Isak I Komnin

Isak I Komnin ( grč.: Ισαάκιος Α΄ Κομνηνός ) (1005.-1061.) je bio prvi vizantijski car (1057.-1059.) iz dinastije Komnina.

Život

Isakov otac je bio oficir cara Vasilija II . Na samrtničkoj postelji predao je svoja dva sina carevoj brizi, pa su Isak i Jovan dobili odlično obrazovanje u manastiru Studionu, a kasnije dolaze na visoke položaje. Tokom sedam sledećih careva Isak je svojom službom dobio poverenje vojske. Od 1042. do 1057. bio je komadant vojske u Anadoliji.

Postaje car

Pobunio se 1057. u Paflagoniji i udružio se sa plemstvom u uroti protiv cara Mihajla VI Startiotika. Nakon svrgavanja Mihajla VI Startiotika Isak Komnin postaje 1057. car i osniva novu dinastiju Komnina. Krunisan je 1. septembra 1057.

Najpre je nagradio one koji su mu pomogli da urotom dođe na vlast. Međutim postavio ih je na visoke položaje van Carigrada. Odlučio je da popravi finansijsko stanje carstva. Revidirao je mnoga prava i povlastice, koje su dodelili prethodni carevi. Preuzeo je i deo prihoda bogatih manastira.

Pečenjezi su 1059. počeli napadati i razarati naselja na severnim granicama carstva. Isak Komnin je protiv njih vodio uspešan rat.

Abdikacija

Posle kratkog, ali uspešnog rata protiv mađarskog kralja Andrije I Mađarskog, zaključio je mir i vratio se u Carigrad. Tada je bio dosta bolestan, čak se verovalo smrtno bolestan, pa su to iskoristili da ubede Isaka da imenuje naslednika. Za naslednika imenuje svog prijatelja i finansijera Konstantina X Duku, što je razočaralo Isakovog brata.

Isak Komnin je protiv volje svog brata i svoje supruge abdicirao 22. novembra 1059. Zajedno sa porodicom odlazi u manastir. Iako se oporavio, Isak Komnin nije ponovo došao na tron, nego je zadnje dve godine svog života proveo u manastiru.

Izvor: Wikipedia