Da li je neko od vas imao ovu temu za maturski rad ili zna nekoga ko ima. Trazim literaturu odavno a i zakasnio sam malo, bio bi zahvalan ako neko ima vec rad ili zna gde moze da se nadje rad sa ovom temom?

Da li neko zna makar nesto o kategorickom imperativu ili ima neki zanimljiv domaci link o Kant-u. Bilo bi mo od pomoci, nasao sam nesto na Wikipedia ali nije dovoljno 

pa evo ne znam da li je vec kasno tek sam danas procitala  tvoj post u svakom slucaju......

Naravno kao što ti je poznato radi se o Kantovoj etici, knjiga u kojoj on naširoko i nadugačko raspravlja o ovoj temi se zove "Kritika praktičkog uma" ili ti Kantova etika....
no evo malo o tome , mislim da ćes moći dosta toga da iskoristiš u radu  ako ne i sve....
Kant sa svog kritičkog stanovšta prilazi otkrivajući zakonitosti ljudske moralne prakse. I sam ističe da teorijom morala nije uneo ništa novo, nego je samo kritički precizirao pojmove  i razlučio njihovo značenje.
Dakle u etici se ne radi o određenju nekog empiriskog morala, nego o načinu saznanja  na području moralnog života o kriterijumu ocenjivanja tj. vrednovanja ljudske delatne prakse. Kant nije moralni reformator nego teoretičar ljudske moralne prakse.
Odgovor na pitanje šta treba da činim? Čovek nalazi u samom sebi.
Kant smatra da nikada kada ljudska svest radi po principima straha ili nade , a ne iz dužnosti, ne može biti govora o istinskom moralu ,jer se tada radi o heteronomnoj etici, a moralno delovanje ne može biti sredstvo bilo kakvim nagonskim ili praktičnim ciljevima. Sreća nije prikladni princip morala, kao ni teleološki moral,( nešto treba da činim jer želim nešto drugo).Kant kaže to još uvek nije istinski moral.
Samoodređenje umne volje je najviši zahtev i uslov moralnosti.Moralnost je moguća samo pomoću slobode, tj pomoću moći delovanja koja nije prema šemi kauzalitetauslovljena od drugih ,već je samom sobom samo usovljena.
Realitet moralnosti je činjenica praktičkog uma, i zato se mora verovati u slobodu kao uslov njene mogućnosti.
Nezavisnost volje od prirodnog zakona pojava , od zakona kauzaliteta zove se sloboda. U istom aktu svesti u kome postajemo svesni da smo slobodni, postajemo svesni moralnog zakona.
Sloboda nije predmet znaja već vere.
Moralno delovanje ima svoji smisao i svoju svrhu u sebi. Kategorički imperativ je izraz autonomije praktičkog uma. Moralno vredno je samo ono što je učinjemo iz duznosti. Sve drugo učinjeno iz bilo kog drugog motiva( naklonosti, ili koristi, straha) ako je u skladu sa moralnim principima može se nazvati samo legalnim.
Dakle moralna radnja je radnja koja se vrši iz dužnosti.Dužnost je nužnost jedne radnje iz poštovanja prema moralnom zakonu.Poštovanje moralnog zakona je jedno osećanje čije je poreklo čisto intelektualne prirode. Samo razumno biće je sposobno da dela prema predstavi zakona, da dela po principima jer samo razumno biće ima volju. Ali volja razumnog bića nije sveta, te ne stoji u apsolutnoj harmoniji sa razumom pa se razum javlja kao zakonodavac koji primorava volju na vršenje njegovih zapovesti, a forma te zapovesti je imperativ.
Imperativ umeća i praktičke mudrosti su hipotetički dok je imperativ moralnosti kategorički.!!!!   Radnja kategoričkog imperativa je sama sebi cilj.
Svi imperativi zapovedaju 1. hipotetički : nužnost jedne radnje za postizanje nečeg druhog
                                   2. kategorički imperativ : predstavlja jednu radnju kao objektivno nužnu samo za sebe, bez veze sa nekom drugom svrhom.
Kategorički imperativ se ne odnosi na materiju radnje i na ono što iz nje treba da proizađe, već na formu. Ovaj imperativ ne uzima svrhu kao cilj već je neposredno proizvodi. Kategorički imperativ nije ograničen nikakvim uslovom.
Kategorički imperativ : Delaj samo prema onoj maximi za koju u isto vreme možeš želeti da ona postane jedan opšti zakon.
Maksima je subjektivni princip htenja. I ovo je sto se tiče prve formulacije kategoričkog imperativa kojih ima 5.

