Rokselana kraljica Turske

Najmoćniji čovek 16. veka od kojeg su se evropski vladari najviše bojali beše osmanlijski sultan Sulejman II., rođen 6. novembra 1494 kao sin Selima I. i njegove lepe i glavne konkubine Valideh († 1534) u Trabzonu na Crnom moru. Posle smrti njegovog oca Sulejman je 1520 nasledio očevo presto i uspeo je uz mnoge ratove da proširi osmanlijsko carstvo kao nikada više u istoriji. 1521 osvojio je Beograd, 1522 Rodos, 1526 razbio je Ugre kod Mohača, 1529 opsodovao Beč, 1541 osvojio Ugarsku, 1551 Erdelj itd. Umreo je 1566 na njegovom zadnjem ugarskim pohodu.

Sulejmanovoj državi pripadale su današnja Turska, Sirija, Izrailj, Irak, Egipat, arapsko poluostrvo, Tunezija, Algerija, Grčka, Albanija, Rumunija, delovi Hrvatske, Poljske i Mađarske, Makedonija, Bugarska, Slavonija, Bosna, Hercegovina, Crna Gora i Srbija.

Mleci su o njemu pisali kada je preuzeo očevu vlast: On nije stariji od dvadeset i pet godina, visok je i žilav, ima dugački vrat i mršavo, mnogo bledo lice. Ima male brčiće i jedno veoma prijatno ponašanje. Od njega se kaže da je mudar vladar, mnogo odan naukama, i ljudi svih vrsta se nadaju od njegove vladavine mnogo dobra.

Drugi savremenici ga opisuju još kao povučenog, plahovitog, dosta ućutljivog, tendujući melanholiji, ponosnog, intelegentnog, spolja hladnog i samouverenog ali unutra potpuno nesigurnog, i kao neumornog jahaća, istaknutog vojskovođu, brilantnog državnika i pravednog zakonodavca. Spolja je bio čovek gospodarskog izgleda, mršav, visok, veoma jak, sa podvučujećim obrvama, oštrim crnim očima, tankim usnama i užim krivim nosu. I imao je četiri velike strasti: vršenje svoje sudske vlasti, jahanje prvoklasnih konja, skupljanje raznovrsnih satova, i njegova velika ljubav k Rokselani.

Rokselana je bila poreklom iz Rusije. Njeno pravo ime kao i njeno detinjstvo nije poznato. Kao mnoge njezine zemljakinje za koje su u Carigradu (Istanbulu) postojale velike požude, i Rokselana je ili kao sužanj ili zato što su je sopstveni roditelji prodali što je isto bila česta pojava u Rusiji, kao bela roba stigla u Osmanlije. Obično su devojke imale 6 do 13 godina kada su bile kupljene za velika domaćinstva osmanlijske višnje klase ili sultana. Kao bele robinje one za razliku od njihovih crnih sapatnica nisu morale da rade grub ili težak posao, već su obično služile kao družbenice i dvorske dame svojim gospodaricama.

Rokselanu je kupio Sulejmanov prijatelj Ibrahim Paša (1493-1536), koji je u svojim mladim godinama kao grčki sužanj bio poklonjen Sulejmanu II. Ibrahim Paša je važio kao vrlo obdaren, očaran, arogantan, energičan i svestan svoga cilja, dobro upućen u istoriju i vođenju rata, znao je više jezike da govori, svirao violinu i pisao pesme i stihove.

Sulejman koji se u svoje detinjstvo osećao dosta usamljen mnogo je cenio svog roba Ibrahim Pašu, posebno zbog njegove veselosti i šale, sa kojom je Ibrahim uzdizao često teško depresivnog sultana. Sultan ga je zato 1520 uveo u svoju dvorsku službu i podigao mu raskošnu palatu na hipodromu.

