Postoji legenda da je, pre mozda hiljadu godina, nekog Evropljanina privukao prijatan miris iz jednog zapaljenog divljeg grma. Otkinuo je i sazvakao nekoliko bobica: njihov ukus mu se toliko svideo da je skuvao od njih napitak- i tako otkrio >>crnu kafu<<!
Znamo da su Etiopljani, u istocoj Africi, prvi pili kafu. Do XV veka to je bilo jedino mesto na svetu gde je kafa rasla; odatle je preneta u Arabiju. Posle toga, u toku 200 godina, svet se snabdevao kafom iz Jemena, u juznoj Arabiji.
U XVII veku Holandjani su poceli da gaje kafu na ostrvu Javi, i preneli tu biljku u nekoliko drugih tropskih zemalja. Englezi su je zasadili na ostrvu Jamajci, a odatle je preneta u Srednju i Juznu Ameriku. Ubrzo je kafa postala omiljeni napitak u Evropi i Severnoj i Juznoj Americi.
Kafa uspeva u skoro svim tropskim podnebljima, ali najbolje raste na visokom, oceditom zemljistu. Takvo se zemljiste i podneblje mogu naci na brdima u podnozju visokih planina u Brazilu. Zato se danas tri cetvrtine ukupne kolicine kafe koja se trosi u svetu proizvodi u Brazilu. Tamo se nalaze najvece plantaze; na nekima od njih, koje se protezu kilometrima, raste vise miliona zbunova kafe. Kafa se u velikim kolicinama gaji u Venecueli, Kolumbiji, Gvatemali i Meksiku, a takodje i na nekim od Zapadnoindijskih ostrva i na Javi.
Imena >>moka<< i >>java<< potekla su od mesta gde je kafa gajena. Medjutim, danas ona oznacavaju samo pojedine vrste kafe. I >>moka<< i >>java<< sada, na primer, rastu samo u Brazilu, isto kao i vrste >>rio<<, >>santos<< ili >>minas<<. Najvece pristaniste za izvoz kafe je Santos u Brazilu.
Zrno kafe je, u stvari, semenka, ili kostica, ploda koji lici na malu tresnju. Plodovi rastu na visokom zbunju sa sjajnim liscem. Zrno kafe moze da bude celo , ili sastavljeno od dve polovine koje su pljosnatim stranama okrenute jedna drugoj.
Mada u tropskim predelima divlje raste vise od 25 vrsta kafe, samo dve vrste radjaju plod koji ima onaj narociti ukus kad se isprzi.


Eto, da znate sta pijete  

hehehhe zanimljivo