Učtivo na parkingu

Svako mesto na kojem susrećete ljude ima svoj bonton. Tako je i s parkinzima. Poznata vam je situacija u kojoj kaputom morate da obrišete garavu fasadu neke zgrade ili da oderete ivice svoje nove kožne torbe jer ne možete nesmetano da prođete zbog nepropisno parkiranih vozila? Ako ste vlasnik garaže, onda ste zasigurno meta onih "samo-pet-minuta" ili "odmah-se-vraćam" osoba, koje nesmotreno i bez ikakvog obzira parkiraju ispred vaših vrata. Ukoliko ste, na svoju nesreću, vlasnik garaže u centru grada, gde vlada režim zona za parkiranje, onda ste ozbiljno ugroženi "a-gde-ja-da-se-parkiram" osobama, koje svoj bes zbog nedostatka prostora za automobile projektuju na vas.

Ako spadate u one koji teška srca zovu pauk službu, jer ne želite da drugima komplikujete dan, onda ćete se podsmehnuti sopstvenoj ljubaznosti jer će je ljudi spomenutog psihološkog profila shvatiti kao pravo besplatno ustupanje garaže na korišćenje. Šta da radite kada su sposobniji vašu učtivost razumeli kao povlačenje i inferiornost? Parkiranje na nepropisnom mestu i dovođenje u sumnju odredbi Zakona o saobraćaju, koji sa svim svojim znacima i simbolima postoji zbog lakšeg i lepšeg života svih građana, u isto vreme predstavlja i kršenje zakona i pravila bontona. Ispravno ponašanje na parkingu podrazumeva da posle parkiranja proverite da li ste prolaznicima ostavili dovoljno mesta za prolazak, i to pre svega majkama koje tuda prolaze s decom i deci koja neće biti primorana da se kreću kolovozom umesto trotoarom, prepuštena na milost i nemilost vozačima koji traže razumevanje za demonstraciju moći svojih mašina.

Razmišljajući na taj način o drugima, podstičete i druge vozače da tako razmišljaju o članovima vaše porodice. Time ujedno pokazujete i svest o ostalim vlasnicima automobila, kojima ne želite da otežate niti učinite nemogućim čin isparkiravanja. U stvari, činite drugima ono što biste želeli da i drugi učine za vas.