Filip VI Valoa :: Istorija sveta ~ Mitovi i Legende

Filip VI Valoa

Filip VI Valoa (1293. - 22. avgust 1350.) bio je francuski kralj od 1328. do 1350. Osnivač je Valoa dinastije. Započeo je Stogodišnji rat. Otac mu je Karlo Valoa, brat od Filipa IV Lepog.

Uspon na tron

Kralj Karlo IV Lepi umire 1328 bez muških naslednika. Time se stvara kriza. Bila su dva glavna pretendenta za presto i nekoliko manjih. Jedan od glavnih pretendenata za presto je bio engleski kralj Edvard III preko svoje majke Izabele Francuske. Filip VI Valua dolazi na tron na osnovu zahteva da se sprovodi Salijski zakon, po kome ne može nasleđivanje ići preko ženske linije. Otac mu je bio brat kralja Filipa IV Lepog, tako da nasleđivanje ide po muškoj liniji.

Međutim Filip VI Valua nije naslednik Jovane I od Navare, čije nasledstvo je uključivalo kraljevstvo Navare, kao i Šampanja,Troj i Brij. Te teritorije su bile u personalnoj uniji sa Francuskom nakon venčanja kralja Filipa IV Lepog i Jovane I od Navare. Ista kraljevska birokratska mašinerija je vodila te teritorije, kao i ostalu Francusku. administrativno.

Zakoniti naslednik tih teritorija je Jovana II od Navare, ćerka francuskog kralja Luja X. Filip VI Valoa predaje Navaru Jovani II od Navare, a za Šampanju su sklopili sporazum, po kome Jovana II od Navare dobija delove Normandije kao kompenzaciju za Šampanju.

Vladavina

Počinje vladati pobedom u Flandriji u bici kod Kasela u augustu 1328. Ponovo postavlja na vlast u Flandriji Luja I Flandrijskog, koji je narodnom pobunom bio zbačen sa vlasti.

U početku je bio u prijateljskim odnosima sa Edvardom III. Čak su planirali zajednički krstaški rat 1332, ali nisu ga nikad izveli. Bolna tačka odnosa je bio status vojvodstva Akvitanije . Edvard III je imao domaćih problema pa prihvata Filip VI Valoa kao kralja Francuske u zamenu za Akvitaniju. Kad je Edvard III krenuo 1333. u rat protiv Škota Filip VI Valoa traži Akvitaniju. Tu se se napetosti povećale. Posle poraza Škota, škotski kralj David II nalazi 1334. utočište kod Filipa VI Valoe. Filip VI zahteva povratak Davida II na škotski presto, što razljućuje Edvarda III.

Do 1336, Edvard III i Filip VI Valoa bili su u neprijateljskim odnosima, aliu još ne u ratu. Edvard III nudi utočište jednom prebegu iz Francuske Roberu III Artua, bivšem savetniku francuskog kralja, koji je falsificirao dokumente u pokušaju dobijanja nasledstva. Francususka ga je proganjala, a Edvard III mu daje plemstvo, pa Filip VI Valoa proglašava rat 24. maja 1337., pod izgovorom da je Edvard III utvrdio Akvitaniju da bi se pobunio. Time počinje stogodišnji rat.

Stogodišnji rat

Filip VI Valoa ulazi u stogodišnji rat sa pozicija sile. Francuska je bila bogatija i imala je gotovo 7 puta više stanovništva od Engleske. Osim toga bila je na vrhuncu srednjovekovne slave. U početku Francuzi su bili uspešniji.

Bitka kod Slujsa

Na moru Francuzi su napadali i palili gradove na južnim i jugoistočnim delovima Engleske. Englezi su izvodili poneku odmazdu, ali Francuzi su bili mnogo jači. Filip VI Valoa izdaje naredbe 1339. da se pripremi invazija Engleske i u tu svrhu počinje pripremati flotu kod Slujsa. Međutim u junu 1340. Englezi napadaju luku i uništavaju francusku flotu u bici kod Slujsa juna 1340. Time je okončana opasnost invazije na Englesku.

Kopnene operacije

Filip VI uspešniji na početku rata

U kopnenom ratu Edvard III se koncentrisao na Flandriju i Holandiju, gde dobija saveznike diplomatijom i potkupljivanjem. U prvom napadu na Pikardiju 1339. Filip odbija da se suoči sa Englezima, pa Edvard nije mogao čekati, jer je ostao bez novca. Vraća se u Englesku da podigne još novca. Vraća se jula 1340, pa opseda Turne. Filip opkoljava napadače, ali ne nudi bitku. Edvard III ponovo ostaje bez novca i tajno napušta Flandriju, da izbegne one koji su mu pozajmili novac.

Rat za Bretanju

Rat je u tom početnom delu bio uspešan za Filipa. Filip je uspešno sprovodio fabijansku strategiju izbegavanja bitke, čime je protivnika dovodio do nagomilavanja dugova. Tokom 1341. konflikt oko nasljedstva vojvodstva Bretanje pretvara se u Rat za bretonsko nasljeđe. U tom ratu Francuska i Engleska podržavaju dva suprotna pretendenta. Gradovi prelaze nekoliko puta iz ruke u ruku, a Englezi postavljaju svoje garnizone u Bretanji. Još uvek je Filip bio nadmoćan. Dolazi do pregovora 1343., ali Filip odbija Edvardov predlog da se rat završi predajom vojvodstva Akvitanije Edvardu pod puni suverenitet.

Engleski napad 1345. i osvajanje Normandije

Sledeći napad usledio je 1345., kada Englezi vraćaju pojedine gradove u Akvitaniji izgubljene u San Sardoskom ratu. U Bretanji su Englezi takođe ostvarili izvesne dobitke. Francuzi su odgovorili 1346 kontranapadom na Akvitaniju i opsadom Egiljona i grofa Derbija. Edvard III koristi zauzetost francuske vojske u Akvitaniji, pa zauzima paleći i pljačkajući velik deo Normandije uključujući Kan. Nameravao je da ide dalje, ali se povlaši kada je Filip VI Valoa skupio veliku vojsku kod Pariza.

Bitka kod Kresija

Edvard se pripremio za bitku kod Kresija. Filip je planirao da napadne sledećeg dana, međutim vojska mu je bila u neredu i nestrpljiva da započne bitku. U bici kod Kresija 1346. francuska mnogo veđa vojska je teško poražena, a Filip je jedva izbegao zarobljavanje.

Pad Kalea

Englezi su preuzeli inicijativu, a Francuzi prekidaju sa opsadom Egiljona u Akvitaniji. Engleska vojska je krenula u opsadu Kalea, koji se čvrsto držao. Filip šalje u julu 1347. vojsku da oslobodi grad opsade, ali ovaj put je Edvard imao dovoljno novca da izdrži bez odlučne bitke. Edvard je u međuvremenu unapredio porezni sistem u Engleskoj, a Normandiju je bio popljačkao. Filip je otišao u augustu, a Kale pada u ruke Engleza.

Kuga uništava trećinu stanovništva Francuske

Posle poraza kod Kresija i gubitka Kalea skupština odbija Filipov plan, da se skupe novci za invaziju Engleske. Već 1348. dolazi razdoblje kuge, Crne Smrti, koja je pobila trećinu stanovništva. Nedostatak radne snage je izazvao inflaciju. Kralj je pokušao da fiksira cene izazivajući daljnju destabilizaciju zemlje. Nasleđuje ga Jovan II Dobri.

Izvor: Wikipedia