Vreme za ljubav

Žanr: drama, romansa
Trajanje: 120 min.
Originalni naziv: Zui hao de shi guang (2005)

Glavne uloge:   

Čen Čang (Chen Chang), Mej Di (Mei Di), Su-jen Lijao (Su-jen Liao), Fang Mej (Fang Mei), Ći Šu (Qi Shu)
Scenario:   Tjen-ven Ču (T'ien-wen Chu), Hsijao-hsijen Hou (Hsiao-hsien Hou)   
Režija:   Hsijao-hsijen Hou (Hsiao-hsien Hou)    

SINOPSIS

Tri različita perioda - 1966, 1911. i 2005, tri priče i isti glumački par, Šu Ći i Čang Čen, koji igraju dve glavne uloge prizivajući priču o tri reinkarnacije nedovršene ljubavi. Vreme ljubavi, 1966: Čen se zaljubljuje u Mej kada je upozna u sobi za bilijar. Međutim, mora da je napusti zbog odsluženja vojnog roka. Po dolasku iz vojske, Čen saznaje da je Mej otišla i kreće u potragu za njom.

Vreme slobode, 1911: kurtizana, revolucionarka koja je nemarna, želi da se posveti svojoj političkoj karijeri u nadi da će jednog dana naići na pravu osobu za sebe. Vreme mladosti, 2005: Jing, mlada pevačica koja boluje od epilepsije, imala je aferu sa ženom po imenu Miki. Zen, radnik u fotografskoj radnji, prevario je svoju devojku Blu s Jing. Isprepletani ljubavni trougao u savremenom svetu i neodlučna Jing, koja ne zna šta da radi, da li da ostane s Miki ili da pođe sa Zenom.

O FILMU

Film je prikazan 2005. godine na festivalima u Kanu, Torontu, Vankuveru, Londonu i mnogim drugim.

O REŽISERU

Hou Hsijao-hsijen (reditelj)
Rođen je 8. aprila 1947. u Kini. Njegovo rodno mesto bilo je poznato kao intelektualni centar Kine u to vreme. Godine 1948. njegova porodica seli se na Tajvan, i kao sva deca koja su odrasla tamo Hou je prošao kroz veoma zahtevan obrazovni sistem. Studirao je film na Nacionalnoj tajvanskoj umetničkoj akademiji, a posle diplomiranja kratko je radio kao prodavac. Kasnije je započeo svoju filmsku karijeru kao scenarista i asistent režisera.

Njegovi filmovi najčešće se tiču njegovih iskustava u toku odrastanja u ruralnom Tajvanu pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka. Pedesetih godina izbegličke porodice iz Kine mučno su se borile za opstanak, dok su šezdesete označene kao početak najznačajnijih socijalnih promena u modernom Tajvanu. Ekonomski procvat iz tog perioda značio je početak zapadnjačkog stila industrijalizacije i urbanizacije. Normalne frustracije u toku odrastanja bile su dodatno pogoršane ovim komplikovanim promenama i filmovi Hou Hsijao-hsijena su veoma intimno izražavanje tih iskustava.

Njegov emotivno nabijen rad ispunjen je visokonostalgičnim slikama i prelepim kompozicijama, a njihova snaga leži u njegovoj totalnoj identifikaciji s prošlošću i sudbinama porodica koje su preživele ta teška vremena. Od deset filmova koje je snimio između 1980. i 1989. čak sedam je dobilo nagrade za najbolji film ili najboljeg reditelja na prestižnim festivalima u Veneciji, Berlinu, na Havajima i dr. Širom sveta tokom 1988. godine Hou je bio označen od strane kritike kao "jedan od tri reditelja koji imaju krucijalnu ulogu u budućnosti filma". Otkako je otišao iz Kine kao dete sve do 2005. godine nikada nije bio u svojoj rodnoj zemlji. Pripada 25. generaciji svoje porodice i dan-danas šalje novac za održavanje porodičnog hrama u Kini.