A evo šta Jovan Babić kaže u svojoj knjizi " kategorički imperativ i univerzalizacija"
Kategorički imperatij je centralno mesto  u Kantovoj fil. morala
Kategorički imperativ isključuje svako apriorno favorizovanje i obezbeđuje načelnu ravnopravnost ciljeva. Ono što se meri je uvek različito , ali ono čime se meri je uvek isto. Određenjem formalnosti , postupak univerzalizacije postiže da se svi postupci na jednak način budu podvrgnuti moralnoj oceni. (ali ne kao u zlatnom pravilu gde se meri cilje sredstvo, zlatno pravilo zahteva da se jednako tretira jednakim , a nejednako nejednakim)*
A koji su ciljevi dobri , a koji ne pokazaće konkretna primena tog kriterijuma na postupke. Da bi se ta nezavisnost kriterijuma postigla, ona se ne može zasnivati na iskustvu, već se mora zasnovati formalno i time se postiže objektivnost. Nezavisnost moralnog kriterijuma  od iskustva znači za Kanta da su svi tzv.materijalni principi isključeni iz kriterijuma određivanja moralno ispravnog postupanja jer u sebi sadrže neki empiriski element koji ih onemogućava da budu opštevažeći  i univerzalni zakoni.
Za praktične svrhe dovoljna je samo 1 formulacija, ovde nema slobode za manevrisanje u odlučivanju volje koja treba da odluči moralno ispravno. Cilj prve formulacije bi bio  striktno normativno etički- da se utvrdi moralni princip koji će biti praktički upotrebljiv.
Sve ostale formulacije ,cilj je teoriski, tj. da se u užem smislu da pojam dužnostitj. njegovom analizom dodje do  osnovne predpostavke morala, da se dodje do relevantnih opisa vrednosti o kojima se tvrdi, zašto postoji moral, kako on funkcioniše itd.....
formulacije:
I Postupaj samo prema onoj maximi za koju istovremeno možeš hteti da postane opšti zakon
Ia Postupaj tako da maxima tvog delovanja  tvojom voljom treba da postane prirodni zakon
II Postupaj tako da čoveštvo kako u tvojoj ličnosti tako i u ličnosti svakog drugog , uzimaš uvek kao cilj a nikada samo kao sredstvo!!!!
III Postupaj tako da tvoja volja na osnovu tvoje maxime  istovremeno samu sebe posmatra kao opštezakonodavnu
IIIa Postupaj tako kao da ćes pomoću tvojih maxima uvek biti zakonodavni član opšteg carstva svrha.


*pozitivna formulacija zlatnog pravila : Treba da se prema drugom ophodiš onako kako želiš da se drugi ophode prema tebi.
ova formulacija ima ozbiljne nedostatke: zapada se u paradoks sado - mazo, zatim osvetnička implikacija " kako ti meni tako ja tebi"
negativna formulacija je bolja: Ne čini drugima ono što ne želiš da se tebi čini.

Literatura u kojoj možes naći skoro sve što te interesuje o kategoričkom imperativu : Kant " Kritika praktičkog uma" , "Metafizika morala" ; Jovan Babić " Proizvoljnost i sloboda " ovo poslednje valjda .... više se ni ne sećam tačno.

hehe , prije nepunih mjesec dana sam upravo to predavala u jednoj srednjoj skoli na praxi , pa ako ti nije dovoljno ovo sto je predhodno postovano i ovo sto slijedi, mozes pitati za dalje smjernice...no mislim da mozes od toga napisati sasvim solidan maturski rad
moj dodatak predhodno navedenoj lit. bi bio Milan Kangrga-Etika ili revolucija
                                                              Imanuel Kant-Osnov metafizike morala
po Kantu moralitet je moguc samo u bitnoj suprotnosti spram legaliteta.Taj Kantov zahtjev dolazi do izrazaja njegovim naglasavanjem razlike izmedju hipotetickog i kategorickog imperativa.Rijec je o imperativima(zapovijestima).Sta se tu zapovijeda?Jednostavno receno, hip. imp. zahtijeva takvo izvrsavanje neke radnje, cija svrha lezi u necem drugom, a ne u njoej samoj.Kao takva ona ima samo uslovni karakter, impliciran vec u samom pojmu radnje.(npa. ako zelis sagraditi kucu moras poceti od temelja ...i sl.)...Sta hoce Kant tom razlikom imperativa?Upravo ono sto vec jeste ili ima biti u samom pojmu dobrea u tom eticko-moralnom smlislu:ako je rijec o jednoj vec moralnoj kvalifikovanoj radnji, onda dobro treba da se cini ni radi cega drugog , nego samo radi dobra samog!U tom se sastoji smisao Kantovog kategorickog imperativa, sto i nije nista drugo nego formulacija moralnog zaona.Tu nema rijeci ni o kakvoj pogodbi(kondicionalu) ako ovo-onda ono.U tom smislu imperativ kao moralni zakon zapovijeda apsolutno, dakle kategoricki , a ne pod odredjenim uslovimaU toliko sad i taj moralni zakon glasi u svom prvom obliku:djeluj tako da maxima tvoje volje moze postati moralni zakon.Ovde je uocljiv princip univerzalizacije...tj. da djelas u skladu sa dobrom svih(tako, ako bi htjeo ukrasti, treba da primjenis taj princip i zapitas se sta bi se desilo da to svi ljudi rade, najprostije receno)...Time je iskazan zahtjev za podizanjem puko subjektivnog na nivo objektivnog, dakle opstevazeceg principa, koji obavezuje sve i svakoga.Ne postoji i ne moze postojati zakon samo za mene...
to bi bila sustina uprosteno govoreci o ovom problemu, kako ga objasnjava pozbnati eticar Milan Kangrga...
mozes napisati sasvim dobar rad od ovog sto smo postovale  Noir i  ja.Ako ti nesto nije jasno mozes slobodno pitati.(osim ako nije potrebno da ti se napise taj rad )
puno srece sa maturskim...

