Zasto je tako tesko prihvatiti sebe, svijet, zivot i sve sto cula i misli dodirnuti mogu?? Dali je covjek koji prihvati sve ziv ili pak mrtav?? Dali je moguce ista pomisliti nakon apsolutne predaje egzistenciji a ne poreci predaju samu po sebi?? Jeli i to poricanje dio nase predaje?? Staju li sva opazanja u culnom svijetu kada covjek shvati jedninu zivota?? Ima li zivot ijedan problem ili je to samo jedan nenaporan i neodredjen tok kada se covjek ne opire nijednoj situaciji i nijednom tzv. zlu koje nam dolazi u zivotu?? Moze li se pogledati u oci takvom covjeku koji u sustini predstavlja dubinu bez dna?? Malo pitanja a ujedno i pogleda na zivot!!
U predjelu covjekove predaje tj. prosvjetljenja se ne sukobljavaju zivot i smrt, dobro i zlo...; Zbog cega je tako tesko postati ono sto smo uvijek i bili?? Zar zivot ne prestaje a ipak pocinje za onoga koji se ujedinio sa svime? Zvuci li to prihvatljivo za nase sadasnje razmisljanje? Mogu li misli ikada dokuciti ono sto stoji iznad njih i apsolutno ih posmatra? Moze li onaj koji posmatra sve ikada biti vidjen ili samo dozivljen?? Mnogo pitanja koja ka tisini vode

Da li misli i cula mogu dokuciti apsolut - a da li mozes staviti ogradu oko beskonacnog??

Spoznati sebe je podjednako lako kao i podici pero ali u isto vreme i tesko kao gurati tonu celika - problem je u mislima i racionalnom umu. Misli nikada ne obitavaju u sadasnjem trenutku - one stalno uporedjuju proslost i planiraju buducnost. Evo ja dok ovo pisem moj mozak pokusava da se seti svega sto je procitao ne bili samog sebe predstavio na ovim diskusijama kao pamentog i vrednog paznje i postovanja. Ali realno ono sto sam stvarno ja - sedi i u kancelariji i sa mirom posmatra moj um kako radi to sto radi.

Haiku:

Refleksija pixela
posmatram svoj um
kao pun mesec na povrsini vode

ako zaustavimo um u tom trenutku uzimamo mu snagu da rukovodi nasim pravim -JA - onim ja koje nije definsano istorijom, tradicijom, secanjima, genetikom - vec JA koje ce uvek ostati nepormenjeno i nedirnuto kroz eone postojanja.

Lepa pitanja.

A što pitaš?

 Potpuno se slazem sa tobom Decky! Da je skupiti snage i odbaciti ono sto mislimo da je sve sto imamo a u sebi nosi samo podjelu, ogranicenje i bol. Nemam pojma, ja samo nastojim dijeliti unutrasnje dileme i razmisljanja sa Vama koji mozda, svojim odgovorom, u meni mozete probuditi ono sto je predugo spavalo i sanjalo mnoge filozofske rasprave!!
Mozda upravo Vi imate ono sto je meni potrebno i vice versa.

Svaka trunka inspiracije je jedan korak manje na putu

@bobson

Zanimljiva pitanja... Ipak, pokušaj da razmisliš o pitanjima na malo drugačiji način... Šta su u stvari tvoja čula? Koliko te, zapravo, ona ograničavaju? Da li je posmatranje sebe kao "egzistencije" ograničavanje sopstvenog duha? Moje stanovište je drugačije samo u jednom smislu - i mrtvog čoveka smatram živim... I, da li je život samo jedan pojavni oblik NADŽIVOTA, beskrajno "žive" energije...

Decky je lepo nagovestio jednu stvar - JA koje će ostati nepromenjeno kroz eone postojanja. Ipak, koliko je moja BIT rasprostranjena u drugim ljudima, u drugim bićima. I, da li je moja BIT ista kao i bit svakoga ko je ikada živeo i svega što smo ikada osetili i u šta smo verovali i čemu smo se molili? I, da li je moja bit, možda, neshvatljiva za NEŠTO izvan ovog sveta. I, ako je tako, da li je i to što je izvan ovog sveta deo istog, zajedničkog i isprepletanog, kontinuuma. I, ako smo svi samo jedan deo velike energetske spirale, koliko je, u stvari lako osloboditi se stega i pravila i razumeti sebe i svet, i sa svetom živeti kao jedno...

Neko pametan je rekao:
"Bez hrane možemo nekoliko nedelja,
bez vode - nekoliko dana,
bez vazduha nekoliko minuta,
a bez impresija - samo nekoliko sekundi".

