Hoencolern
 
Vladarska kuća Hoencolern (nem. Hohenzollern) je nemačka dinastija elektora, kraljeva i careva (imperatora) Pruske, Nemačke i Rumunije.

Porodica Hoencolern vodi poreklo iz oblasti oko grada Hečingena (nem. Hechingen) u Švabiji, iz 11 veka. Oni su uzeli ime po zamku Burg Hoencolern blizu gore pomenutog grada, koji je bio dom njihovih predaka.

Kuća se podelila na dve grane, one u katoličkoj Švabiji i one u protestanstkoj Frankoniji. Švapska grana vladala je prostorom oko Hečingena do njihovog mogućeg izumiranja 1869. Frankonijska grana bila je relativno uspešnija. Grane frankonijske linije popele su se na tron Brandenburga 1415. i tron vojvode Pruske 1525. Unija ove dve frankonijske linije 1618. dozvolila je stvaranje kraljevstva Pruske 1701, države koja je vodila ujedinjenje Nemačke i stvaranje nemačkog carstva 1871. Familija Hoencolern je abdicirala sa nemačkog trona 1918.

Jedan ogranak švapske grane, Hoencolern-Sigmaringen, vladao je Rumunijom u periodu 1866-1947 (knez 1866-1881 i kraljevi 1881-1947).

Pruski kraljevi
Fridrih I Pruski (1701–1713), prethodno Fridrih III
Fridrih Vilhelm I Pruski (1713–1740)
Fridrih II Pruski "Fridrih Veliki" (1740–1786)
Fridrih Vilhelm II Pruski (1786–1797)
Fridrih Vilhelm III Pruski (1797–1840)
Fridrih Vilhelm IV Pruski (1840–1861)
Vilhelm I (1861–1888)
Fridrih III (1888)
Vilhelm II (1888–1918)

Nemački carevi
Vilhelm I (1871–1888)
Fridrih III (1888)
Vilhelm II (1888–1918)

Rumunski kraljevi
Karol I (1881–1914; knez 1866–1881)
Ferdinand (1914–1927)
Mihail (1927–1930 i 1940–1947)
Karol II (1930–1940)

Izvor: Wikipedia