Karlo VII Pobednik
 
Karlo VII Pobednik (22. februar 1403 - 22. jul 1461.) je bio francuski kralj (1422. -1461.) iz dinastije Valoa. Uspio je osloboditi Francusku od Engleza tokom Stogodišnjeg rata. Reformirao je francusku vojsku i državu.

Francuska je poražena

Bio je peti i jedini preživeli sin Karla VI Ludog. Kao mladoga čuvala ga je buduća tašta Jolanda Aragonska. To je bilo vreme građanskog rata u Francuskoj između Armanjaka i Burgundijaca, a istovremeno je trajala engleska invazija. Kada mu je 1422. umro otac Karlo VI Ludi, on ne postaje kralj, iako je bio prestolonaslednik.

Prema ugovoru u Troju 1420. nakon smrti Karla VI Ludog, Francusku krunu preuzimaju naslednici engleskog kralja Henrika V. Francuska je bila poražena tokom te treće faze Stogodišnjeg rata, pa je bila prinuđena na takav ponižavajući mir.

Henrik VI postaje i francuski kralj

Francusku krunu preuzima 1422. Henrik VI. Karlo VII ne prihvata ugovor iz Troja i sebe smatra legitimnim kraljem, pa nastavlja borbe protiv Engleza. Pošto više nije postojala organizirana francuska vojska, Englezi su lako pobeđivali ostatke nekad slavne francuske vojske.

Karlo VII Pobednik se oženio Marijom Anžu, koja je bila iz moćne i bogate porodice Anžu. Njegova tašta Jolanda Aragonska mu je jako mnogo pomogla. Bez te financijske potpore Karlo VII Pobednik nikad ne bi uspio protiv brojnih protivnika. Engleska je u svom savezu držala Burgundiju i Bretanju.

Pojava Jovanke Orleanke

Pojava Jovanke Orleanke je predstavljala prekretnicu u ratu sa Englezima. Englezi su opsedali Orlean, a Jovanka Orleanka je uspela nagovoriti Karla VII da je pošalje u Orlean. Tvrdila je da je dobila božje vizije i da joj božji glas govori da protera Engleze. Uspela je podići moral francuske vojske u Orleanu, prisilivši Engleze 1429. da odustanu od opsade.

Inspirirani Jovankom Orleankom Francuzi zauzimaju nekoliko jakih engleskih uporišta u Loari. Posle toga 8.000 francuskih vojnika pobeđuje 3.000 Engleza 1429. u bici kod Pataja. To je bila prva velika francuska pobeda, posle koje se Karlo VII Pobednik kruniše za kralja 17. jula 1429. u remskoj katedrali.
 
Francuska od 1429 do 1453

Reforme francuske vojske i države

Počinje razdoblje malih francuskih pobeda i laganog preotimanja Francuske od Engleza. Karlo VII Pobednik je modernizirao francusku vojsku i upravu. Time je utro put konačnoj pobedi. Zamenio je feudalno regrutovanje, pa je uveo profesionalnu stajaću vojsku.

Centralizira francusku državu sprečavajući da usko feudalni interesi budu jači od državnih interesa cele Francuske. Centralizacija države i reforma sistema oporezivanja dovele su do toga da je Karlo mogao skupiti sve više novca oporezivanjem i time imati profesionalniju stajaću vojsku.

Burgundija na strani Karla VII Pobednika

Burgundija, tj Filip Burgundijski prelazi 1435. na stranu Francuza. To označava veliku prekretnicu u ratu. Pariz je dotad bio pod kontrolom Burgundije, pa se time vraća Francuskoj. Englezi time gube najjačeg saveznika, a Francuzi ga dobijaju. Time se već naslućuje ishod rata, koji će trajati još 19 godina posle toga. Burgundija je financijski znatno doprinela kasnijim francuskim uspesima.

Oslobođenje Francuske

Englezi su i dalje bili superiorniji u bitkama, pa zato Karlo VII Pobednik sprovodi politiku izbegavanja velikih bitaka. Uglavnom se sprovodi fabijanska strategija izbegavanja velikih bitaka, a napada se uglavnom gerilski. Englezi su imali mnogo manje vojnika od Francuza, a držanje velikog teritorija im je vezalo malen broj vojnika na mnogo mesta. Francuzi bi odlučivali gde će udariti i savladati maleni broj Engleza. Tako su preotimali grad za gradom.

U međuvremenu je francuska vojska postajala i taktički bolja, jer se sve više transformiralau stajaću vojsku, koja je bila mnogo snažnija i moćnija od feudalnih vojski. Francuzi su uspeli 1449. zauzeti Ruan, a Šerbur i Bordo 1451. Englezi pokušavaju pri kraju rata da povrate Gaskonju, ali bezuspešno. Konačno pobeđuju Francuzi 1453. u zadnjoj bici kod Kastiljona. Time je bio završen Stogodišnji rat, a Francuska oslobođena

Izvor: Wikipedia

Француски краљеви се не зову Карло него Шарл, као што се енглески не зову Карло него Чарлс -- у преводу Драгутин.