Bazelski sabor (1431-1449) Sabor koji je preuzeo rešavanje svih pitanja unutar Rimo-katoličke crkve posle sabora u Konstanci. Učestvovalo je 14 episkopa i opata, ne računajući obično sveštenstvo. Jedan od važnijih zaključaka ovog sabora je davanje prednosti brojnijem sveštenstvu od manje brojnih episkopa. Ovakvu odluku podržali su prinčevi i veliki humanista Nikola Kuzanski. Papa je pod pritiskom nemačkog dvora i teškom političkom situacijom sa Italijom 15. dec. 1433. izdao bulu kojom je priznao odluke sabora. Ovim saborom su rešena pitanja imenovanja kardinala i ostali poslovi Kurije. 1437 došlo je do konačnog prekida sa Pravoslavnom crkvom. Kako je Papa želeo sedište u Italiji, Evgenije je prebacio sabor u Feraru, dok su oni koji su se tome suprotstavili, ostali u Bazelu. Suprotstavili su se Papi kao jeretiku i izabrali Amadea VIII od Savoje kao anti-papu (Feliks V) 1439. g. Obnova šizme koštala je sabor ugleda, i svi su postepeno priznali vlast Evgenija. 1448. Sabor je premešten iz Bazela u Lozanu gde je Feliks V abdicirao i 1449. priznao papinu vlast.

Literatura
M. Creighton, A Historu of the Papacu, II, 1882, 92-194.
A. Zellfelder, England und das Basler Konzil, 1913

Izvor: Wikipedia