Klaus fon Štaufenberg

Grof Klaus Filip Marija Ščenk fon Štaufenberg (Claus Philipp Maria Graf[ Schenk von Stauffenberg) (15. novembar 1907. - 21. jul 1944.) je bio Nemački aristokrata i armijski pukovnik tokom Drugog svetskog rata. Bio je jedna od glavnih figura u 20. julskoj zaveri da se ubije Adolf Hitler.

Po izbijanju Drugog svetskog rata raspoređen na Istočni front kao oficir Vermahta, gde nije mogao da podnese zlodela pripadnika SS-odreda nad Rusima i Jevrejima u Ukrajini, zbog čega biva prebačen u Romelov Afrički korpus. Na tom frontu gubi levo oko i desnu ruku. Sa porazima u Africi i na Istočnom frontu, kao oficir koji nikada nije bio član Nacističke partije i dokazani patriota shvata da Nemačka srlja u propast i sprema se da izvrši državni udar (nastojeći da oko sebe okupi Romela, Beka itd).

Kao stariji štabni oficir Vermahta, sa urednim pristupom Hitleru na njegovim sastancima, Štaufenberg je preuzeo glavnu ulogu u zaveri. Njemu je dat zadatak da podmetne tašnu, u kojoj su bili spakovani eksploziv i vremenski mehanizam, pored Hitlera u njegovij kolibi za sastanke u vojnoj vrhovnij komadni u Vulfšanceu (nem. Vučja jama) blizu Rastenburga, Istočna Pruska (danas Kentšin, Poljska).

Iako je četvoro ljudi ubijeno i skoro svi prisutni su ranjeni, Hitler je samo lakše ranjen.Štaufenberg je uhapšen i presuđeno mu je istog dana, a pogubljen je pola sata posle ponoći. Mnogi zaverenici su takođe pogubljeni narednih dana.

Danas, zbog svoje ključne uloge koju je odigrao u 20. julskoj zaveri, Štaufenberg se slavi kao nemački nacionalni heroj i simbol nemačkog otpora nacističkom režimu. Brojne ulice i trgovi su nazvani po njemu. Dom Gan je takođe napisao poemu Štaufenberg u njegovu čast.

Vojnička karijera

Štaufenberg je rođen kao treći od trojice sinova (druga dvojica su bila Bertold i Aleksandar) u Jetingenu u Švabiji blizu Ulma, u kraljevstvu Bavarska u jednoj od najstarijih i najcenjenijih aristokratskih južnonemačkih katoličkih porodica.

Njegov otac je bio grof Alfred fon Štaufenberg, poslednji oberhofmaršal kraljevine Virtenberg i Karoline fon Uhkul-Gilenbrand. Među njihovim precima je bilo nekoliko poznatih Prusa, uključujući najpoznatijeg Augusta fon Gneisenua.

Njegovo prezime pokazuje na carski planinu i zamak Štaufenberg. Klaus je bio vrlo obrazovan i naginjao je književnosti, ali se na kraju posvetio vojničkoj karijeri. 1926, pridružio se porodičnom puku u Bambergu, 17. konjičkom puku.

To je takođe bilo vreme kada je Albreht fon Blumental predstavio njega i Bertolda uticajnom krugu oko pesnika Stefana Georga, iz koga su na kraju poticali mnogi pripadnici nemačkog pokreta otpora. 1933, Adolf Hitler je došao na vlast i dok su neki stavovi Nacističke stranke bili odvratni, Štaufenberg nije od početka bio u potpunoj opoziciji njihovim idejama, posebno u pogledu nacionalizma.

Ipak, nakon Kristalne noći novembra 1938, osetio je veliku sramotu koja je naneta Nemačkoj i to je duboko povredilo njegov osećaj morala i pravde. Sistematsko maltretiranje Jevreja i potiskivanje religije u Nemačkoj su učinili Štaufenberga kao katolika sve više protivnikom nacista.

U vojsci je probijao sebi put i 1. januara 1937. je imenovan za kapetana, čin koji će držati narednih šest godina. Njegov puk je postao deo Šeste oklopne divizije i bio je umešan u okupacije Sudetske oblasti i, kada je izbio rat, u poljskoj, francuskoj i sovjetskoj kampanji. Na kraju francuske kampanje (31. maj 1940.) odlikovan je Gvozdenim krstom prvog reda.

20. julska zavera

Dok je Štaufenbergov plan zahtevao da on bude u kancelariji u ulici Bendler da telefonira redovnim jedinicama Vermahta koje su bile u Nemačkoj da uhapse vođe političkih organizacija, kao što su bi Služba bezbednosti i Gestapo, na kraju je Štaufenberg bio jedini od zaverenika koji je imao uredan pristup Hitleru.

Čak i sa samo tri prestala prsta, Štaufenberg, u 1944. unapređen u pukovnika, je pristao da izvrši ubistvo nemačkog firera. Torba pukovnika fon Štaufenberga je bila napunjena eksplozivom i malim časovnikom. On je ušao u salu za sastanke u kojoj je Hitler bio prisutan, postavio tašnu ispod stola, izjavio da mora da obavi hitan telefonski poziv za Berlin i brzo napustio sobu. Čekao je u obližnjem skloništu do ekpslozije koja je raznela kolibu. Prema onome što je video, bio je ubeđen da niko nije mogao da je preživi. Iako je četvoro ljudi ubijeno i skoro svi prisutni ranjeni, Hitler je bio samo lakše povređen pošto je bio zaštićen teškim čvrstim konferencijskim stolom od hrastovine.

Štaufenberg i njegov saučesnik, poručnik Verner fon Heften, su brzo izašli iz dobro čuvane baze da bi odleteli za Berlin u Henkel He 111 koji ih je čekao. Štaufenberg je saznao za svoj neuspeh tek u Berlinu.

Dok je leteo, izdato je naređenje id Hitlerovog štaba da se obori avion u kome su bili fon Štaufenberg i fon Haften, ali je naređenje završilo na stolu kolege zaverenika, Fririha Georga iz vazduhoplovne uprave i nije prosleđeno dalje.

Hitler je emitovao poruku na državnom radiju i postalo je jasno da prevrat nije uspeo. Kratko nakon toga, zaverenici su uhvaćeni u svojoj kancelariji, dok je Štaufenberg ranjen u rame.

Razlozi neuspeha
Fon Štaufenberg je imao vremen da aktivira samo jednu od dve bombe koje je imao; prekinut je dok je aktivirao eksplozive.
Hitler je gledao nad mapom kada je bomba eksplodirala. Pristuni oficir nemačke vojske, potpukovnik Hajnc Brand, je pokušavao da bolje vidi mapu, a pošto mu je Štaufenbergova tašna smetala i pomerio ju je na suprotnu stranu noge stola, još više zaštitivši Hitlera od eksplozije. (Ipak, ovo je osporeno)

Izvor: Wikipedia