Vekovima ljudi su, jos od vremena verovanja u religije postovanja prirode, verovali u vile, vilenjake, elfove, patuljke, duhove voda, suma, trave, i slicna bica koja su istrazivaci drevnih religija i mitologija svrstai u "nizi paneotn paganskih bozanstava". Neka verovanja su se dugo ocuvala, a i danas postoje vrlo aktivna (doduse sa hriscanskim predznakom) na prostoru Balkana, Rusije, a u Zapadnoj Evropi neo-paganska verovanja od '70tih godina dozivljavaju pravi procvat (premda paganstvo nikada nije bilo zamrlo). Zanima me sta vi mislite o tim "bicima iz maste", da li su cista izmisljotina, ili ipak nesto postoji u dubokim sumama koje su stare hiljadama godina?

mislim da postoji nesto,pricao mi covek pa mu verujem

glviki, jel ti problem da podelis pricu sa nama? Meni su takve price uvek zanimljive.

malo je duga prica.desavalo se to u skorije vreme,neko selo kod Negotina.Devojku je proganjao zao duh (valjda nesto kao zulu,koliko sam ja razumela)tako da je njen otac trazio pomoc od nekog vraca.kasnije je sa tim istim vracem otisao u sumu gde se taj duh skrivao.otac devojke je bio ocedivac kako vrac priziva duha koji se nalazio u supljem drvetu.posle toga devojka je bila u redu.(zaboravila sam detalje)ako oni meme lazu,lazem i ja vas.moji su rodom iz Leskovca,znam dosta  ljudi koji su mi pricali sta im se ranije desavalo,i verujem im.desavalo se i mladjima ne samo starijima,ali su price starijih strasnije..volim da slusam te price.skoro sam gledala film  i isterivanje djavola iz emili rouz koji je zasnivan na istinitom dogadjaju,nesto slicno sa ovim dogadjajem.ako verujemo u boga kao olicenje dobra,moraju postojati i mracne sile.

odlicna tema  , obozavam fantastiku (Tolkin je bio mag sto se tice poznavanja istih) ali su iipak "narodne bajke" vrh

ovo je inace literetura koja odgovara temi - nije roman cak sta vise lici na neku naucnu publikaciju o temi

   
Stvaranje vilinske priče / Drvo i list - Tolkin


Tolkin je u ovoj knjizi, izložio svoj stvaralački credo, ali i izvor svoje umetničke inspiracije, istražujući tradicionalno poreklo nastanka fantastičnih priča koje on među prvima okarakterisao kao "vilinske".
Uvodni esej zapravo predstavlja istraživanje korena i stabla vilinskih priča, tj. Drvo, dok je Mazalov list predstavnik krošnje, tog razgrantog i bujnoh vilinskog lišća u kome svi danas uživamo. Knjiga je nastala u vreme pisanja Gospodara prstenova i blisko je povezana s njom, dublje objašnjavajući njenu poetiku i poreklo inspiracije.


verujem u neke stvari 

Uglavnom takve price preovladavaju u istocnim predelima Srbije, njega ja smatram i najmisticnijim. Kod mene u selu (okolina Uba, sira okolina Valjeva), postoje price kod starijih ljudi o vilama. Ako se dobro secam price koju sam cuo kao mali, nekog decka su cak pre nekih sedamdesetak godina i odvele vile sa sobom posto ih je zatekao u svojoj njivi u sred noci. Nazalost kada odem u selo zaticem sve manje ljudi koji znaju takve price...

Виле - словенска митологија



 У јужнословенској митологији женска натприродна бића, наклоњена људима. Замишљане су као изузетно лепе девојке златних коса и са крилима, одевене у дуге, прозрачне хаљине и наоружане стрелама. Оне живе далеко од људи, по планинама (планинкиње, загоркиње), покрај вода (водаркиње, бродаркиње) или у облацима (облакиње). Веровало се да се рађају из росе, неког цвећа, кад пада киша и греје сунце и кад се на небу појављује дуга. Своје дворце, изузетне лепоте и раскоши, граде на облацима.

Могу се преображавати у различите животиње, првенствено у лабуда, сокола, коња или вука. Често јашу на коњу или јелену, одлазе у лов, а још чешће играју у колу. Заљубљују се у јунаке, које помажу и саветима и делима, а каткад су њихове посестриме (нпр. Марко Краљевић и вила Равијојла). Наклоњене су и девојкама, које од њих многу измолити лепоту или заштиту. Виле особито вешто видају ране задобијене у бојевима, и то различитим биљем. Располажу и способношћу прорицања.

Виле тешко праштају увреде и својим стрелама или погледом усмрћују оне који их повреде. Потчињавају се само онима којима пође за руком да им отму одећу, а ако им неко одузме крила, преображавају се у обичне жене.

Могу имати козје, коњске или магареће ноге.
 


Врло често помињу се у десетерачким народним песмама или у народним причама. По народним предањима и веровањима имају дуге расплетене косе и окупљају се на изворима река и језерима, где голе играју коло у води.

У топономистици Србије и Црне Горе има доста места с именом вила, нпр. Вилин извор на планини Кому, Вилине воде у Београду...

Њима се сличне русалке, у ствари утопљенице или некрштена деца, преображена у девојке са дугом распуштеном зеленом косом, мада се у појединим крајевима верује да су и виле душе несретно умрлих девојака. Док су код северних Руса ружне и наге, спремне да одвуку под воду сваког ко им се приближи, русалке које настањују Дњепар и Дунав имају заносан изглед и својом песмом зачаравају пролазнике.

 Посебно су опасне у недељи русалки (недеља која следи после Тројица), јер оне тада излазе из воде, јуре по пољима, пењу се на дрвеће и играју на пропланцима.

pa nasta se sada sve svodi na, istinu ili na izmisljotinu ?
mitologija je izmisljotina 

pa sad, Biblija sta li je.. mislim deo nje.. ma ko kako voli ili veruje..

Sloveni su svoje mitove crpli iz prirode koja ih je okruživala, tako da...
...nije sve izmišljotina, priroda skriva tajne koje smo mi, tehnološkim napretkom zaboravili...
...a možda smo vremenom zaboravili kako da vidimo neke stvari...