Sta sam hteo reci sa ovim - pa ono sto se meni desava ponekad (ne tako cesto) je da kada prvi put ulazim u neki prostor (nebitno da li je zatvoren ili otvoren) imam jednu percepciju istog. Medjutim posle odredjenog vremena (par dana ili duze) jednostavno se ta percepcija promeni. Tesko je opisati sta u ovom slucaju znaci percepcija - neka vrsta unutrasnjeg osecanja koje se javlja kao reakcija na spoljasnjost. na primer ulazite u sobu gde vidite sto i 5 stolica - javlja vam se neka vrsta unutrasnje slike koja povezuje vase shvatanje prostora sa onim kakav prostor zaista jeste. Posle odredjenog vremena imate osecaj kao da je neko ispomerao stolice oko stola iako znate 100% da se nisu pomerile sa mesta.

Da li je iko nesto slicno doziveo ili samo meni fali poneka dska u glavudzi 

ne fali ti nista..jednostavno nekada obratimo vise paznje na detalje oko nas nekada manje...i jednostavno smo ubedjeni da je to onako kako smo mi to videli a ne onako kako sada vidimo..desava se verujem svakome od nas..cini mi se da je to iskljucivo obracanje paznje na detalje u pitanju, nista vise

Uf laknulo mi - vidim ja niko ne odgovara pa reko da pokrijem usima moju polupanu tintaru i da odem u cosak da se stidim ko Shumenko

Pa pretpostavljam da su detalji. Pokrenuo me je na ovo onaj post o DejaVu - ovo moje je vise AlterVu, ili da ga bem kako da ga zovem