Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Prijavi me trajno:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:

ConQUIZtador
Trenutno vreme je: 28. Mar 2024, 22:55:52
nazadnapred
Korisnici koji su trenutno na forumu 0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Na ovom forumu, mozete postavljati teme sa informacijama o glumcima i glumicama, komentarisati ih, hvaliti... 
Ukoliko zelite da postavite novu temu, obavezno proverite da li je ta tema vec postavljena. 
 

Idi dole
Stranice:
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
Tema: Vlastimir Vlasta Velisavljevic  (Pročitano 11346 puta)
25. Jul 2006, 00:00:57
Ucesnik diskusija


Zodijak
Pol Žena
Poruke 168
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 1.0.4
Vlasta Velisavljevic je rodjen u Beogradu 28.jula 1926. godine.Jos kao tinejdjer pokazivao je ljubav prema pozoristu. Tih davnih 40-tih godina odlazio je u pozoriste i nije izlazio dok se glumci nisu poklonili.
1950 kada je bio na trecoj godini glume, odlucio se da se ozeni tada maloletnom devojkom, njeni su pristali jer je to bila obostrana ljubav.
1951.godine odlazi na saslusanje pa onda u zatvor, pa na Goli otok. Gde provodi 3 godine, samo zato sto nije bio clan partije.U medjuvremenu postaje otac cerke Dubravke, ali ga zena iznenada napusta i kaze „da je on oduvek voleo Ruse, a ona ih mrzela“. Kaze da to nikad nije mogao da joj oprosti.
Prvi put je video cerku kada je ona bila devojcica. Ona sada zivi u Americi i ima dvoje dece, koje zna samo na fotografiji. Od bombardovanja sa njom nije u kontaktu, nezna zasto. Nakon razvoda nepoznata obozavateljka posle predstave dostavljala mu je cvece. Kasnije se ispostavilo da je to Nada Lukic koja takodje radi u pozoristu. I ona postaje njegova supruga.
Pre dve decenije pred izlazak na scenu pocinje da povraca krv i dozivljava klinicku smrt. U bolnicu su ga posecivale mnoge kolege. Kada mu je Voja Brajovic dosao u posetu on ga je pitao „zasto si dosao?“, „pa da se oprostimo“, rekao je Voja. Kako sam kaze voli sale na svoj racun, pa i na tudj.
Njegov najbolji prijatelj Bio je Zoran Radmilovic.
Kao sin jedinac kaze da ga otac nikada nije udario. Jednom ga je gadjao kljestima i pogodio u nogu, pa se otac rasplakao.
« Poslednja izmena: 25. Jul 2006, 00:21:18 od shone83 »
IP sačuvana
social share
Aloha
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Svedok stvaranja istorije


Јер, Они нису Ми.

Zodijak Cancer
Pol Muškarac
Poruke 16345
Zastava Sirte
OS
Windows XP
Browser
Chrome 10.0.648.204
mob
Nokia 
Жена ме се одрекла по налогу Удбе

Био је у југословенским казаматима и немачком логору. Доживео је клиничку смрт. Три пута се женио, три године провео на Голом отоку, три месеца био у затвору. Три пута бог помаже, каже Власта Велисављевић, глумачка легенда српског глумишта.

Он је компјутерски маг, чудо за технику. Глуми, пева, пеца. Рођен је 28. јула 1926. "Ја се сваке године осећам све млађим, па док не догурам ту негде, до првог разреда основне, ништа нисам урадио", смеје се Власта.

Глуми од 12. године у Родином позоришту које је водила Гита Предић, ћерка Бранислава Нушића.

Пре више од две деценије је преживео клиничку смрт. Кад је Воју Брајовића питао: "Зашто си дошао у болницу", он је одговорио: "Па да се опростимо"! А Власта гура 85. годину бурног и нимало лаког живота. Са Маријом Црнобори је једини доживотни почасни члан ЈДП.
Одиграо је више од 100 улога. Глумио је у представама "Мистер долар", "Девојка без мираза", "Чајџиница на августовској месечини", "Сабирни центар", "Вишњик", "Буба у уху"... Играо је у филмовима "Тесна кожа", "Боље од бекства", "Пљачка Трећег рајха", "Ивкова слава"...