U zahvalu sultanu Ibrahima mu je poklonio mladu Rokselanu, kojoj je u početku pretilo da se izgubi u anonimnosti sultanovog harema koji je obuhvatao oko 300 robinja. Rokselana koja je imala vatrenu crvenu kosu opisana je kao nežna, vitka, ljupkasta i očaravajućiva. Uz to je bila veoma intelegentna i živkasta, smejala se i šalila rado. Kao sve mlade haremske dame i ona je u početku dobijala lekcije u turskom jeziku i u Islamu. Dalje su stajale čitanje i pisanje, sastavljanje nežnih i ljubavnih pisma, šivenje i pletenje, pevanje, igranka, sviranje jednog muzičkog instrumenata i vežbanje ljupkastog i gracioznog hoda na njenom udžbeniku.

Neobično lepim i obdarenim robinjama koje su imale šanse da postanu sultanove konkubine učene su još u erotskim sposobnostima. 12 najatraktivnije i najtalentovane određene su uz to kao "gedikli", tj. sultanove sobarice, koje su imale obaveze da oblače sultana, da ga kupaju i snabdevaju s ukusnim jelom. Kao moguće drugarice u krevetu mogle su takođe da postanu njegove favoritkinje, tkzv. "ikbal". U slučaju da su postale trudne i rodile decu svome gospodaru, dobile su počasno zvanje jedne sultanske "konkubine" ili "kadine".

Rokselani kao poklon sultanovog najboljeg prijatelja nije palo teško da privuče pažnju Sulejmana. Uostalom je njezina veselinost privlačila svakoga u haremu, zbog čega je brzo dobila nadimak "kurem", tj. nasmejana. I tako nije dugo potrajalo dok je postala i sultanova saputnica u krevetu. Pošto nije samo služila za seksualno zadovoljavanje i porodilja mogućih naslednika, nego se pokazala i kao dobar sagovornik i iskrena prijateljica, pa čak i kao životna saputnica, Sulejman je bio oduševljen Ibrahimovom poklonom. Sa Rokselanom mogao je da menja pesme ili da vodi političke diskusije; Rokselana je uz to bila u stanju da mu daje dobre savete i imala je razumevanje za njegove strahove kojoj je samo njoj mogao da priznaje. I Rokselana je bila u stanju, kao prijatelj mu Ibrahim, da uz njenu veselinost istera njegovu melanholiju. Sulejman je tako sve više išao Rokselani i zanemarao njegovu glavnu ženu, Crnogorkinju ili Čerkeskinju Gulbehar († 1580), koja je nosila nadimak "cvet prolećni" i koja mu je rodila četvoro dece od kojih je samo sin Mustafa ostao u životu.

Nije dugo potrajalo, i Rokselana je zatrudnela i 1522 rodila njenog prvenca Mahometa. I tako počinje za mladu majku velika drama njenog života. Kako bi se posle svake smrti jednog sultana sprečili građanski ratovi jer bi se njegovi sinovi krvavo borili za nasledstvo, Mehmed II. († 1481) je izdao zakon gde je svakom njegovom potomstvu dozvoljeno, da kada dobije sultanat "sa obzirom na red sveta" da ubije svoju braću.

Sa tim ukazom sa svakim novim stupanjem na presto ponavljao se isti ritual. Novi vladar bi pustao svu svoju braću i polubraću da zadave. Sulejman II. nije morao da ispuni tu obavezu, pošto njegov otac nije dao pogubiti samo dvoje svoje braće, već i svojih sedmoro sinovaca i Sulejmanove četvoro braće kako bi osigurao nasledstvo svome sinu ljubimcu.

Oko 1523 Rokselana je rodila njeno drugo dete, opet jednog sina, koji je ali imao grbava leđa i kao bogaljast nije mogao da polaže pravo na sultanat. Od svojih roditelja je dobio ime Giangir i opisan je kao ljubazan, veseo i lepog izgleda. Pošto je u ljude sve samo dobro gledao bio je voljen od svojih braća i sestara, pa i od samog svog polubrata Mustafe kao i od svoga oca. Sulejman ga je posebno cenio zbog njegove veselinosti i finog razgovora koji je imao s njim.