ovo ti je link ka maloj skripti o Kantovoj etici-http://www.megaupload.com/?d=8FJ6JEWV

korisni sajtovi : www.epistemelinks.com
                    http://www.hkbu.edu.hk/~ppp/Kant.html


srećno 

E hvala vam mnogo, bili ste mi od velike pomoci. E sad sve ostaje na meni i kuckanju maturskog 

E da i jos nesto izvinite sto sam dosadan ali nema mi druge  znaci ovo mi je dosta pomoglo u kucanju rada

ali imam jos neke stavke sto moram da navedem u maturskom radu kao sto je

Kantovi uzori, na koga je on uticao i kriticko misljenje. E sad prvi put pisem maturski i uopste radove ovoga tipa. A literature nemam bas puno ako bi mi to jos neko mogao pomoci inace ovako matuski mi ide u sledecim stavkama redom

   
   NASLOVNA STRANA
   SLIKA KANTA SA CITATOM
   SADRZAJ
   NAZIV DELA
   O VREMENU U KOME PISE
   O KANTOVOM ZIVOTU
   O UZORIMA
   O TEMI
   NA KOGA JE ON UTICAO
   KRITICKO MISLJENJE
   TVOJE LICNO MISLJENJE
   ZAKLJUCAK
   LITERATURA: autor, delo, Izdavac, mesto izdanja, godina izdanja

Kant i uopšte cela klasična nemačka folozofija je bio jedan podstrek i odgovor na Francusku revoluciju, Dakle , nemački idealisti su svoju filozofiju pisali kao odgovor na  izazov iz francuske.
Isticano je oslobođenje pojedinca kao gospodara vlastitog života, koji se oslanja na samog sebe. Čovekov položaj u svetu više ne treba da bude zavisan od nekog spoljašnjeg autoriteta, već o njegovoj slobodi u racionalnoj delatnosti. Čovek bi trebao da bude rukovođen samo vlastitim napredkom u saznanju, svet bi trebao biti umski poredak.
Francuska revolucija je počela da potvrđuje stvarnost slobode, a Nemački idealizam se bavio njenom idejom.
Hjum je svojom kritikom metafizike  uticao na Kanta i "probudio" ga iz dogmatskog dremeza."Buđenje" je ustvari bilo saznanje da je stara metafizika svoj autoritet izgradila na iluzijama, a najveća je o mogućnostima saznanja apsolutne istine o svetu i čoveku. Nisu ispitane stvarne mogućnosti ljudskog saznanja.
Tim saznanjem razvija se Kantov kantov kritički stav prema staroj metafizici, ali to nije bila njena negacija vec težnja da se dovede u sklad sa modernom naukom. A takvu metafiziku mogla je da pripremi samo kritika  moći uma  ostvarena u "Kritici čistog uma"............
Kant je uticao na Fihtea  koji je hteo samo da popravi i nastavi Kantov sistem, i naravno izvrsio je i uticaj na Šelinga , Hegela...
Ostale podatke  vezane za njegov zivot mislim da možes da nadjes na netu .

E stvarno ne znam kako da se zahvalim, ovo je i vise nego sto sam trazio.Kad spojim sve ovo sto sam do sad nasao i dobio trebalo bi da to bude OK. Hvala jos jednom. Ako neko ima slucajno nesto sto bi dodao od viska glava ne boli