Пошто је из Београдског драмског позоришта прешао у Југословенско драмско у време кад је Бојан Ступица примао читаву плејаду младих глумаца, такозване Бојанове бебе, шали се да је био беба Бојана Ступице у педесетој години!

Прва жена Жана га се званично одрекла по налогу Удбе. Због Голог отока на који је отишао, јер није хтео да ода шта његов кум Душан, пуковник по чину, прича о Русима. Голи оток, каже, никад није схватао озбиљно сем кад су га тукли.

Са трећом, садашњом супругом Надом чувао је своју ташту Десу, мајку прве супруге Жане која се иселила у Америку. О другом браку када је живео у Мостару и Тузли не воли да говори, јер то каже и није био брак него провинцијска авантура.

Из првог брака има ћерку Дубравку удату за америчког официра Мајка. Имају двоје деце. Власта не зна шта је са њима. Чека да му се јаве.
 
Живот испод моста

- Имао бих бољу каријеру да ме није закачио тај Голи оток. Кад сам се пензионисао, због оне три године које сам провео у затвору нисам добио пуну, него умањену пензију за три одсто. За сваку годину на Голом отоку један одсто мање. Националну пензију сам добио ни сам не знам зашто јер је нисам тражио.

- Имао сам тешко детињство. Мајка Ангелина ми је умрла када сам био мали. За хлеба се није имало. У време тешке економске кризе, 30-их година прошлог века, мој отац Милан је био ложач у Уреду за заштиту радника и код "Путника". После је радио као настојник зграде у Коларчевој улици 3. Говорио је немачки и мађарски, јер је живео у Аустроугарској. Рођен је у Новом Бечеју и отишао је одатле у Будимпешту и Беч. Касније је дошао у Београд где сам се ја родио. Рођен сам баш у Београдској улици.
 
- Кнегиња Олга и дворске даме су основале обданиште на углу Душанове и Тадеуша Кошћушка. И данас је ту та зграда. Тата и ја смо живели испод Панчевачког моста, у једној изби. Отац је нашао посао на Славији, радио је од ујутру до увече на грађевини, па пре шест доведе и остави ме на степеницама испред обданишта. Било је отворено до шест поподне. Кад би сви изашли, ја бих остао на степеницама и чекао оца. И сад га видим како трчи и носи парче хлеба и чварке...

- Ишао сам са Николом Симићем у школу "Краљ Петар". То је био прва огледна школа краља Александра Првог Ујединитеља. Сећам се да сам за Светог Саву добио панталоне и капутић. Ми смо се код мајке новинара Душана Микље грејали, у једној малој шупи. Били смо друштво са Говнаре. Ту смо играли фудбал, дружили се, учили и поштено радили, стварно. Тешка сиротиња су и они били. Дођемо у ту шупицу са шпоретом да једемо код Душкове мајке. Тата му је био молер. А ето, он је далеко догурао.
 
Швалер руске грофице

- Испустио сам једну годину између основне школе и гимназије, јер сам морао да радим. Десет година сам имао кад сам помагао оцу. Ми смо прали степениште, једанпут недељно. Опере се сапуном од четвртог спрата до приземља, па се водом испере, а онда пребрише крпом. Мој отац је био захвалан што је имао тај посао. То су биле три зграде у Коларчевој број три. У дворишту су били крзнар, кројачи, неки фотограф... У приземљу су биле мензе за трговачке помоћнике. На првом спрату је била докторка Вилма Јанишова-Рашковић. Њен син је био мој вршњак и ту смо одрастали.

