Robert Gviskar
 
Robert Gviskar (1015.-1085.) je normanski vođa, koji je osvojio južnu Italiju i Siciliju. Bio je grof(1057.-1059.) i vojvoda Apulije i Kalabrije(1059.-1085.). Osnivač je normanske države u Italiji, koja se kasnije uzdiže na nivo kraljevstva. Osvojio je 1071. Bari, zadnje vizantijsko uporište u Italiji. Većinu pothvata je ostvario u saradnji sa papama.

Gviskarova braća

Od 999. do 1042. Normani u Italiji su bili obični plaćenici, koji su ratovali za Vizantiju ili Lombarde. Onda je Sergije IV Napuljski dao 1029. Rainulfu Drengotu tvrđavu u Aversu , što je bila prva normanska baza odakle su mogli organizirano osvojiti zemlju.

Tokom 1035. stižu Vilijam Otvil (Vilijam Gvozdena Ruka) i Drogo Otvil, dva najstarija sina Tankreda Otvila, sitnog plemića iz Normandije. Njih dvojica su pokušali organizirano da oduzmu Vizantiji Apuliju. Do 1040 Vizantija gubi veliki deo Apulije. Melfi je postao 1042. normanski glavni grad , a u septembru Normani biraju Vilijama Otvila kao svog grofa. Vilijama nasleđuju njegova braća Drogo i Hamfri, koji stiže oko 1044.

Rane godine

Robert Gviskar je bio šesti sin Tankreda Otvila. Robert dolazi 1047. Bilo je malo zemlje u Apuliji, tako da Robert Gviskar nije ni mogao gotovo ništa očekivati. Robert se pridružuje Pandulfu od Kapue u njegovim neprekidnim ratovima protiv Gaimara Salernskog. Sledeće godine napušta Pandulfa zbog neispunjenih obećanja. Nije dobio zamak, koji je obećan.

Robert Gviskar se obraća svom bratu Drogu Otvilu, od koga traži i dobija zamak. Ubrzo se Robert Gviskar premešta u drugi zamak. Robert Gviskar ubrzo pokazuje svoje visoke kvalitete.

Lombardi su se okrenuli protiv svojih saveznika i papa Lav IX odlučuje da protera Normane. Udružena papina i careva vojska su teško poražene od Normana u bici kod Sivitate 1053. Normane je predvodio Hamfri Otvil, koji je zapovedao centrom protiv Švaba. Robert Gviskar je zapovedao levim krilom. Robertove jedinice su bile rezerva. Kad je vidio da snage Hamfija Otvila neuspešno nastoje da naprave neki prodor prema papinom centru, Robert sa pojačanjima se uključuje u bitku, pri čemu se sam lično istakao. Normani pobeđuju u bici, a Robert Gviskar je jako zaslužan za uspeh.

Zbog zasluga u toj bici Robert Gviskar 1057. nasleđuje brata Hamfrija Otvila, iako su starija brađa trebala biti naslednici. Robert Gviskar je sa najmlađim bratom Rodžerom I Sicilijanskim osvojio Apuliju i Kalabriju. Ričard Averski za to vreme osvaja Kapuu.

Vladavina

Pape su predviđale da će imati raskid sa Svetim Rimskim Carevima. Počela je prva faza borbe za investituru. Pape odlučuju da priznaju Normane i na taj način osiguraju saveznike. Na koncilu u Melfiju 23. avgusta 1059. papa Nikola II postavlja Roberta Gviskara za vojvodu Apulije, Kalabrije i Sicilije, a Ričarda Averskog za princa Kapue. Robert je bio dakle budući gospodar Sicilije, ako je osvoji, a morao je papi plaćati godišnju rentu.

