam je Mirko Kovačević, glavni arhitekta i rukovodilac radova na obnovi manastira. Prema njegovom mišljenju, kad bi se radovi nastavili nekadašnjim tempom, bilo bi potrebno oko 20 godina za potpunu obnovu.

- Sve što stigne je dobrodošlo, ali smo mesecima čekali na neke isporuke iz raznih razloga, kao što su prevoz i vize. Ipak dosta smo i dobili. "Toza Marković" je poslao nekoliko šlepera raznog materijala, sada su stigle skele od srpskog Ministarstva kulture, a ima i dosta pojedinačnih poklona - kaže Kovačević.
   

Za obnovu su zadužene grčke vlasti, ali im se ne žuri

Ipak, morali smo da primetimo da je dosadašnja pomoć koja je stigla manastiru, iako to monasi nisu hteli da kažu, ipak bila nedovoljna. Baš poslednjih dana, to je počelo da se menja i pomoć stiže od mnogih iz Srbije i iz RS, što uliva optimizam u brzu obnovu. Inače, jedni od najvećih donatora su braća Vujići iz Valjeva i njihova istoimena firma koja je dosad izdvojila velika sredstva, a planiraju da do kraja obnove ulože oko milion evra.

Treba 10 miliona evra

Uz to, dali su i pet šlepera na raspolaganje manastiru za prevoz materijala, a oni su prvi isporučili 200 kubika građe, već dan posle požara. Skromni Vlajko Vujić o svemu tome ni reč nije želeo da kaže, pa smo podatke dobili od monaha iz manastira. Isti gospodin odveo je prošle nedelje na Hilandar grupu poslovnih ljudi koji su manastiru uručili novčane priloge, kako rekoše, kao "njihov mali doprinos koji će pomoći nastavku obnove manastira".

Procene o ceni svih potrebnih radova još nisu utvrđene, ali se smatra da će za okončanje posla biti potrebno najmanje 10 miliona evra.
- Svaki poklon je kamen od svih koji treba da učestvuju u obnovi i samo tako će nas manastir okupiti i konačno spojiti. Nema druge i jače institucije od Hilandara, koji je kruna naše duhovnosti - rekao nam je jedan od monaha.
   
      

I Vojska šalje pomoć

Prošle nedelje u Hilandaru je boravila i visoka vojna delegacija koju su činili admiral Mihajlo Žarković, zamenik načelnika Generalštaba VSCG, general potpukovnik Ivan Đokić, pomoćnik ministra odbrane SCG za materijalne resurse i general major Milun Kokanović, zastupnik načelnika GŠ za logistiku.
- Zajedničkom akcijom GŠ i Ministarstva, i pored nemaštine u vojsci, našli smo načina da manastiru pošaljemo ono najpotrebnije - šest kamiona, isto toliko agregata, krevete, dušeke, građevinske mašine, sanitetsko vozilo i materijal, a poslaćemo još. Veoma smo zadovoljni, jer vojska sada oseća da je ugradila bar jedan kamen u taj svetionik naše duhovnosti - rekao nam je Đokić. U razgovoru sa jeromonahom Metodijem, admiral Žarković je naglasio da je ovo istorijski trenutak jer su se baš na ovom važnom zadatku konačno zajedno našle dve instuticije u koje je "srpski narod uvek imao najviše poverenja".
      
      
      
   
Milan Mijailović