Impresije (utisci) su ono što naš mozak konstantno prikuplja.
Nekad mi to radimo voljno i svesno (u galeriji staneš ispred slike i razmišljaš)
ali najčešće to 'on' radi ... samostalno i po automatizmu.
Čulima prenosi spoljašnjost u sebe.

I mozak to radi po ustaljenom šablonu - upoređujući!
Upoređuje(mo) svaku situaciju sa stečenim iskustvom, sa željama i očekivanjima...
Sa jednim 'juče' koje više nemamo, i projektujemo to na jedno
'sutra' koje još uvek nemamo!
I zaklljučak koji donosimo jeste sud kojim sudimo, a taj sud - to je
ko smo mi. Ko smo kad nas niko ne gleda! PA bili dobri ili loši.

I šta? Pa bilo bi dobro da posmatramo sebe sa strane, iz ... iz neke druge perspektive
kroz prizmu prijatelja i onih koji nas vole, kroz prizmu mudrih ljudi zapisanu u knjigama
e da bi videli - šta je to što naše srce želi. Da bi upoznali pravoga sebe.

A kada upoznamo (ili barem počnemo sa tim) pravoga sebe, onda u skladu sa zaključkom o sebi
možemo iz intimnog htenja početi da radimo na sebi da bi se promenili - a u skladu
sa autoritetom, sa idealom ka kome stremimo.

Ili zaključak može biti - "Ne menjaj se ni za milimetar"; to u prevodu znači - savršen si!

Hmmmmm; ja nisam. Znam me!  
Ima ih mnogo, mnogo koji su daleko bolji od mene.
A Jedan pogotovo!

@Dell boy

Po nekima je ovaj materijalni zivot najlaksi nacin da spoznamo svoje nepromenljivo ja jer imamo slobodnu volju na raspolaganju i mozemo je upotrebiti u cilju podizanja svoje svesti - napustanjem ovog sveta neostvareni delovi naseg bica ce zauvek biti izgubljeni ipak nasa svesna srz ce nastaviti svoj put ka ostvarenju - mozda u materijalnom svetu a mozda ne.

Ko sto rekoh - imamo izbor - na nama je da definisemo svoje prioritete - cilj je u sakom slucaju ostvarljiv za ovog zivota jer duge prilike nece biti. A kako do cilja svako treba da nadje za sebe ipak neke generalne smernice stoje u svemu ovome sto smo rekli i ovde i na vise drugih mesta. U svakom ucenju ima istine a nase srce uvek bira ono sto je najbolje za nas.

 :[25]: stay human.

@decky

Hm, složio bih se samo donekle... Slažem se da je slobodna volja ono što u mnogome materijalnom životu i spoznaji sveta daje "izdignutu perspektivu", ali ne treba zaboraviti i da je sama slobodna volja ograničena na materijalno. Bez obzira što se slobodna volja ne može opisati ni definisati materijalnim pojavama ili pojmovima, ona je, najvećim delom, ograničena na materijalni svet. Iako je slobodna volja odraz duhovne dimenzije BITI, njen stepen razvoja, i što je mnogo važnije, primenljivosti, ograničen je materijalnim. Složio bih se da je slobodna volja najbolji način za približavanje materijalnog energetskom, ali, budući da materiju smatram pojavnim oblikom energije, ne mogu se složiti da je ovaj materijalni život najbolji način za "samospoznaju".

Ipak, u potpunosti se slažem da i ovaj život predstavlja odličan način za unapređenje naše "srži", kao i da, nakon ove, postoji još mnogo stanica na putu spoznaje sopstvene BITI.

Ja i Dell se ne slazemo - e pa ne mogu da verujem - evo sam cu sebe za dupe da ustinem na mestu  :yikes:

E da - pa vidis po mojoj filozofiji nasa slobodna volja je JEDINO sto nije ograniceno materijalnim - ono sto zovem slobodnom voljom je nasa kreativna energija, srz nase veze sa Bozanskim. Materijalno jeste energija niske frekfencije, to cak i fizicari znaju ali je nastajanje materijalnog posledica kondenzovanja nase kreativne energije na visem planu od materijalnog. Kako stvaramo materijalno tako mozemo da stvaramo i duhovno - nasu svesnost - i da je razvijamo. I sve to treba da nam bude cilj sada - nema sta da cekamo. Sto bi reko jedan pametan cika : do not try to be Buda - you are Buda already. A isto to bi u Matrixu rekli: " Do you realy think that me being faster and stronger has anything to do with my muscles in this worls. So, stop trying to hit me and hit me !!!