Jelena Anžujska
 
Jelena Anžujska (1230. - 1314.), supruga srpskog kralja Stefana Uroša I (vladao 1243-1276) i majka kraljeva Dragutina i Milituna.

Jelena je oko 1250. udata za Uroša. Njeno poreklo nije tačno utvrđeno, ali je poznato da je u srodstvu sa Karlom I, kraljem Napulja i Sicilije, koji je u pismu iz 1273. naziva rođakom.

Sa kraljem Urošem je imala bar četvoro dece:
Dragutin (1251-1316), srpski kralj 1276-1282
Milutin (1253-1321), srpski kralj 1282-1321
Stefan (?)
Brnča (?), ćerka udata za župana Đorđa

Jedno vreme vladala je oblastima: Zeta, Trebinje, Plav i Poibarje, u periodu kada je država bila podeljena na tri dela i preostalim delovima upravljali Dragutin i Milutin.

Jelena se zamonašila u crkvi sv. Nikole u Skadru, tu je kao monahinja i umrla 8. februara 1314. Osnovala je prvu žensku školu u tadašnjoj Srbiji. Organizovala je prepisivanje knjiga na dvoru i tako proizvedene knjige je kasnije poklanjala, korice su izrađivane kod zlatara u Kotoru (v. Srbi i rukopisno Sveto pismo).

Njen dvor nalazio se na samom rubu današnjeg Kosova i Metohije u mestu Brnjak, na severnoj strani planine Mokra Gora, četiri kilometra uz Brnjačku reku (oblast gornji Ibar). Tu se nalazila njena čuvena škola gde su siromašnije devojke učile vez i ostale poslove, ali i pismenost i muziku. Osim dvorca u Brnjaku, Jelena Anžujska imala je i grad Jelač na Rogozni.

Kao i drugi Nemanjići zidala je zadužbine, najpoznatija njena zadužbina je manastir Gradac (krajem XIII veka) gde je i sahranjena, kao i crkva svetog Nikole u Skadru gde je zamonašena. Obnavljala je veliki broj svetinja, među njima i manastir svetih Sergija i Vakha na obalama reke Bojane kod Skadra. Pomagala je puno i katoličke svetinje.

Posle tri godine od smrti javila se u snu jednom monahu, potom su otvorili njen grob i telo je nađeno celo i očuvano "kao u rosi" i od te 1317. ona se slavi kao svetiteljka svakog 30. oktobra po crkvenom kalendaru odn. 12. novembra po novom kalendaru. Njeno prvo žitije napisao je srpski arhiepiskop Danilo II kao žitije prve srpske kraljice koja je postala svetiteljka.

Sećanje na Jelenu Anžujsku danas
Postoji nevladina organizacija "Jelena Anžujska" u severnom delu Kosovske Mitrovice.
Radoslav Zlatan Dorić je 1996. dobio nagradu "Branislav Nušić" za komediju "Jelena Anžujska".
2004. godine Miladin Stevanović je objavio knjigu "Kraljica Jelena Anžujska" na 202 strane (ISBN 86-7712-032-7, izd. Knjiga-komerc, Beograd).

Izvor: Wikipedia