Filip Hristić, 1819. - 29. januara 1905, Menton (Francuska), političar, diplomata, predsednik vlade Srbije.

Jedan od prvih državnih pitomaca poslat u inostranstvo 1839. godine. Položio doktorat prava na Sorboni (Pariz). U državnoj upravi se, pri kraju vladavine Aleksandra Karađorđevića, zaposlio kao komesar Dunavske komisije. Postao je i član Saveta. Po povratku Miloša Obrenovića na vlast, postai je njegov lični osekretar (1858-1860).

Pod knezom Mihailom je predsednik vlade i ministar inostranih dela od 27. oktobra 1860. do 9. decembra 1861. godine. Bio je to pokušaj izmirenja stranaka. U vreme Hristićeve vlade doneti su osnovni zakoni Mihailovljeve vladavine, a na Preobraženskoj skupštini. Krajem 1861. knez Mihailo se odlučuje za konzervativnu politiku i zamenjuje Hristićevu vladu Garašaninovom, a Hristić je vraćen u Savet.

Posle turskog bombardovanja gradova 1867. godine. poslat je, zajedno sa knjeginjom Julijom, u misiju u London da objasni politički položaj Srbije i srpske zahteve. Poslanik je Srbije u Carigradu od 1871. godine do 1873. godine. Ministar prosvete je u Marinovićevoj vladi od 22. oktobra 1873. do 25. novembra 1874. godine. Posle prvog srpsko-turskog rata 1877. je delegat Srbije za zaključenje mira. Poslanik je Srbije u Carigradu, Beču i Londonu od 1878. do 1883. godine. Guverner je Narodne banke Kraljevine Srbije od 1885. do 1890. godine.

Član je Društva srpske slovesnosti od 1846. godine. Član je Srpskog učenog društva od 29. jula 1864. godine. Počasni je član Srpske kraljevske akademije od 10. februara 1892. godine.

Izvor: Wikipedia