- На првом спрату је становала једна руска грофица. Фјодор Иванович Шаљапин је долазио код ње. Она је била лепа жена, колико се сећам, тако да се он ту задесио две ноћи, јер му је мој отац два пута отворио врата. Шаљапин му је заузврат дао две карте за Народно позориште, за оперу "Дон Кихот". То су биле карте за ложу до краљевске. И моја маћеха Илинка, ја њу зовем мајка, не бих хтео ту ружну реч да говорим, пита шта ћемо радити. То је била сензација, али ми нисмо ни појмили каква. Мајка Славе Богојевића, покојног сликара, била је шнајдерка. Она ми на брзину сашије једне матроске панталонице, Илинку обуче у неку цицану хаљину и ми уђемо у ложу до краљевске. Иза нас још два места. Тамо су седели неки у фраковима. И ја чујем једног од њих како каже: Ко им даде карте? Имао сам част да чујем Шаљапина, али само у првом чину. Побегао сам. Мени је то било досадно. Чим се упалило светло, ја изађем пред позориште, а тамо још стоји народ. Ово никоме нисам испричао. Ово ви сад чујете први пут. Стоје нека два-три фина господина. Ја показујем оне карте, а они вичу: Дај мени. Даћу ти два динара. Онај други каже: Даћу ти пет динара. Мало даље је била посластичарница "Пеливан"...

Завођење парфемом

- Радио сам у Југословенском драмском, а онда ми је глумица Соња Хлебш пред једну представу рекла: Знаш да је Душан пао. Мислио сам да се моју кум, пуковник саплео, повредио. А онда су се острвили на мене. Тада су покупили и те изјаве које сам нашао у свом досијеу.

- Моја прва жена се мене одрекла писмено. Тражили су то, рецимо, и од жене мог доброг друга, покојног новинара Ранка Петковића, али она није хтела да се одрекне мужа. Тог тренутка је избачена из стана и остала без посла. Са дететом. Али, она га је чекала. И дочекала.

- Ма, свој живот не бих мењао низашта. Таман посла. А био сам и у немачком логору Дортмунд Херде, у фабрици муниције. Ишао сам у Дортмунд да видим да ли ће нешто да ми плате. Нашао сам адвоката, јер сам у Београду предао сву документацију агенцији. Прошла је година, две и ништа. Ћерка мог познаника која је професор универзитета каже ми: Мој тата је добио одштету и умро. Одем да видим зашто ја нисам добио, кажу, нестала агенција! Данас су од тог места Херде до фабрике граната направили парк. Има и базена. Наравно, не може да се препозна. Сликао сам железничку станицу. На месту бараке у којој сам лежао са својим другом је подигнуто мало позориште.

- Тај мој други брак није ни био брак. Не значи ништа, то је била авантура. У провинцији. Радио сам у Мостару, па у Тузли као глумац, одвео ме тамо редитељ Дејан Мијач. Садашњу супругу Наду сам упознао када ми је послала парфем после представе. Згрануо сам се...
 
Од зета дивља ћурка

- Врло радо бих поменуо своју ћерку, њену дечицу, породицу, али ја не знам шта се десило са њима. Она ми се јавила на један чудан начин. Прво, удала се за америчког официра. Кад су они били у Европи, ја седнем у кола или у авион, одем до Франкфурта, одатле у ту њихову базу и тамо проведем неколико дана са ћерком и зетом Мајком, који ме дочекивао с дивљом ћурком. Он не зна српски, ја не знам енглески, а моја ћерка Дубравка преводи. Док нестане алкохола. Онда нама Дубравка уопште не треба... ћерка ме је звала телефоном у време санкција и питала ме да ли сам гладан. Нисам гладан, што бих био гладан. Имали смо премијеру једног филма, јели смо. "Не, не, ти мене лажеш. Не, не, ја сам видела на телевизији, од Калемегдана до Теразија је ред и ту вам дају један сапун и јабуку". Сетим се да је Даница Драшковић делила сапун и јабуке, а Срби као Срби, народ се начекао. И наравно, то су ови одмах искористили. Сликају то и емитују по Америци. После сам чуо да је Мајк имао проблема. Требало је да аванзује за генерала, али није, чуо сам свашта.

Марш, будало
- Кад су ме пустили са Голог отока, у Београду нисам могао да уђем у позориште. Избацио ме је управник једног позоришта кад сам дошао да гледам представу. После шета куче по Калемегдану и каже: Здраво, Власто. Он мени! Рекох: Марш будало једна! Ето, то је тако.

Хлеб у зејтину
- Сећам се да смо на Дорћолу живели поред једне јеврејске породице. Било их је 11, а мали Арон је био мој вршњак. Са њим сам шутирао крпењачу. Његова мајка би умочила хлеб у зејтин, посула га алевом паприком и давала деци. Никада ме није прескочила. Отишао сам на Дорћол да их посетим и видео сам да се пакују. Било је то 1941. Испратио сам их до очне клинике. Стигао је камион који их је одвезао негде. Никада их више нисам видео...