1526 Rokselana je rodila njeno treće dete, njenu jedinu kćerku Mirmah, koja je postala apsolutni ljubimac Sulejmana. Mirham će kasnije biti udata za Rüstem Pašu, veligog vezira srpskog porekla. Rokselana je u to vreme igrala sve važniju ulogu u životu sultana. Sulejman je preko svega voleo svoju drugu glavnu ženu, živu i veselu Rokselanu, i skoro je samo kod nje išao. Čak i svog prijatelja Ibrahim Pašu je zanemarao, kojeg je 1523 postavio za velikog vezira Balkana i koji je bio oženjen sa Hatiče, jednom Sulejmanovom sestrom. 1526 ga je Sulejman postavio još i kao glavnog zapovednika svoje vojske u pohodu protiv Ugarske.

U to vreme sa kućnim mirom u Sulejmanovom haremu nije stajalo baš najbolje. Mletački poslanik kod Porte, Pietro Bragadino, obavestio je senatu republike u tajnoj depeši o jednoj gruboj raspravi između prve i druge kadine, tj. između Gulbehar i Rokselane, u kojoj je prva drugoj čupala kosu i izgrebala lice. Sulejman je na to banovao svog najstarijeg sina Mustafu u Manisu, kao namesnika tog grada u zapadnoj Turskoj, koji je bio dovoljno udaljen od centra moći. Njegova majka Gulbehar je shodno osmanlijskom protokolu morala da putuje s njim.

Od tada je Sulejman bio zajedno samo sa Rokselanom. Njegove druge robinje je u toku vremena udao za njegove paše. Rokselani je pokušavao sve želje da ispuni i bio je spreman da je oženi, šta se od oko 130 godina nije desilo u osmanlijske sultane. 1530 je bila raskošna svadba, o kojoj je Englez Sir George Young komentirao:

Ove nedelje se u gradu desio jedan sasvim izvanredni događaj, koji je daleko nečuven u istoriji sultana. Veliki gospodar Sulejman je jednu robinju iz Rusije, neku Rokselanu, napravio svojom caricom, i tu beše bogato slavlje. Ceremonija se održala u seralju i veselja su premahnule sve dosada poznate mere. Velike ulice behu noći osvetljavane i bilo je mnogo muzike, i gozbe je bilo dosta za sve ljude.

Kuće su ukrašene cvećama, i svuda su donete ljuljaške u koje se ljudi satovima ljuljaju za veliko svoje zadovoljstvo. U starom hipodromu je podignuta jedna velika tribina na kojoj su mesta carice i njezinih dama ograđene zlatnom ogradom. Ovde su carica i njen dvor prisustovali jednim raskošnim turniru u kome su učestovali i hrišćanski i muslimanski jahaći, dalje akrobati i mađioničari i jedna procesija divljih zveri i girafa, čiji su dugi vratovi doskoro dodiravali samo nebo... Ljudi mnogo govore o svadbi, i niko ne može da kaže šta ona ustvari znači.

Šta je narod mislio o Rokselani?

Mletački poslanik Da Zara je pisao: On (Sulejman) je tako voli i toliko joj je veran, da se svi njegovi podanici čude i govore, kako je ona njega opčinila. Oni je nazivaju "ziadi" ili vešticu. Zbog toga su ona i njezina deca omrznuti i u dvoru i u vojsci, ali niko ne sme nešto da kaže protiv nje, zato što je on voli. Ja sa moje strane samo sam loše čuo o njoj i njenoj deci, dok se za prvorođenog (Mustafu) i njegovoj majci (Gulbehar) samo dobro govori.

Narod je dakle verovao da je Rokselana uz čarobne nauke vezala sultana za sebe. Tako je ona postala veštica, i nije uspela da pridobije narodnu ljubav i kroz svoje mnoge zadužbine - među njima pet džamije, jedna kuranska škola, jedna narodna kuhinja za siromašne, jedna bolnica i nekoliko derviških manastira. Sa ljuborom su podanici pratili veliku ljubav njihovog gospodara prema toj bivšoj robinji, koja mu je oko 1531 rodila trećeg sina i kome su ime dali Selim, koji je po izgledu najviše ličio na svoju majku. Rokselana je 1532 rodila njeno zadnje dete, prelepog i drskog Bajazita.

