Ako je Bog (svejedno koje vere) gospodar zivota i smrti na zemlji zasto onda:
1) dozvoljava da se radjaju bolesna deca?
2) dozvoljava da deca ginu? (deca su uzeta kao primer potpuno nevinih i bespomocnih bica)
3) dozvoljava da okoreli zlocinci i kriminalci dozive duboku starost?
i jos mnogo slicnih potpuno nerazumnih stvari...
I jos jedno pitanje...
Da li vas iritira velika kolicina zlata koju popovi nose na sebi ili pozlacuju raznorazne predmete oko sebe? (krune, oltare, kandila...)
Svi znamo kako oni to "mukotrpnim radom" zaradili...
Mozda misle kako cemo vise ceniti njih i crkvu ako ih vidimo tako okicene? 

Prvo pitanje je na mestu i veoma je zahtevno ali moras da promenis malo svoju koncepciju o Bogu. Kako ti to vidis - a nisi ti kriv zbog toga - jer je to slika Boga koju crkva prezentuje u svojim banalizacijama vere - Bog je neki sedi cica koji sedi na oblacima i mase stapom i kaznjava ili nagradjuje prema zaslugama.

Evo ti sad moja slika iste te stvari - zamisli ceo univerzum kao tepih (platno) bez spoznajnog kraja i nas u tom tepihu kao tackice ali ipak kao sastavni deo njega. Ako bilo ko ili bilo gde od nas ili bilo ko na nekoj drugoj planeti nesto uradi (bilo sta) pokrenuc vibracije (manje ili vece) celog tepiha. Citaj uradi kao pomisli, planira ili zaista fizicki uradi. Da ne komplikujem mnogo - deca koja dolaze na svet su nevina u nasim ocima jer nisu nista uradila u svom zivotu ali ako pomislis da ona u trenutku dolazenja na svet prvim svojim udahom postali deo tog sveta i 'zatalasala' taj tepih onda su tu da podnose posledice svog postojanja - od prvog trenutka kao i svi mi. Sa druge strane, zbog neverovatno mnogo uticaja koji su nama poprilicno ne-spoznajni, neke stvari jednostavno moraju da se dese - kao posledica dogadjaja iz proslosti - ponekad potpuno bezazlenih u nasim ocima. To je balans energije koji mora da opstane u nasem univerzumu. Mozemo da banalizujemo da deca, iako, nevina u nasim ocima se jednostavno nadju u vremenu i prostoru koji im u tom trenutku donosi fizicku patnju a da ona to na prvi pogled 'nisu zasluzila'.

Te stvari se desavaju i jesu mucne za nas jer mi jednodimenzionalno razmisljamo. Razmisljamo iz centra naseg ega - kao centra univerzuma - bez mnogo svesti o onome sta ce desava oko nas. Bog ne kaznjava i ne nagradjuje po nekim zakonima i pravilima koja smo mi (citaj crkva) sami smislili. On jednostavni JESTE i mi svi smo non-stop neraskidivi deo njega. Nase radjanje i smrt, radovanje i patnja su sve deo njega. Smrt je isto pozitivna koliko i radjanje jer jedno bez drugog ne funkcionise.

Nase nezadovoljstvo, tuga i patnja zbog smrti ili bolesti nama bliskih dolazi iz nase vezanosti za njih i osecaja gubitka kada umru. Ako pokusas da predstavis sebi sliku koju sam ti ja banalizovano naslikao (ona je cak i u mojoj tupavoj glavi mnogo kompleksnija) - svi ti ljudi ili deca nikada nece prestati da budu deo Boga i samim tim i nas samih. Njihova fizicko telo je samo jedna frekfencija njihovog postojanja kao sto je ovaj matriajlni svet samo jedna od beskonacno mnogo frekfencija postojanja Boga. Ako uspes da odbacis svoj ego i vezanost za ljude i stvari oko sebe bez obzira koliko su tu dragi osetices pravu ljubav prema njima - ljubav koja ne vezuje nego oslobadja. E ta ljubav je sustina Boga i jedini njegov zakon, kazna i nagrada (sve u isto vreme).