Бекство у Америку
- Мог друга Милета и мене су хватали на граници, јер смо 1945. по сваку цену хтели да побегнемо у Америку. Зезнуо нас је Словенац. Ми смо спремили паре и појединачно ишли да не бисмо били упадљиви за ОЗНУ. Дођемо на словеначку границу, преспавамо, нађемо се, кроз два дана смо били заједно. Словенац нас увече изведе до граничног камена, ја скинем сат и дам му. Прођемо пет метара, кажу: Стој! Словенац нас предао ОЗНИ и нас доведу на Аду Циганлију, ту где су стрељали. У том затвору смо били.

http://www.vesti-online.com/Scena/Kultura/115329/Zena-me-se-odrekla-po-nalogu-Udbe

Fajlovi prikačeni uz poruku (kliknite na slike za punu veličinu)

vlasta 1.jpg
(13.02 KB, 224x290)
vlasta 2.jpg
(31.53 KB, 480x290)
Vlasta 3.jpg
(15.52 KB, 193x290)
vlasta 1945 kao vojnik.jpg
(17.43 KB, 193x290)
mladi vlasta.jpg
(8.94 KB, 193x290)
Ćerka Dubravka i supruga Nada.jpg
(28.16 KB, 480x290)
ekipa predstave buba u uhu.jpg
(31.92 KB, 480x290)
Film Bekstvo Sa Draganom Zorićem.jpg
(15.5 KB, 193x290)
Film Đavolja varoš.jpg
(33.59 KB, 480x290)
Predstava Sabirni centar.jpg
(25.95 KB, 480x290)
Sa Nikolom Simićem i Milanom Kalinićem.jpg
(34.17 KB, 480x290)
sa Zoranom Radmilovicem.jpg
(35.77 KB, 480x290)
Vlasta sa mladim glumcima.jpg
(31.7 KB, 480x290)
IP sačuvana
social share
Вуковар је коштао хиљаде српских живота – добрим делом управо оних наочитих момака који су 10. марта 1991. у колонама пристигли на Теразијску чесму са Звездаре, Карабурме, Чубуре, Чукарице, и из разних приграђа.
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Јер, све до слома „Шездесет осме“ у Београду би се и пролазници на улици умешали у тучу, јачему вичући: „Шта си навалио на слабијега!“
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Idi gore
Stranice:
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
Trenutno vreme je: 28. Mar 2024, 22:55:52
nazadnapred
Prebaci se na:  

Poslednji odgovor u temi napisan je pre više od 6 meseci.  

Temu ne bi trebalo "iskopavati" osim u slučaju da imate nešto važno da dodate. Ako ipak želite napisati komentar, kliknite na dugme "Odgovori" u meniju iznad ove poruke. Postoje teme kod kojih su odgovori dobrodošli bez obzira na to koliko je vremena od prošlog prošlo. Npr. teme o određenom piscu, knjizi, muzičaru, glumcu i sl. Nemojte da vas ovaj spisak ograničava, ali nemojte ni pisati na teme koje su završena priča.

web design

Forum Info: Banneri Foruma :: Burek Toolbar :: Burek Prodavnica :: Burek Quiz :: Najcesca pitanja :: Tim Foruma :: Prijava zloupotrebe

Izvori vesti: Blic :: Wikipedia :: Mondo :: Press :: Naša mreža :: Sportska Centrala :: Glas Javnosti :: Kurir :: Mikro :: B92 Sport :: RTS :: Danas

Prijatelji foruma: Triviador :: Domaci :: Morazzia :: TotalCar :: FTW.rs :: MojaPijaca :: Pojacalo :: 011info :: Burgos :: Alfaprevod

Pravne Informacije: Pravilnik Foruma :: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: O nama :: Marketing :: Kontakt :: Sitemap

All content on this website is property of "Burek.com" and, as such, they may not be used on other websites without written permission.

Copyright © 2002- "Burek.com", all rights reserved. Performance: 0.327 sec za 17 q. Powered by: SMF. © 2005, Simple Machines LLC.