Karlo V Mudri

Karlo V Mudri (31. januar 1338 -16. septembar 1380) bio je kralj Francuske iz dinastije Valoa od 1364. do 1380. Period njegove vlasti karakteriziran je povratkom teritorija izgubljenih u prvoj fazi Stogodišnjeg rata. Postaje relativno rano regent, dok mu je otac Jovan II Dobri bio u engleskom zarobljeništvu. Njegove pobede su naslednici olako anulirali.

Bitka kod Poatjea

U bici kod Poatjea 1356. francuska vojska je teško poražena, a francuski kralj Jovan II Dobri je zarobljen. Karlo V Mudri je u toj bici komandovao jednim bataljonom i rano se povukao iz bitke. Javnost Francuske je optuživala plemiće da su izdali kralja.

Skupština staleža ne odobrava novac Karlu V Mudrom

U oktobru 1356. Karlo V Mudri saziva skupštinu staleža, da traži novce za obranu zemlje i mogući otkup kralja iz zarobljeništva. Skupština je bila ogorčena načinom na koji se vodi zemlja, pa organiziraju jedno telo, na čelu koga je bio Etjen Marsel. Marsel zahteva ostavku 7 ministara, njihovu zamenu sa savetom od 28 članova, koji bi uključivali plemiće, sveštenstvo i buržoaziju. Osim toga zahteva oslobađanje Karla II od Navare, koji je bio jedan od pretendenata za tron, a koga je kralj Jovan II Dobri zatočio. Karlo V Mudri odbija te zahteve i raspušta skupštinu.

Devalvacija valute

Karlo V Mudri pokušava doći do novca devalvacijom valute. Međutim Etjen Marsel se suprostavlja, pa je Karlo prisiljen da prekine sa svojom akcijom. Ponovo saziva skupštinu staleža u februaru 1357. Da bi dobio pravo da podiže poreze Karlo V Mudri potpisuje zahteve skupštine i pristaje da se formira kraljevski savet. Kad je vest o tome stigla do zarobljenog kralja, Jovan II Dobri proglašava ništavnim sve zahteve skupštine.

Karlo V Mudri kreće od provincije do provincije, dobijajući podršku i na kraju ponovo ulazi u Pariz. Etjen Marsel okuplja oko sebe grupu trgovaca. Skupljaju 3.000 ljudi, koji marširaju do kraljevske palate i ubijaju dva Karlova generala. Ta akcija je udaljila Marsela od plemića. Kad se Marsel udružio sa Žakerijom, tada je počeo gubiti i podršku u gradovima, tako da je ubijen 31. jula 1358. Karlo zauzima ponovo Pariz i obećava svima amnestiju, osim kolovođama.

Sporazum u Bretalji

Kralj Jovan II Dobri je u zarobljeništvu potpisao sporazum 1359., po kome predaje većinu zapadne Francuske Englezima i pristaje na otpltu 4 miliona otkupnine. Karlo V Mudri i Skupština staleža to odbijaju, pa Edvard III ponovo napada Francusku. U pohodu dolazi čak do Pariza, ali Karlova strategija je bila da izbegava direktan veći sukob sa Englezima i da veruju u ojačana gradska utvrđenja. Edvard III je harao po okolici, ali nije mogao dovesti Francuze do odlučne bitke. Zbog toga pristaje na novi sporazum.

Sporazum u Bretanji sklopljen je 8. maja 1360, a Francuska predaje Englezima trećinu zapadne Francuske, većinom u Akvitaniji i Gaskonji. Otkup za kralja je spušten na 3 miliona. Kralja su oslobodili u oktobru. Jovan II Dobri je ponovo bio neefikasan vladar, a u zatočeništvo se vratio zbog viteške časti narušene zbog bega talaca iz engleskog zarobljeništva. Jovan II Dobri umire u zarobljeništvu1364 .

Kralj Francuske

Karlo V Mudri postaje kralj 1364. Povratio je teritorije u Bretanji. Bretanjski komadant Bertran de Gesklin prelazi u francusku vojsku i postaje jedan od najboljih francuskih generala.

