Albert Šper

Albert Šper je po mnogo čemu odudarao od slike čoveka u vrhu nacističke stranke i bliskog Hitlerovog saradnika. Bio je to visoko obrazovan čovek, uglađenih manira i gospodskog ponašanja. Nažalost, on i Hitler imali su jednu zajedničku strast, gotovo opsesiju - arhitekturu.

Šper je, kao sin takođe arhitekte, rođen 19.03. 1905 u Manhajmu. Arhitekturu je studirao u Minhenu i Berlinu, a diplomu dobio 1927.

Karijera
 
Kao mladi berlinski arhitekta 1931. godine pridružio NSDAP-u u dok je imao 27 godina. Ambiciozan i sposoban kakav je bio, ubrzo je pobudio Hitlerovu pažnju i zadobio njegovo poverenje. S vremenom "Firer" je sve više bio impresioniran Šperovim zamislima i planovima. Moramo imati na umu da je Hitler želeo da postane arhitekta, ali mu to nije pošlo za rukom iako je, kao i za slikanje, imao neospornog talenta za ovo zanimanje. U Šperu je verovatno vidio sebe, odnosno svoje drugo, neispunjeno, ja.

Samo godinu dana nakon što je Šper pristupio stranci dobija zadatak da organizuje veliki nacistički slet na aerodromu Tempelhof. Pokazao je veliku veštinu u pobuđivanju emocija pompoznim priredbama sa zastavama i reflektorima koje su kasnije postale sastavni deo Hitlerovog mita.

Žetvene svečanosti u Bakebergu, proslave u Tanenbergu i veliki nacistički sletovi u Nirnbergu bili su njegovo delo. Povrh svega, Šper je postavio inscenaciju i režirao Hitlerove govore uz pomoć svog dobrog poznavanja psihologije masa. Niko posle njega, pa čak ni komunistički svet, nije to činio bolje od njega.

Zajedno sa Šperom Hitler je planirao da preuredi Berlin i druge veće nemačke gradove gradeći velike zgrade u stilu starorimskih i drugih klasičnih građevina koje su obojica obožavali. Veličina i pompoznost bila im je glavna misao vodilja u njihovim planovima izgradnje nove Nemačke.

Deo opisa zgrada koje su trebale biti izgrađene u budućoj prestonici sveta:

Kupola nad dvoranom trebala bi biti viša od 30 metara kako bi u nju stalo 100 000 ljudi. Među stranačkim zgradama koje su projektovane da budu večno obeležje grada Nirnberga bila bi dvorana za 60 000 ljudi, stadion kakav svet još nije vidio te polje za parade kojima bi moglo prisustvovati milion ljudi.

Neke od ovih ideja su i provedene u delo.

Rat
 
Šperova zasluga da bude u samom vrhu NSDAP-a do poslednjih dana jeste prvenstveno u tome što je, početkom Drugog svetskog rata, dobio mesto ministra naoružanja Trećeg Rajha. Umetnik i arhitekta tada je svoj talent preorjentisao na organizovanje ratne proizvodnje. Uspeh je bio fenomenalan. Nasuprot savezničkim bombardovanjima proizvodnja borbenih aviona, tenkova i granata porasla je za više od tri puta. Bio je odličan organizator proizvodnje, ali je, da bi postigao takve rezultate, nemilosrdno iskorištavao ljude.

Špera nije bilo briga odakle strani radnici dolaze i u kakvim uslovima žive sve dok dobro rade za Nemačku. Nije se obazirao na međunarodnu etiku i konvencije kada je ratne zarobljenike prisiljavao na robovski rad. U Himlerovim logorima radnici su radili i do sto sati nedeljno. Šper se nesumljivo ponašao robovlasnički što ga je na kraju i dovelo pred sud.

Ipak na suđenju nije dokazano da je ikad izdao neku nečovečnu zapovest. Kao ministar naoružanja bio je vrlo moćan i uticajan, mogao je, da je to hteo, da počini mnoge zločine. Međutim, postavio se drugačije od mnogih svojih kolega ministara. Mogao je sebi dopustiti da kritikuje Kajtela ili Franka, čak se i odupirao gestapovskom hapšenju radnika i obično iznosio pobede u takvim sukobima. Bio je nedodirljiv i važio je za čoveka od izuzetnog Hitlerovog poverenja zbog čega je imao dosta neprijatelja u vrhu stranke.

Suđenje u Nirnbergu
 
Njegova ga je "savest naglo probudila" pred kraj rata. Bio je na rubu otkazivanja poslušnosti svom vođi kada je bilo neosporno da je rat izgubljen. Ipak, nikad ga se nije odrekao iako je kasnije tvrdio da je ozbiljno razmišljao o organizovanju atentata na Hitlera.

Tokom suđenja u Nirnbergu ponašao se lukavo, dodvoravao se sudijama, pokazivao iskreno kajanje i postao gotovo antifašista. Naravno, ne znamo da li je to radio da spasi vlastitu glavu ili je stvarno tako mislio. Ima znakova koji idu u prilog i jednom i drugom. Evo šta je izjavio o svojim bivšim kolegama tokom suđenja:

Ni jedan od njih ne sme ući u istoriju kao čovek vredan i najmanjeg poštovanja. Neka ceo prokleti nacistički sistem i svi koji su u njemu učestvovali, uključujući i mene, nestane sa svom sramotom i prezirom koji zaslužuju. Treba ljude pustiti da zaborave i da počnu graditi nov život na razboritim i demokratskim temeljima.

Gering se silno naljutio na njega, nazvao ga je izdajnikom i besneo kako bi ga najradije sam odmah likvidirao.

Šper je znao šta radi, ostavio je dobar utisak na sudije. Dokazi protiv njega su postojali ali su bili slabi. Priznao je da je kriv za iskorištavanje radnika i ratnih zarobljenika, ali je stalno isticao svoje duboko kajanje i nameru da ubije Hitlera 1945.

Nije proglašen krivim po prve dve tačke optužbe, one za agresorski rat i zaveru, što mu je spasilo glavu. Osuđen je na 20 godina zatvora iako se nadao da će biti oslobođen svih optužbi.

U zatvoru i nakon njega izdao je nekoliko knjiga poput: "Spandau: Tajni dnevnici" i "Unutar trećeg rajha".

Albert Šper umro je 1981.

Izvor: Wikipedia