Uticaj Rokselane na Sulejmana je uz godine sve veći bio. Sulejman je više puta uz njegovih stalnih vojnih pohoda - oko 13 na broju - bio van kuće, gde su zaljubljeni bračni par kroz pisma držali tesni kontakt. Tako je Rokselana jednom pisala: Moj gospodaru, deo moje duše, koji si sunce moje zemlje i temelj moje sreće. Kada bi znao kako zbog našeg odvajanja moja duša gori i kako se cepa i kako moja ljubav k tebi, da ne poznaje dana ni noći, kao bespomoćna toni u moru čežnja..., na šta joj Sulejman odgovorio: Tvojoj ljubavi sam sinoć poslao moja osećanja. Dozvoli mi da kada te samo posmatram, meni se čini tvoja lepota kao jedan noćni leptir. Moja ljubljena, ti si svetlo a ja leptir u tvojoj ljubavi. Kao kada bi se u ružinom vrtu lepote htelo uhvatiti ptica srca, tako je i stanje jednog zaljubljenog koji bi se uhvatio u mreži ljubavi.

Kada je jedini prijatelj Sulejmanov Ibrahim Paša počeo da raste preko glave svog gospodara, i sa svojim hvalisavanjem, arogancijom i pohlepom udostojio sebe da je značajniji od samog sultana, sultan ga je 16.03.1536 dao pogubiti. Jeste Ibrahim Paša ovako objavio: Jeste istina da ja vladam ovom velikom carstvu... Šta ja dodirujem, to se sproveda. Kada bih ja hteo, mogao bih i od jednog konjušara napraviti pašu. Šta ja poželim da dam, to se daje, i ako ja nisam saglasan, to se uzima. Odluka o ratu i miru, o upotrebi državnih sredstva - sve je to u mojim rukama. Sam sultan nije bolje obučen od mene. Svoje punomoćje poverava u moje ruke... Ko bi tako govorio, taj ne bi kolebao da pokrene i pobunu. I od ničega se Suljeman nije više plašio nego od jednog rebeliranja koje bi mu moglo koštati njegovo presto.

Ali posle smrti Ibrahim Paše sultanu je zaista samo Rokselana ostala kao prijateljica, savetodavac i životna saputnica, kod koje je mogao da od sebe skine svoj vladarski čin i da bude obični čovek sa svim svojim slabostima.

1541 se bračni par i mesno približio. Jedan požar je Eski Sarayi, palatu harema, u većem delu do temelja uništio. Rokselana je nagovorila Sulejmana da ne obnovi tu palatu, nego njeno prebivalište da podigne u njegovoj blizini. Sulejman je odmah prihvatio i na arealu Topkapi Sarayi izgradio zgrade novog harema. Pošto je Sulejman u to vreme već bio kostoboljan, tu je pod pokroviteljstvu svoje žene mogao da bude brže i češće negovan i razveselen.

21.09.1543 je umro Mahomet, najstariji sin Rokselane i Sulejmana, koji je u međuvremenu postao popularan i u narodu i u vojsci i koji je trebao da nasledi svog oca. Doživeo je svega 21 godina i za sobom ostavio svoju dvogodišnju kćerku. Kod Rokselane je izbio stari strah da bi Mustafa, sin nekadašnje Sulejmanove prve kadine Gulbehar, mogao pogubiti njena ostala tri sina. Sa mužom njene prve kćerke Mirham, Srbinom Rüstem Paša († 1561), koji je od 1539 pripadao njezinoj familiji i od 1544 bio veliki vezir, Rokselana je pokušavala da svrgne potencijalnu opasnost koja je pretila za njenu decu od strane Mustafe. Koliko je tačno bilo ili samo lažna propaganda danas se ne može kazati, no Mustafa je 1553 bio optužen da je spremao oboranje svog oca. Sulejman je svakako poverovao tim optužbama i dao je Mustafu i 11-godišnjeg sina Mustafe, svog sopstvenog unuka, kao veleizdajnike pogubiti.