Problem plaćeničkih bandi

Plaćeničke grupe su se otrgle kontroli u prethodnim periodima, uglavnom u razdobljima loših financija. Plaćeničke grupe su postale razbojničke skupine, koje su pljačkale, silovale, ubijale i palile najviše po severu Francuske. Plaćeničke skupine su postale opasnost pogotovo u doba mira. Oni su bili i jedan od razloga izbijanja Žakerije.

Da bi ih se rešio Karlo V Mudri ih je najprije unajmio za pokušaj krstaškog pohoda u Mađarskoj. Onda ih šalje u Kastilju, da se bore pod vodstvom Bertrana de Gesklina. U Kastilji su Englezi i Francuzi podržavali dve suprotne strane u graćanskom ratu. U početku 1365. Bertran de Gesklin postavlja francuskog pretendenta na presto. Potom u Kastilju dolazi Edvard Crni Princ, pa Englezi pobeđuju u jednoj bici 1367. i zarobljavaju Bertrana de Gesklina.

Karlo V Mudri je unatoč porazu mogao biti zadovoljan, jer su mnogi plaćenici stradali u Kastilji, a Francuska se oslobodila razbojničkih bandi.

Rat se nastavlja
 
Karlo V Mudri predaje Bertranu de Gesklinu mač glavnog generala krune

Edvard Crni Princ je počeo vladati sve više autokratski u Gaskonji. Njegov štićenik u Kastilji je stvorio ogromne dugove, tako da Edvard Crni Princ povećava poreze u Gaskonji. Plemići iz Gaskonje traže zaštitu od Karla V Mudrog. Karlo nema pravo po sporazumu iz Bretanje da se meša u Gaskonju, ali on kao tobožnji suveren nad Gaskonjom poziva Edvarda Crnog Princa u Pariz da objasni svoje postupke. Kad to Crni Princ nije prihvatio, Karlo V Mudri proglašava rat u maju 1369.

Karlo V Mudri vraća većinu francuskih teritorija

Karlo V Mudri se ponovo odlučuje za fabijansku strategiju izbevgavanja velkikog odlučnog sukoba. Umesto toga rat pretvara u niz sukoba gotovo gerilskog oblika, kojima iscrpljuje Engleze. Englezi nisu imali toliko vojnika da bi držali veliko područje, a Karlo odlučuje gde će napasti ili gde će zauzeti grad. Tako malo po malo osvaja grad za gradom.

Osim toga Francuzima pomaže i kastiljska mornarica. Kastilja je ponovo 1369. prešla u ruke francuskih saveznika zaslugom Bertrana de Gesklina . Težak udarac za Engleze je bolest Crnog Princa.

Bertran de Gesklin pobeđuje Engleze u severnoj Francuskoj koristeći kombinaciju gerilskih metoda i podmićivanja. Do 1374. Karlo V Mudri je povratio gotovo sve francuske teritorije sem Kalea i Akvitanije. Time je faktički poništio sporazum iz Bretanje. Pregovori iz 1374. propadaju zbog Karlova zahteva da Engleska prizna njegov suverenitet na celom teritoriju.

Velika zapadna šizma

Papa Gregor XI bojao se gubitka Papske Države, pa odlučuje 1376. da vrati sedište papske vlasti u Rim. Avinjon je 70 godina bio sedište papa. Karlo V Mudri pokušava da uveri papu da ostane u Francuskoj, ali ne uspeva.

Međutim papa umire brzo nakon te odluke u martu 1378, pa kardinali u Rimu biraju novog papu. Rimska svetina se bojala da će biti izabran Francuz za papu, jer su većina kardinala bili Francuzi zaslugom papa Francuza. Rimska svetina opkoljava Vatikan i vrši pritisak zahtevajući izbor Talijana. Novi papa je bio Talijan papa Urban VI.

Novi papa zamera se kardinalima smanjujući im mogućnost prihoda. Francuski kardinali napuštaju Rim i proglašavaju ništavnim izbor Urbana VI zbog pritiska rulje. Oni biraju svoga papu Klementa VII. Francuski kardinali traže podršku Karla V Mudrog, što ovaj i prihvata i zabranjuje bilo kakvu poslušnost talijanskom papi. Pre te Karlove odluke teološki fakultet pariškog univerziteta savetovao je Karla da ne donosi nagle odluke.

Taj period dvojice papa traje 40 godina.

Izvor: Wikipedia