Ples Duhova

Ples Duhova je mesijanski pokret koji se pojavio (1870-1878) medu Indijancima Zapadnog bazena, a kasnije (1898-1895) se proširio Ravnicama. Izražavao je ocajnicku žudnju za povratkom prošlosti; povratak života bez gladi, zaraznih bolesti, gorkog rata i podeljenosti koji su pratili indijansku potcinjenost belcima. Ovaj pokret je zapoceo vrac po imenu Wavoka (englesko ime Jack Wilson). On je imao viziju velikog potopa koji ce se obrušiti na zemlju i zbrisati sve doseljenike. Neposredno pred potop grom-ptice ce se spustiti na zemlju i poneti sve indijance koji su ostali verni svetom putu. Kada se voda povuce, bufala i indijanci bi bili vraceni na zemlju i sve bi bilo kao nekad. Odeca plesa duhova je napravljena da zaštiti Indijance od metkova kojima bi ih belci gadali. Pripreme su se završavale ceremonijom plesa duhova, koja se izvodila da prizove duhove predaka, da udu u telo onih koji plešu i da ih ucine besmrtnim. Odecu su ukrašavali crtežima svojih biljaka i životinja zaštitnika. Plesali su u krugovima pevajuci svete pesme. Ples duhova se širio Zapadom, posebno medu nedavno poraženim Indijancima. 1889. Lakote su poslale izaslanike da posete Vivoku. Ta grupa je donela ples duhova u njihove rezervate i naucila ostale da prave odecu za ples. Za vreme bitke kod Ranjenog Kolena 1890. americka vojska je iskasapila 200 Sijuks ratnika, žene i dece. Mnogi su nosili odecu ukrašenu orlom, bufalom ili jutarnjom zvezdom i verovali su da ce ih ti simboli sacuvati od povreda. Vovoka se posle toga povlaci i živi kao Džek Vilson do 1932. Tragedija kod Ranjenog Kolena oznacava kraj Plesa duhova, iako su ga neka plemena Ravnice izvodila do 1895 ukljucivši neke delove plesa u svoju kulturu. Ipak, Ples duhova se i dalje javlja. Vrani Psi su plesali 1973. a najskoriji Ples duhova je bio u centralnoj Montani u avgustu 1998. Ples duhova 1973. je bio nacin da se povežu sa svojim indijanskim precima. Ples je poceo izlaskom sunca, trajao je neprestano cetiri dana i noci, sa oko trideset do cetrdest plesaca.

Nastanak plesa

Do 1880-te vlada SAD je uspela da skoro sve preostale Indijance u rezervate, obicno na zemlju tako siromašnu da belci iz nje nisu mogli izvuci nikakvu korist. Namirnice koje su im garantovane ugovorom su bile bednog kvaliteta, ako bi uopšte i stigle. Do 1890. su uslovi u rezervatima širom zemlje bili toliko bedni da su ljudi neprestano umirali od gladi. Na takvom tlu je iznikao ples duhova. Ovaj pokret potice od Paiut Indijanca po imenu Vovoka, koji je proglasio da je on mesija koji je došao na zemlju da pripremi Indijance za njihovo spasenje. Predstavnici plemena cele zemlje su došli u Nevadu da sretnu Vovoku i da nauce da plešu ples duhova i da pevaju pesme plesa duhova.

Wovoka Jack Wilson (1856-1932)

Vovoka je roden u zapadnoj Nevadi oko 1856. Njegov otac umire kada mu je bilo cetrnaest godina, ostavljajuci Vivoku porodici Dejvida Vilsona, obližnjeg belog rancera. Vovoka je prihvatio ime Džek Vilson, radio na rancu do odraslog doba, i za to vreme dobro naucio engleski i došao u blizak dodir sa hrišcanstvom. Oko 1870, severni Pajut po imenu Tavibo je prorekao da ce sve belce progutati zemlja dok ce svi mrtvi indijanci vaskrsnuti uživajuci u svetu slobodnom od belih osvajanja. Njegovi sledbenici su plesali u krugovima, jer je to vec bila tradicija u podrucju Velikog Basena, pevajuci svete pesme. Tavibov pokret se proširio Nevadom, Kalifornijom i Oregonom. Oko tridesete godine, Vovoka spaja razlicite misticke tradicije u religiju plesa duhova. Krajem 1880. Vovoka pocinje slicna prorocanstva, koja su predvidala dolazak novog doba u kome ce svi belci nestati, ostavljajuci Indijancima zemlju materijalnog bogatstva, duhovnu obnovu i besmrtni život. Spasenje je dolazilo ne putem pasivnog cekanja vec kroz ritualno plesanje i pridržavanje moralnih pravila. Vavoka je cesto spominjao Isusa kao spasitelja koji je došao na zemlju da živi sa belim ljudima, ali su ga oni ubili.

