Konrad III
 
Konrad III (1093. -15. februar 1152.) je prvi kralj Nemačke (1138.-1152.) iz dinastije Hoenštaufen.

Vojvoda Frankonije

Sin je vojvode Švapske Fridriha I Švapskog i Agnes, ćerke od Henrika IV. Postao je vojvoda Frankonije 1115, tokom vlasti njegova ujaka Henrika V. Godinu dana kasnije postao je regent, zajedno sa svojim starijim bratom. Kada je umro Henrik V 1125, Konrad je neuspešno pokušao da postavi svoga brata Fridriha II Švapskog za kralja Nemačke.

Rat i mir sa Lotarom

Kralj je postao Lotar III. Između njega i Hoenštaufovaca izbijaju sukobi. Lotar je dekretom oduzeo Konradu Frankoniju, ali u stvarnosti to nije mogao da provede. Konrad i njegov brat Fridrih II Švapski imali su podršku i u svojim zemljama, mnogim carskim gradovima, Austriji i delovima donje Lorene.

Zahvaljujući toj podršci Konrad III postaje antikralj 1128. Krunisao ga je nadbiskup Milana kao kralja Italije. Dok je Konrad boravio u Italiji Lotar je napao njegove posede u Nemačkoj. Nirnberg i Špejer su pali 1129. Konrad se vratio u Nemačku 1130.

Postaje kralj

Lotar III se pomirio sa Konradom 1135. Vratio je Konradu oduzeta područja, a Konrad je priznao Lotara kao kralja.

Kada je Lotar III umro Konrad III je izabran u Koblencu 7. marta 1138. kao kralj Nemačke. Krunisan je u Ahenu i priznat je od nekoliko prinčeva južne Nemačke. Međutim najmoćniji princ Henrik Ponosni odbija da ga prizna za kralja. Henrik Ponosni je kao suprug jedine Lotarove ćerke bio Lotarov naslednik. Konrad ga lišava svih teritorija. Saksoniju predaju Albertu Medvedu, a Bavarsku predaje Leopoldu.

Ali podanici Henrika Ponosnog pokazuju se lojalni Henriku Ponosnom. Izbio je građanski rat koji je bio prvi od sukoba gvelfa i gibelina. Posle smrti Henrika Ponosnog 1139. sukob nastavlja njegov sin Henrik Lav, kojeme su pomagali Saksonci. Konrad III je posle duge opsade porazio protivnike decembra 1140. u Vajnsbergu, a mir je potpisan 1142. u Frankfurtu.

Učešće u dugom krstaškom ratu

Grofovija Edesa je pala pod tursku vlast, pa je papa pozvao na krstaški rat. Edesa je bila prva krstaška država. Rat su predvodili kraljevi Konrad III i Luj VII. Konrad je išao preko Mađarske i u Konstantinopolj je stigao u decembru 1146., pre francuske vojske. Francuska i nemačka vojska se nisu kretali istim putevima.

Konrad je mogao odabrati ugodnije obalske puteve, kojima bi lakše stigao do Edese, ali on odabire put preko Anadolije. Poraženi su od Turaka 25. oktobra 1147. u bici kod Dorileja. Dok su Konrad i većina plemića uspeli pobeći, dotle je većina pešaka sasečena. Ostatci nemačke vojske došli su do Nikeje, gde je većina dezertirala nastojeći da pobegne kući.

Posle svega Konrad III sa delom vojske pridružuje se francuskoj vojsci. Konrad je teško obolio u Efezu, pa se morao vratiti u Carigrad. Posle oporavka morem je dojedrio do Akre, a odatle je dosegao Jerusalim. Sudelovao je u neuspešnoj opsadi Damaska. Posle neuspeha bio je jako nezadovoljan saveznicima. Pokušaj napada na Askalon takođe se pokazao neuspešnim, jer mu se saveznici nisu pojavili na vreme. Posle toga razočarani Konrad se vraća u Nemačku.

Nasledstvo

Nikad nije bio imenovan carem. Iako je imao šestogodišnjeg sina, na samrti u prisustvu dve osobe imenuje Fridriha Barbarosu kao svoga naslednika.

Izvor: Glas Javnosti