Janičari su se na to pobunili kod kojih je Mustafa bio veoma popularan, i pobuna je bila tako opasna po Sulejmanu da je Sulejman njegovog zeta Rüstem Pašu, koji se svuda smatrao kao figura koja je iza kulisa upravljala komplot, razrešio kao velikog vezira. Nakon što se pobuna u Janičare i uz dosta novca njima bila smirila, Rüstem Paša je 1555 ponovo postavljen za velikog vezira. Iza svega toga, kao iza ubistva starog Sulejmanovog prijatelja Ibrahim Paše, mnogi su smatrali se da je Rokselana bila vodeća snaga, što se ali nikako nije moglo dokazati. S druge strane ali i svaka druga majka bi gledala sve da uradi kako bi spasila svoje sinove. Sulejman je već više godina bolovao, i sa njegovom smrti Rokselana je morala da računa u svako doba. Kao borac po prirodi ona nije mogla da jednostavno preda njene sinove dželatima.

1553 je Rokselana izgubila njenog drugog sina Giangira, koji nije mogao da preboli ubistvo svog polubrata Mustafu kojeg je puno voleo. Tako su Rokselani preostali samo njena kćerka Mirham, 22-godišnji živkasti pijanica Selim i 21-godišnji ambiciozni Bajazit koji je u svemu ličio na svog oca. Ostale godine njenog života Rokselana je pokušavala da smiri sve veće rivalstvo između njenih dva sinova.

Kada je Rokselana 03.04.1558 umrula, tu nije morala da doživi kako se ambiciozni i vlastoljubivi Bajazit u borbi protiv njegovog brata posvađao i sa njegovim ocem i na kraju podigao pobunu protiv njega. Pobuna nije uspela, i Bajazit je sa svojih četvoro sinova pribegao novembra 1559 perzijskom caru Tahmaspu. Talmasp ga je prvo prijatno primio, ali na kraju ipak i zbog 400.000 zlatnika što je dobio od Sulejmana, njega i njegove sinove predao Sulejmanu. Sulejman je dao pogubiti i Bajazita i njegovih četiri sinova.

Jedino dete koje osim Giangira Sulejmana nije razočaralo bila je voljna i samopouzdana kćerka Mirham, koja je u Sulejmana preuzela mesto njene majke kao savetodavac i sagovornik.

Sulejman je preživeo svoju voljenu Rokselanu za osam godina kada je na svom zadnjem pohodu u Mađarkoj umro 06.09.1566. Posle smrti Rokselane u životu Sulejmana nije bilo druge žene. Bio je svojoj ženi veran sve do njegove smrti. Dao sahraniti pored nje u raskošnoj Süleymaniye, koju je dovršio 1557.

Njegov 35-godišnji sin Selim II., debeli pijanica sa naduvenim i crvenim licem, nasledio je Sulejmana kao sultan i dobio kasnije nadimak "pijandura". Osam godina posle smrti Sulejmana i on je 1574 umro, kada je u jednom popio bocu kiparskog vina, otišao u kupalište, tamo se sapleo i razbio glavu.

Portre Rokselane
http://homepage.sunrise.ch/mysunrise/esmeray/bilder/Roxa.jpg

Sulejman II.
http://www.gbg.bonet.se/osmanli/album/potreler/port11.jpg

Selim II.
http://www.herodote.net/Images/SelimIILivrogne.jpg

Osmanlijsko carstvo za vreme Sulejmana II.
http://images.encarta.msn.com/xrefmedia/dencmed/targets/maps/mhi/T012843A.gif

Topkapi Sarayi
http://userserv.fh-reutlingen.de/~boegelsp/Istanbul/topcapi1.jpg

Harem - za ovako nešto bi se i ja poturčio:-)
http://www.hku.hk/french/dcmScreen/lang3022/harem_gerome2.jpg

Süleymaniye
http://www.mfa.gov.tr/grupc/ca/caa/uu/marmara/suleyman.gif