Vovokino pismo

1. Moraš neprestano plesati pet dana i pet noci. A ujutru petog dana, svi se morate okupate u reci zajedno.
2. Kada ti umre prijatelj, ne placi. Ne smeš nikoga povrediti niti bilo kome naneti zlo. Ne smeš se tuci. Cini dobro uvek. Ovo ce ti doneti zadovoljsto u životu.
3. Ne govori belim ljudima o ovome. Isus je sada ponovo na zemlji. On se pojavljuje kao oblak. Mrtvi su ponovo živi. Kada dode vreme, više nece biti bolesti i svi ce ponovo biti mladi.
4. Ne odbijajte da radite za belce i ne pravite im nikakve probleme dok ih ne napustite. Kada se zemlja zatrese, ne plašite se. Nece vas povrediti.
5. Hocu da plešete svakih šest nedelja. Napravite gozbu na plesu i donesite hranu koju svi mogu jesti. Onda se okupajte u vodi. To je sve. Primicete dobre reci od mene ponovo, jednom. Ne govorite laži.

Bik Koji Sedi i Ples Duhova

U oktobru 1890. Udarajuci Medved je posetio Bika koji Sedi u Stajacem Kamenu. On mu je ispricao sve o Vivoku i prorocanstvima i ova nova religija se proširila medu svim Sijuksima u rezervatu. Bik koji Sedi je iskreno sumnjao da ce se mrtvi vratiti u život, ali nije imao nikakvih prigovora da ljudi u rezervatu plešu ples duhova. Uskoro je cuo da agenti postaju nervozni oko svega toga i da su pozvali vojsku u neke rezervate. On nije želeo da vojnici ponovo dodu da ubijaju njegove ljude, ali ga je Udarajuci Medved ubedivao da ako obuku odecu iscrtanu magijskim simbolima, metkovi im nece moci ništa. Tako se Bik koji Sedi složio da Udarajuci Medved ostane i uci njegove ljude plesu duhova. Kako je broj ljudi ukljucenih u ples duhova rastao, panika i histerija indijanskih agenata se širila. Agent McLaughlin je isterao Udarajuceg Medveda iz rezervata ali to nije zaustavilo ples. McLaughlin je poslao telegraf u Vašington tražeci trupe i kriveci Bika koji Sedi kao odgovornog za taj “opasni sistem verovanja”. Gomila uspanicenih poruka o Indijancima koji plešu u snegu, podivljali i poludeli, je stizalo u Vašington. Jedini glas razuma je bio bivši agent Valentine McGillycuddy, koji je preporucivao da puste da se ples nastavi. “Dolazak trupa je preplašio Indijance. Adventisti sedmog dana pripremaju svet za drugi dolazak Spasitelja, vojska SAD ne cini ništa da ih zaustavi. Zašto onda ne bi Indijanci imali isto pravo? Ako trupe ostanu, do nevolje ce sigurno doci.”

Pogibija Bika Koji Sedi

Sve u svemu, 12. decembra je stiglo naredenje za hapšenje Bika koji Sedi. 15. decembra je 43 indijanska policajca okružilo njegov šator pre zore. Tri milje odatle je cekalo pojacanje konjice. Kada se Bik koji Sedi probudio, porucnik Glava Bika mu je naredio da pode sa njima i on se složio i zatražio je da mu osedlaju konja dok se oblaci. Dok su odlazili, velika grupa plesaca duhova, mnogo veca nego policijske snage, ih je okružila i izazivala policiju. Jedan plesac, Uhvati Medveda, je potegao pušku i upucao Glavu Bika u bok. U pokušaju da pogodi svog napadaca, Glava Bika je nehotice pogodio Bika koji Sedi. Onda je još jedan policajac, Crveni Tomahavk, upucao Bika koji Sedi u Glavu. Mnogi indijanski policajci su poginuli toga dana pre nego što je konjica stigla i prekinula borbu.

Izvor: Wikipedia

Zanimljivo, nema sta