Angolski građanski rat

Nakon završetka portugalske kolonijalne vladavine u aprilu 1974, sada nezavisna Angola je zapala u razarajući građanski rat, koji je postao najduži sukob u Africi. Procenjuje se da je u ovom građanskom ratu koji trajao 27 godina poginulo 500.000 ljudi.

Tri glavne zaraćene frakcije koje su učestvovale u sukobu su bile:
Narodni pokret za oslobođenje Angole (MPLA), koji je imao bazu među govornicima kimbundua i etnički mešovitom inteligencijom Luande. MPLA je imao veze sa komunističkim partijama u Portugalu, i Istočnom bloku;
Nacionalni oslobodilački front Angole (fNLA), sa etničkom bazom u regionu Bakongo na severu, i vezama sa Sjedinjenim Državama i Mobutuovim režimom u Zairu; i
Nacionalna unija za potpunu nezavisnost Angole (UNITA), koju je predvodio Džonas Savimbi sa etničkom i regionalnom bazom u Ovimbunduu u središtu zemlje. Bila je podržavana od strane aparthejda u Južnoj Africi, i Sjedinjenih Država.

Od ranih 1960-ih, delovi ovih pokreta su se borili protiv portugalske kolonijalne vladavine. Narod Angole je bio podeljen u svom ratu za nezavisnost koji je počeo 1961. Plemenski zasnovan FNLA, maoistička UNITA, i marksističko-lenjinistički MPLA su bile snažne grupacije koje su se borile protiv Portugalaca.

Nakon puča 1974. u Portugalu je uspostavljena vojna vlada, koja je odmah zaustavila rat i pristala da preda vlast koaliciji ova tri pokreta. Kolicija se ubrzo raspala, i počeo je građanski rat. Sjedinjene Države, Zair i Južna Afrika su vojno intervenisali na strani FNLA i UNITA. Na suprotnoj strani, Kuba, podržana od strane Sovjetskog Saveza je intervenisala u korist MPLA. Novembra 1975, MPLA je gotovo slomila UNITA, i južnoafričke snage su se povukle. Kongres SAD je zabranio dalje vojno mešanje SAD u Angoli.

Kako je kontrolisala Luandu, i obalski pojas (sa sve unosnijim naftnim poljima), MPLA je proglasila nezavisnost Angole 11. novembra, 1975, na dan kada su Portugalci napustili prestonicu. Portugal je priznao proglašenje nezavisnosti. Agostino Neto je postao prvi predsednik, a posle njega je došao Žoze Eduardo dos Santos 1979. Opozicioni pokreti, FNLA i UNITA su napravili zajedničku vladu u zonama pod svojom kontrolom. Samoproklamovana "Demokratska Republika Angola" je osnovana 24. novembra, 1975, sa Holdenom Robertom i Jonasom Savimbijem kao ko-predsednicima, i Žozeom Ndeleom i Džonijem E. Pinokom kao ko-premijerima. Ova vlada se raspala posle 30. januara, 1976.

Građanski rat između UNITA i MPLA se nastavio do 10. januara, 1989, kada je Kuba počela da povlači svoje snage. Tokom najvećeg dela ovog perioda, UNITA je kontrolisala velike žitnice u unutrašnjosti, i primala je podršku u vidu američkih sredstava i južnoafričkih trupa. Slično, desetine hiljada Kubanaca je ostalo da pruža podršku MPLA, često se boreći protiv Južnoafrikanaca ne frontovima. 1988, Južna Afrika i Kuba su se saglasile oko povlačenja svih stranih trupa iz Angole. Naredne godine, dogovoru o prekidu vatre je posredovalo osamnaest afričkih država. Ovo je dovelo do sporazuma 1991, koji je predviđao izborni proces za demokratsku Angolu, pod supervizijom Ujedinjenih nacija. Džonas Savimbi iz UNITAS-a nije uspeo da pobedi u prvoj rundi predsedničkih izbora 1992. -- osvojio je 40% glasova, dok dos Santos osvojio 49%, tako da je trebalo da se održi drugi krug. Savimbi je okarakterisao izbore kao nepoštene, i obnovio rat. Novi mirovni sporazum, Protokol iz Lusake, je dogovoren u Lusaki u Zambiji, i potpisan je 20. novembra, 1994.

Mirovni sporazum između vlade i UNITA je predviđao integraciju bivših UNITA pobunjenika u vladu i oružane snage. Međutim, 1995, lokalizovani sukobi su nastavljeni. Vlada nacionalnog jedinstva je uspostavljena aprila 1997, ali su se ozbiljne borbe nastavile kasne 1998. kada je Savimbi obnovio rat po drugi put, tvrdeći da MPLA ne ispunjava svoje obaveze. Savet bezbednosti UN je 28. avgusta, 1997. izglasao uvođenje sankcija prema UNITA. Angolska vojska je izvela veliku ofanzivu 1999. u kojoj je uništila konvencionalni kapacitet UNITA, i zauzela sve velike gradove koje su prethodno držale Savimbijeve snage. Savimbi je tada objavio da će se UNITA vratiti gerilskoj taktici, i veći deo zemlje je ostao u nemirima.

2002. godine, Savimbi je ubijen u vojnoj operaciji, i UNITA i MPLA su dogovorile primirje šest nedelja kasnije, 4. aprila. Avgusta 2002, UNITA se proglasila političkom strankom i zvanično demobilisala svoje oružane snage, okončavši time građanski rat. Angola trenutno uživa u krhkom miru pod vođstvom MPLA i dos Santosa.

Dalja literatura
Victoria Brittain, Death of Dignity, Red Sea Press, 1998. ISBN 0865436363. Viđenje sukoba sa tačke gledišta MPLA.

Izvor: Wikipedia