Osvajanje Kalabrije

Robert Gviskar je u doba koncila 1059. predvodio vojsku na Kalabriju. To je bio prvi veliki pokušaj osvajanja te grčke provincije na Apeninskom poluostrvu od vremena Vilijama Otvila. Osvojio je Kariati, Rosano i Geras. Samo je Ređio ostao u grčkim rukama, kada je Robert krenuo na Apuliju. U Apuliji je pokušao da ukloni vizantijske garnizone U Tarantu i Brindiziju. Ponovo se vratio u Kalabriju, gde je Rodžer I Sicilijanski čekao sa opsadnim spravama. Osvajanjem Ređija i Scile, otvara se put za Siciliju.

Rodžer I Sicilijanski je najpre napao Mesinu, ali Saracenski garnizon ga je lako odbio. Nije stvorena dovoljno velika invaziona vojska, a Vizantija je poslala pojačanja. Vizantijski car Konstantin X je poslao dovoljno vojske da su harali Apulijom. Tokom januara 1061. čak je i Melfi bio pod opsadom , pa je bilo nužno da Rodžer pomogne u bici protiv Vizantije. Kad je Robert Gviskar udario punom snagom Grci su se povukli , tako da je Apulija bila mirna do maja.

Kampanja na Siciliji

Braća Robert Gviskar i Rodžer I Sicilijanski zauzeli su 1061. relativno lako Mesinu. Rodžerovi ljudi su se neprimetno iskrcali preko noći iznenadivši Saracene. Gviskarove trupe su se iskrcale bez otpora i našle su napuštenu Mesinu. Robert Gviskar se odmah utvrdio u Mesini. Saraceni su imali unutrašnjih rivalstava, tako da jedan od saracenskih emira postaje normanski saveznik u borbi protiv drugog.

Vojska Roberta Gviskara, Rodžera i njihovog saracenskog saveznika došla je do centralne Sicilije. Pobedili su Saracene na više mesta, ali nisu uspeli da zauzmu tvrđavu Ena. Robert se vratio posle toga u Apuliju.

Vratio se 1064. i krenuo je ravno na Palermo, zaobišavši Enu. Međutim nije uspio. Palermo je pao tek 1072., tako da je pad ostatka Sicilije bilo samo pitanje vremena.

Protiv Grka

Bari je osvojen 1071., a Grci su proterani iz južne Italije. Vizantija je time izgubila zadnji posed u južnoj Italiji.

Teritorija Salerna je već bila normanska. Robert zauzima Salerno u decembru 1076., isterujući lombardskog princa. Kada su Normani napali Benevento razljutili su papu Grgura VII, jer je to bio njegov feud. Međutim papa Grgur VII je bio u sukobu sa Henrikom IV, pa se ponovo miri sa Normanima.

U Vizantiji su izbili sukobi oko toga tko će biti car. Robert Gviskar je sanjao da zauzme deo Vizantije. On se iskrcava 1081. u Valoni na području dračkog temata sa 16.000 ljudi. Kod Drača je 18. oktobra 1081. car Aleksije Komnin pretpio težak poraz od Normana. Rober Gviskar je do februara 1082. zauzeo Krf i Drač.

Papa Grgur VII se s druge strane Jadrana nalazio u problemima, pa mu je Robert morao pomagati, jer je bio opsednut od strane Henrika IV (jun 1083.). Robert Gviskar je sa 36.000 vojnika ušao u Rim i prisilio je Henrika da odustane. Tri dana su Normani pljačkali grad Rim (maj 1084.). Posle toga Robert Gviskar dovodi papu u Rim. Građani Rima su bili ljuti na papu Grgura VII zbog normanske pljačke Rima, pa je papa ubrzo morao pobeći iz Rima i skloniti se kod Normana.

Robertov sin Boemund bio je jedno vreme gospodar Tesalije, ali izgubio je bitku protiv Grka. Robert se vratio i ponovo je zauzeo Krf i Kefaloniju, ali umro je 15. jula 1085. Car Aleksije Komnin je postepeno potiskivao Normane, dok ih nije potpuno prisilio da napuste Balkan posle Robertove smrti.

Izvor: Wikipedia