Septembarski ustav

Odredbe

Kraljevina Jugoslavija je proglašena za ustavnu i naslednu (ne više i parlamentarnu) monarhiju.

Kralj je proglašen dominantnim činiocem u organizaciji i radu svih vlasti. Kralju su data široka ovlašćenja šefa države, pravo da imenuje jedan broj članova gornjeg doma i ovlašćenja vezana za sazivanje,raspuštanje i zasedanja parlamenta. Kralju je praktično dato ovlašćenje trećeg, arbitražnog doma u parlamentu, jer je u slučaju neslaganja dva doma povodm nekog zakonskog predloga kralj mogao stati uz jedan od njih i prihvatiti/odbaciti predlog.

Imenovanja činovnika i vojnih starešina vršio je kralj, a presude su izricane u njegovo ime. Povrh svega u slučaju vanrednog stanja imao je pravo na vanredne mere i praktično ustavom potpuno nevezanu vlast, uz naknadno podnošenje akata na usvajanje parlamentu.

Narodno predstavništvo je bilo dvodomno, sačinjeno od Senata i Narodne skupštine. Kralj je imao daleko najveći uticaj na izbor članova Senata. Narodna skupština birala se opštim, jednakim i neposrednim pravom glasa, ali je izborni zakon predvideo javno glasanje što je pružalo ogromne mogućnosti za pritiske i manipulaciju. Pored drugih biračkih cenzusa, žene nisu imale biračko pravo. Zadržan je sistem promene ustava iz Vidovdanskog ustava.

Zakonodavna inicijativa poslanika, kao i njihov imunitet bili su značajno suženi.

Ministarski savet bio je imenovan od strane kralja i samo njemu odgovoran, a ministarska odgovornost prema parlamentu u krivičnim pitanjima takođe je bila sužena. Ministarski savet vršio je pre svega upravnu vlast, bez nekih širih političko-zakonodavnih inicijativa.

Proklamovana građanska prava bila su nešto sužena u odnosu na Vidovdanski ustav.

Zadržana je teritorijalna podela zemlje iz perioda Šestojanuarske diktature.

Praksa

Cilj donošenja ustava je bio da se koncentrisanjem vlasti kod kralja i ograničavanjem parlamentarizma smiri politički život i podstakne nacionalno jedinstvo. Rezultati nisu bili zadovoljavajući, a hronična političko-nacionalna nestabilnost ostala je obeležje života u Kraljevini.

Promene ustava izvršene su dva puta, oba puta neustavno. Jedna je bila donošenje Uredbe o Banovini Hrvatskoj, a druga preuzimanje vlasti od strane maloletnog kralja Petra II Karađorđevića.

Izvor: Wikipedia