Vestfalski mir predstavlja seriju sporazuma, kojima je završen Tridestogodišnji rat. Vestfalski mir je potpisan 24. oktobra 1648. između cara Ferdinanda III , nemačkih kneževa , predstavnika Holandije, Francuske i Švedske.

Španski sporazum, kojim je završen Osamdesetogodišnji rat potpisan je 30. januara 1648. Ugovorom su priznate nezavisnost Holandije i Švajcarske konfederacije. Ugovor o Pirinejima iz 1659. smatra se delom Vestfalskog sporazuma, a potpisale su ga Francuska i Španija.

Mnogi istoričari Vestfalski mir smatraju početkom moderne ere. Tim sporazumom stvorema je baza međunarodnog sistema suverenih država.

Lokacija

Pregovori su se odigravali u Minsteru i Osnabriku. To su dva grada udaljena 50 kilometara i nalaze se u današnjoj Severnoj Rajni-Vestfaliji i Donjoj Saksoniji. Švedska je želila Minster i Osnabrik, dok je Francuska predlagala Hamburg i Keln. Pregovori su zahtevali dva mesta, jer su protestantske i katoličke vođe odbijale da se međusobno sastanu. Katolici su koristili Minster,a protestanti Osnabrik.

Principi Vestfalije

Vestfalski sporazum sadrži 4 osnovna principa:
princip suvereniteta nacija-država i fundamentalno pravo samoopredelelja
princip pravne jednakosti među nacijama-državama
princip obavezujućih međunarodnih ugovora meću državama, dakle vezujućih ugovora
princip neintervencije jedne države u unutarnja pitanja druge države

Zbog tih principa Vestfalski ugovor iz 1648. je izuzetno značajan za međunarodne odnose. Tim ugovorom stvorena je baza modernog međunarodnog sistema nezavisnih nacija-država. U stvari, to je bio početak zakona među suverenim državama., po kome jedna drugoj garantira nezavisnost i pravo naroda na samoopredeljenje. Dva najvažnija nova principa su bili
princip suvereniteta
princip jednakosti nacija.

To su bile prave političke i pravne inovacije toga vremena.

Sporazum je definirao principe suvereniteta i jednakosti država, da bi se uspostavio trajni mir i prijateljstvo među državama, sa uzajamno prihvatljivim sistemom međunarodnog prava, baziranog na međunarodno vezujućim ugovorima. Po prvi put je uspostavljen sistem, koji je poštovao ljudska prava i bio je baziran na međunarodnom pravu, umesto na gruboj sili i pravu jačeg da određuje odnose među državama.

Bio je prisutan i peti princip , a to je ideja da pobednik treba da dade ustupke i da sarađuje sa ciljem da se postigne trajni mir. Ukratko ključno za Vestfalski mir je suverenitet nacija.

Rezultat
 
Evropa posle Vestfalskog mira 1648.
Nizozemska je službeno dobila nezavisnost od Španije, čime se završio Osamdesetgodišnji rat
Švedska je dobila Pomeraniju, Vizmar i Bremen
vladari nemačkih država ponovo mogu odrediti veru njihove teritorije
kalvinizam je postao službena vera
nastale su nove sile: Švedska, Holandija i Francuska. Švedsko vreme kao velike sile bilo je kratkotrajno

Većina uveta ugovora je delo kardinala Mazarina, koji je bio de fakto vladar Francuske, jer je kralj bio maloletan. Francuska je iz rata izašla u mnogo boljem položaju od bilo koje druge države, pa je Francuska većinom diktirala Vestfalski mir.

Drugi značajan rezultat je da je okončana ideja da Sveto Rimsko Carstvo ima duhovnu dominaciju nad ostalim hrišćanskim svetom. Nacionalne države postaju najviši nivo vlasti, koji ne odgovara nikom iznad.
Svi su se priznali Augsburški mir iz 1555., po kome je vera kneza određivala veru države
postoje teritorijalne promene
Francuska je dobila biskupije Mec, Tul, Verden i habsburški deo Alzasa (ne uključuje Strazbur ili Milhaus). Dobila je i glas u nemačkom Rajstagu
Švedska je dobila Zapadnu Pomeraniju i biskupije Bremen i Štetin. Dobila je kontrolu nad velikim delom ušća Odre, Labe i Vesera i dobila je glas u nemačkom Rajstagu
Bavarska je dobila glas u carskoj skupštini knezova izbornika
Brandenburg (kasnije Pruska ) dobio je Istočnu Pomeraniju i buskupije Magdeburg i Halberštat
Švajcarska je priznata kao nezavisna država
Protestantska Nizozemska je službeno priznata kao nezavisna. Dotad je bila u španskom posedu.
Različite nezavisne nemačke države (oko 360) dobijaju pravo da vode vlastitu spoljnju politiku, ali ne smiju da vode rat protiv Svetog Rimskog Carstva. Celo carstvo može da vodi ratove i potpisuje ugovore.
Zabranjuje se izbor cara pre nego što je postojeći mrtav
Rajnski Palatinat je podeljen između Karla I Ludviga Palatinskog i Maksimilijana I Bavarskog, dakle između protestanata i katolika. Protestanti dobijaju zapadni deo blizu Rajne, a Maksimilijan dobija gornji Palatinat, u današnjoj Bavarskoj.

Značaj

Vestfalski mir je označio početak modernih nacionalnih država ("vestfalskih država"), čime je započela i moderna diplomatija. Po prvi put je priznat suverenitet svake države. Ratovi posle toga ne vode se oko vere, nego oko države. To je omogućilo katolicima i protestantima da postanu saveznici unutar svojih država. Vestfalski mir je zacementirao i podelu Nemačke, sprečavajući je da se ujedini u jednu nacionalnu državu. Često se ističe da je Vestfalski mir temelj za proučavanje međunarodnih odnosa.

Moderni pogledi

Na simpoziju održanom 1998. (350 godina Vestfalskog mira) o političkoj relevantnosti Vestfalskog mira , Havijer Solana je izjavio da su "humanost i demokratija bili dva principa, koji nisu bili relevantni za originalni vestfalski poredak", pa je dao kritiku da "vestfalski sistem ima svoje granice. Princip suvereniteta, na kome se zasniva proizveo je bazu za rivalstva umesto saveza država, isključenja umesto integracije ".

Tokom 2000. nemački ministar vanjskih poslova Joška Fišer je izjavio da je zastario sistem evropske politike zasnovan na vestfalskom poretku "Ključni koncept Evrope nakon 1945 bio je i još uvek je odbijanje principa ravnoteže snage i hegemonističkih ambicija individualnih država , što se pojavilo nakon vestfalskog mira 1648. To odbijanje je uzelo oblik mešanja vitalnih interesa i transfer suverenih prava država nacija na supernacionalne evropske institucije".

Posle madridskih napada Al Kaide je objavila da "međunarodni sistem zapada izgrađen posle Vestfalskog mira će propasti i nastati će novi sistem zasnovan na liderstvu moćne islamske države".

Izvor: Wikipedia