Filmografija: Three times (Vreme za ljubav, 2005), Cafe Lumiere (2003), Millennium Mambo (2001), Flowers of Shanghai (Cveće Šangaja, 1998), City of Sadness (Grad tuge, 1989), Daughter of the Nile (Ćerka Nila, 1987), Time to live and time to die (Vreme za život i vreme za smrt, 1985).

O GLUMCIMA

Šu Ći (Mej, Jing)
Rođena je 16. aprila 1976. u Tajpeju, na Tajvanu. Ona je jedna od najizražajnijih i talentovanijih glumica današnjice. Došla je do vrha azijske filmske scene dobivši veliki broj nagrada i potvrda svog talenta od strane kritike. Još kao dete maštala je da postane zvazda. Trudeći se da bude primećena, sredinom devedesetih počinje da pozira gola u različitim magazinima. Sreća joj se osmehnula kada ju je u jednom od magazina video Manfred Vong, koji će joj kasnije postati menadžer. Ubrzo je dobila ulogu u mekom erotskom filmu iz 1996. Možda ovaj film nije bio prava priča o uspehu, ali je sigurno postigao jednu stvar - startovao je jednu blistavu karijeru.

Za Šu Ći veliki uspeh dolazi kasnije, u godini kada je prihvatila ulogu u filmu "Viva erotika", takođe mekom erotskom filmu. Ovaj film iznenadio je mnoge izvanrednom pričom i odličnom glumom. Svi su počeli da obraćaju pažnju kada je ovaj film protutnjao kroz Hongkong. Imao je osam nominacija za Hongkong filmske nagrade i čak dve za Šu Ći; osvojila je obe - nagradu za novog izvođača i za najbolju sporednu ulogu.

U godinama koje su usledile izrasla je u zrelu glumicu koja se pojavila u više od 40 filmova od 1996. do danas. Dobila je nagradu Zlatni konj i još jednu Hongkong filmsku nagradu 1998. i 1999. Ona je prava svetska zvezda. U celoj Aziji pojavljuje se u reklamama, muzičkim spotovima, magazinima i sl. Dobila je priliku da glumi pored tako velikih imena kao što su Džeki Čen i Ekin Čeng.

Nakon što je odbila ulogu u "Prikrivenom tigru, skrivenom zmaju" (2000), tek 2002. dobila je priliku da pokaže svoje mogućnosti na internacionalnoj sceni u veoma uspešnom filmu "Transporter", što je i njena jedina uloga na engleskom jeziku. Iste godine imala je glavnu ulogu u filmu "Tako blizu", koji je dobio izvanredne kritike širom sveta kao jedna od najzabavnijih akcija 2002.

Filmografija: Three Times ("Vreme za ljubav", 2005), Finding Mr. Perfect (2003), The Transporter (2002), So close (2002), Women from Mars (2002), Millennium Mambo (2001).

Čen Čang (Čen)
Rođen je 14. oktobra 1976. u Tajpeju, na Tajvanu. Ekskluzivni je model za "Lakost" i "Jamahu". Filmografija (izbor): Three Times ("Vreme za ljubav", 2005), 2046 (2004), Six days (2002), Chinese Odissey (2002), Croushing tiger, Hidden dragon (2000).

Premijera: FEST 06
U bioskopima: 11. juna 2006. u okviru "Vikenda kult filma" u Domu omladine

Jao, sto je ovaj film dosadan!
Ko ne moze da gleda isti kadar koji se po 60-ti put pojavljuje
u istoj, nedinamicnoj, 45-minutnoj sekvenci koja izgleda kao
da treje DANIMA, taj neka ni ne pomislja da se upusti u avanturu
gledanja ovog filma. Toliko nehumano i nepotrebno spor,
inertan i hermetican film nisam odavno imala prilike da vidim.
Poentu nisam ni pocela da nazirem, osim da je vreme u glavi
rezisera toliko jedna spora i debilna pojava, da ga mozemo
trampiti za 10 km negledljive celuloze bez ikakvog razloga.
Izasla sam na pola druge idiotske price, koja me je kao coveka,
posle te prve nakazne, jos vise uvredila.

Bljak?