Novac, roba, status.... Zivot?

U svetu u kome zivimo sve postaje roba. To znaci da ljudi, stvari, slike, informacije, prostor, priroda i poezija svoju vrednost nalaze iskljucivo na trzistu. Ovo nije posledica nekog prirodnog i neumitnog procesa vec je posledica zbirne aktivnosti ljudi. Devojke sa reklamnih panoa, filozofi, anarhisti, menadceri, studenti, mladi aktivisti, pesnici, porno zvezde i politicari sve ove ljudske uloge besprekorno su zastupljene u jedinom mogucem teatru, na trzistu. U ovom teatru vec godinam igra jedan jedini komad, megaspektakl potrosnje i proizvodnje.

Postati roba, liciti nza “slavne”, imitirati gestove, emocije, i reci vidjene na trzistu zabave, ziveti kako sto je prikazano, radovati se kada treba, praviti znake prstima kao “Amerikanci” ne predstavlja nista drugo sem voljne aktivnosti ljudskih jedinki u cilju sto boljeg stapanja sa ponudjenim im idealima, tj potrebom da mimikrijom sebe dovedu u stanje gde ih je nemoguce razlikovati od trzisnih ikona (roba) kakvi su Britni, Severina, Ceca, Bogoljub Karic, Silvio Berluskoni, Miodrag Ulemek-Legija, Mirko Norac ili Dejvid Bekam.

Mi ljudi imamo potrebu da verujemo. Roba kao sublimat svih nasih strahova i nada ne izgleda nam dovoljno snazna da bude religijski simbol, fetis. Zbog toga i imamo izbor da verujuci u nacionalizam ili neoliberalni kapitalizam, anarhizam, ili neku slicnu trzisnu ideologiju zapravo verujemo u robu. Na ovaj nacin ogoljena religija Robe biva sakrivena pod plast svetijih ideala kao sto su Nacija, Humanizam, Ljudska prava ili Napredak. Spojivost nacionalizam i robe najbolje nam dokazuje ponasanje nacionalnih lidera, ratnih heroja i zlocinaca (na prostorima ex-yu). Oni se naime po pravilu u svom ideoloskom dikursu nikada ne zadrzavaju na ideologiji nacionalizmu vec potporu svojoj veri u Naciju ili mrznju neprijateljske nacije nalaze u vecim kolicinama robe kojima se okruzuju oni i njihove porodice (porodica Markovic-Milosevic, Arkan, obitlelj Dr. Tudjmana itd.)

Svakodnevna meta-komunikacija mobilnim telefonima, intenzivna upotreba SMS poruka, odlasci na aktivisticke veceri, koncerti klasicne ili novokomponovane muzike, konzumiranje umetnosti u Drzavnom muzeju u Amsterdamu, maznje Vasih nogu omiljenom kremom za Vase noge, izabiranje partnera u disko klubovima, redovna i strasna upotreba daljinskog upravljaca, moderni sadomazohizam, fotografisanje na zurkama, odlazak na posao, zatezanje kravate, bacanje pogleda u pravcu sefa, studiranje, obilazak manastira, kolekcionarstvo, “njeni” standardni pokreti i grimasa kada ulazi u “njegov” Veliki Automobil, uzdasi prilikom vodjenja ljubavi nisu vise odvojene i spontane aktivnosti ljudi. Razlicitosti u nacInu vrsenja ovih aktivnnosti se smanjuju i nestaju bas kako sto se i industrijski proizvodi, software i kablovi standardizuju da bise postigla niz i konkurentnija cena a kupac oslobiodio balasta kvaliteta.

Svi tezimo jednom idealu: da sto jednostavnije i prepozatljivije budemo upakovani, redukovani i da se nama, sada vec kao robi na najlaksi nacin odredi trzisna vrednost. Zatim da budemo kupljeni, konzumirani i unisteni. U tom smislu dualizam i oscilovanje nagona zivota i nagona smrti biva eliminisan, sklonjen u stranu kao neproduktivan pa ga zamenjuju oscilacije proizvodnje i potrosnje.

Nista i niko ne sme postojati bez da mu je utvrdjena cena. U meritokratskom sistemu gde sve ima meru, a gde je mera svega novac, drustvene aktivnosti kao sto je odlazak kod prijatelja, utoljavanje gladi, seks ili radjanje potomstva imaju svoju izracunatljivu cenu (troskova) u novcu i vrement, to jest samo u novcu jer se vreme takodje da meriti i transformisati u novac. Privatizacijom vodovoda moguce je oboriti drasticno kvalitet pijace vode tako da se ljudi prinude da kupuju flasiranu vodu. (Kasnije je moguce lobirati protiv poboljsanja vodovoda, ekologije i kanalizacije).

O cemu mastaju srecna lica na terasama kafica igrajuci dobro im znane uloge zavodjenja - o podizanju svoje trzisne vrednosti. A mladi nekonvencionalni umetnici - isto. Sve se da meriti, a ako se ne radi o novcanoj transakciji onda je moguce primeniti sistem bodovanja kao u slucju jedne perspektivne studentkinje iz Holandije koja je posle svakog snosaja sa svojim ljubavnicima iste ocenjivala u nekoliko kategorija “pruzanja intimnih usluga”.

Sve robe na trzistu nalaze se u neprekidnoj kompeticiji. Ljudska bica pored cene svog rada izrazene u novcu poseduju i cenu koja vazi u njihovo “slobodno vreme” to jest kada ne proizvode. Ova cena naziva se status. Kupovinom brzih kola, izborom drustveno pozeljne partnerke ili partnera, radjanjem dece, pisanjem poezije i ostalim drustveno korisnim aktivnostima moze se steci odgovarajuci status. Razliciti statusi gotovo se mogu preslikati na uloge u drustvenom spektaklu (proizvodno potrosacka funkcija).

Zbog svega ovoga mozemo reci da je polozaj i bivstvovanje ljudske jedinke u razvijenom neoliberalnom drustvu sasvim odredjeno trijumfatom novac, roba, status.

MC

Novac je roba.
Status je vestacka kategorija koju su izmislili oni koji smatraju da na taj nacin mogu poboljsati kvalitet svoje "robe".
Zivot je, sudeci po pisanju, tanana razlika izmedju "skidanja" holivudskog platna i "reale".
Mentoli i mentolize, igrace se do beskraja one posznate igre "Jablan" ili  "nesto izmedju", a "reala" ce uvek imati ono zadovoljstvo kojega vecina nije ni svesna, a to je zivot u svoj svojoj bedi i gloriji - beskrajno udaljen od statusa, kopija i neuspelih pokusaja.
Sredine nema.