Novac, roba, status.... Zivot?

U svetu u kome zivimo sve postaje roba. To znaci da ljudi, stvari, slike, informacije, prostor, priroda i poezija svoju vrednost nalaze iskljucivo na trzistu. Ovo nije posledica nekog prirodnog i neumitnog procesa vec je posledica zbirne aktivnosti ljudi. Devojke sa reklamnih panoa, filozofi, anarhisti, menadceri, studenti, mladi aktivisti, pesnici, porno zvezde i politicari sve ove ljudske uloge besprekorno su zastupljene u jedinom mogucem teatru, na trzistu. U ovom teatru vec godinam igra jedan jedini komad, megaspektakl potrosnje i proizvodnje.

Postati roba, liciti nza “slavne”, imitirati gestove, emocije, i reci vidjene na trzistu zabave, ziveti kako sto je prikazano, radovati se kada treba, praviti znake prstima kao “Amerikanci” ne predstavlja nista drugo sem voljne aktivnosti ljudskih jedinki u cilju sto boljeg stapanja sa ponudjenim im idealima, tj potrebom da mimikrijom sebe dovedu u stanje gde ih je nemoguce razlikovati od trzisnih ikona (roba) kakvi su Britni, Severina, Ceca, Bogoljub Karic, Silvio Berluskoni, Miodrag Ulemek-Legija, Mirko Norac ili Dejvid Bekam.

Mi ljudi imamo potrebu da verujemo. Roba kao sublimat svih nasih strahova i nada ne izgleda nam dovoljno snazna da bude religijski simbol, fetis. Zbog toga i imamo izbor da verujuci u nacionalizam ili neoliberalni kapitalizam, anarhizam, ili neku slicnu trzisnu ideologiju zapravo verujemo u robu. Na ovaj nacin ogoljena religija Robe biva sakrivena pod plast svetijih ideala kao sto su Nacija, Humanizam, Ljudska prava ili Napredak. Spojivost nacionalizam i robe najbolje nam dokazuje ponasanje nacionalnih lidera, ratnih heroja i zlocinaca (na prostorima ex-yu). Oni se naime po pravilu u svom ideoloskom dikursu nikada ne zadrzavaju na ideologiji nacionalizmu vec potporu svojoj veri u Naciju ili mrznju neprijateljske nacije nalaze u vecim kolicinama robe kojima se okruzuju oni i njihove porodice (porodica Markovic-Milosevic, Arkan, obitlelj Dr. Tudjmana itd.)

Svakodnevna meta-komunikacija mobilnim telefonima, intenzivna upotreba SMS poruka, odlasci na aktivisticke veceri, koncerti klasicne ili novokomponovane muzike, konzumiranje umetnosti u Drzavnom muzeju u Amsterdamu, maznje Vasih nogu omiljenom kremom za Vase noge, izabiranje partnera u disko klubovima, redovna i strasna upotreba daljinskog upravljaca, moderni sadomazohizam, fotografisanje na zurkama, odlazak na posao, zatezanje kravate, bacanje pogleda u pravcu sefa, studiranje, obilazak manastira, kolekcionarstvo, “njeni” standardni pokreti i grimasa kada ulazi u “njegov” Veliki Automobil, uzdasi prilikom vodjenja ljubavi nisu vise odvojene i spontane aktivnosti ljudi. Razlicitosti u nacInu vrsenja ovih aktivnnosti se smanjuju i nestaju bas kako sto se i industrijski proizvodi, software i kablovi standardizuju da bise postigla niz i konkurentnija cena a kupac oslobiodio balasta kvaliteta.

Svi tezimo jednom idealu: da sto jednostavnije i prepozatljivije budemo upakovani, redukovani i da se nama, sada vec kao robi na najlaksi nacin odredi trzisna vrednost. Zatim da budemo kupljeni, konzumirani i unisteni. U tom smislu dualizam i oscilovanje nagona zivota i nagona smrti biva eliminisan, sklonjen u stranu kao neproduktivan pa ga zamenjuju oscilacije proizvodnje i potrosnje.

Nista i niko ne sme postojati bez da mu je utvrdjena cena. U meritokratskom sistemu gde sve ima meru, a gde je mera svega novac, drustvene aktivnosti kao sto je odlazak kod prijatelja, utoljavanje gladi, seks ili radjanje potomstva imaju svoju izracunatljivu cenu (troskova) u novcu i vrement, to jest samo u novcu jer se vreme takodje da meriti i transformisati u novac. Privatizacijom vodovoda moguce je oboriti drasticno kvalitet pijace vode tako da se ljudi prinude da kupuju flasiranu vodu. (Kasnije je moguce lobirati protiv poboljsanja vodovoda, ekologije i kanalizacije).

O cemu mastaju srecna lica na terasama kafica igrajuci dobro im znane uloge zavodjenja - o podizanju svoje trzisne vrednosti. A mladi nekonvencionalni umetnici - isto. Sve se da meriti, a ako se ne radi o novcanoj transakciji onda je moguce primeniti sistem bodovanja kao u slucju jedne perspektivne studentkinje iz Holandije koja je posle svakog snosaja sa svojim ljubavnicima iste ocenjivala u nekoliko kategorija “pruzanja intimnih usluga”.

Sve robe na trzistu nalaze se u neprekidnoj kompeticiji. Ljudska bica pored cene svog rada izrazene u novcu poseduju i cenu koja vazi u njihovo “slobodno vreme” to jest kada ne proizvode. Ova cena naziva se status. Kupovinom brzih kola, izborom drustveno pozeljne partnerke ili partnera, radjanjem dece, pisanjem poezije i ostalim drustveno korisnim aktivnostima moze se steci odgovarajuci status. Razliciti statusi gotovo se mogu preslikati na uloge u drustvenom spektaklu (proizvodno potrosacka funkcija).

Zbog svega ovoga mozemo reci da je polozaj i bivstvovanje ljudske jedinke u razvijenom neoliberalnom drustvu sasvim odredjeno trijumfatom novac, roba, status.

MC