Slicno o kriminalcima i ubicama - oni ce mogu da zive 150 godina ili 1500 godina ili koliko god moderna medicina moze da odrzava u zivotu nase trulo meso i kosti ali njihova odgovornost prema postupcima - ili posledice njihovih dela ihne mogu zaobici. Pomenuo sam ranije da su misli i dela jedno te isto - i u tome je najlepsi paradoks - ubistvo i pomisao na ubistvo nema neke velike razlike. Stvaranje patnje drugim ljudima na bilo koji nacin se tebi vraca kao patnja. Ne bitno je da li ce kriminalci biti kaznjeni ljudskim zakonima. Ljudski zakoni su tu da izoluju takve jedinke i minimizuju njihov stetni uticaj na druge ljude. Ljudski zakoni ne mogu da sprece njihom uticaj na njih same.

O popovima  - ah pricama o njima nikad kraja - zlato daje velicinu nekome ko je nema u sebi - velicina daje osecaj uzvisenosti i osecaj moci nad ljudima. Sta dalje reci ....

cool

@decky999 sta je Bog ? Aj probaj da izbacish rec Bog iz ove tvoje zanimljive i lepe priche. Sta se promenilo ? Nema mistifikacije ? Ili neshto drugo ? Bash me interesuje.

odgovor na sva pitanja je skoro idnetican. Djeca umiru zato sto nisu sposobna za zivot, kriminalac ce ubiti samo onoga ko nije sposoban za zivot itd. To je na visem planu odredjeno. Agresija ili vezanost koja opterecuje dusu najcesce izaziva smrt, jer dusa ni posto ne smije da bude izlozena opasnosti kojom bi mogla da bude trajno ostecena.
Bog se uvijek prvo brine o dusi a zatim o tijelu.

   

ma idi ...

Odgovor Zemunkci:

Bog JESTE.

Bez mistifikacije ili bilo cega drugoga. A ko shvati razumece...

Sa druge strane demistifikuj tvoje pitanje - sta tebi ostane kada izbacis Boga iz moje price?

  pa ostaje mi jedna sushtinski skladna i prihvatljiva beseda koja podrazumeva postojanje vishe sile,nazovimo je Majkom Prirodom ,koja je apsolutno u skladu i dosluhu sa svim prirodnim zakonima. Mada,mistifikacija ostaje utoliko shto ako posmatramo svet i choveka samo kroz prizmu zakona,retorti i definicija,u nemogucnosti smo da sagledamo pravu istinu.Spoj filozofije,i mnogih drugih nauka sa onim shto sam malopre navela,mozhda bi bio pravo reshenje za objasnjavanje i sagledavanje raznoraznih istina,o svetu,vasioni,samima sebi i nashoj podsvesti,koja nikako nije zanemarljiva,a vodi nas i upravlja nama vishe nego ma koja druga opipljiva sila kojoj smo svakodnevno izlozheni. 

dabome, samo nek nema popova.
ne znam uopste zasto im zanemarujete ucenje samo jer nose zlato ?

ma ne razmisljam o njima,veruj mi,nebitni su u celoj prichi.

Ma mani popove .. ko jos o njima diskutuje.

Zemunki - pa da , razumeli smo se u svakom slucaju - u sustini me ne interesuje kako ce se nesto zvati sve dok znamo o cemu se govori. Ne bih cak upotrebi izraz visa sila - mozes to da zoves i Pera Kojot Supre genije , nema apsolutno nikakve razlike. Bog je vise univerzalno prihvaceno shvatanje toga sto zoves majka priroda. Bog je nekako ne vezujuca definicija - bez roda, broja, opisa mesta, velicine ili bilo cega drugog jednostavno JESTE kao sto rekoh ranije. Time izbegavas zamku koja je tako opste prihvacena - mi dole a on gore - mi gresimo a on kaznjava i tako dalje i tako blize....

Inace, evoga i tebi