Izložba čamaca, jahti i nautičke opreme kod hotela "Jugoslavija"

"Đenka" plovi Dunavom

Posetioci najviše zagledali "čaparel" od 115.000 evra

Za rečnu "zverku", "bas 747", koja se proteklog vikenda šepurila Dunavom, dobrostojeći kupac iz Beograda platio je 31.000 evra. Aleksandru Bozokiju, proizvođaču čamaca, trebalo je pet godina da ga izgradi i posle toliko vremena brod se sa Petrovaradina preselio u Beograd. Iskusnim rečnim "vukovima" pažnju je najpre privlačio "čaparel", usidren na kopnu, kod splava "Hrabro srce", gde je nekoliko dana trajala izložba čamaca, jahti i nautičke opreme "Beograd bout šou 2006". Cena - prava sitnica, tričavih 115.000 evra! Za početnike s manjim stažom na reci i one sa plićim džepom bio je izložen i "hondin" pneumatski čamac vredan "svega" 1.700 evra.

Borislav Vasić, predsednik Grupacije za nautičku privredu i turizam Poljoprivredne komore Srbije, kaže da je ove godine bio izložen veći broj jedrilica, sportskih glisera i nautičke opreme, nove i polovne, u odnosu na prethodnu godinu. A plovila je bilo - dvadesetak, čini se, više nego posetilaca. Veći broj ljubitelja vode pristajao je uz "bas 747" dok je ovaj krstario Dunavom nego dok je čamio privezan u marini.

"Bas" ima "autonomiju" od osam sati vožnje i, prema rečima Aleksandra Bozokija, njegovog graditelja, namenjen je jednodnevnim i višednevnim krstarenjima, za priobalnu morsku i rečnu plovidbu.

- Brod je stvar koja se poslednja kupuje u životu, posle stana, kola i svega ostalog. I svakako je odraz socijalnog statusa - priča Bozoki. U početku mu je trebalo pet godina da izgradi jedan brod, sada, kaže, s radnom snagom koju ima, može i četiri da sagradi za godinu dana. Prodaja je počela prošle godine, i do sada, na kontu firme, upisana je prodaja dva broda. Bozokijevi su zanat "pekli" u Južnoj Africi, gde su radili u brodogradilištu. Aleksandar kaže da je vlasnik jedinog komplet drvenog broda u Srbiji, na Dunavu, jer, baviti se gradnjom, a sam ne biti zaljubljenik - nemoguće je.

- Ovo je skupo zanimanje. Za izradu jednog ovakvog treba 25 raznih kalupa. Još sam u dubokom minusu - priča Aleksandar, čovek iz struke.
- Sve moje devojke očekivale su da nazovem brod baš po njima - priča nam jedan čamdžija. - Ali, nisam mogao drugačije do da ga nazovem po mom omiljenom filmskom snimatelju - Đenki! Kad vide naziv - ljudi se kidaju od smeha.

I tako, dok jedni imaju novca i ne pitaju šta košta luksuz, drugima je dovoljan običan drveni čamac i nekoliko štapova za pecanje. Takvima je šum Dunava najlepša muzika...


Izvor: Glas Javnosti \ J. Vučić, foto: Zoran Sinko