ДСС-ова идеја из 2001. године о подели Србије на шест региона са седиштима у Београду, Новом Саду, Крагујевцу, Нишу, Ужицу и Приштини, оштро је критикована као потенцијално опасна по територијални интегритет земље

Раде Обрадовић, председник Савета ДСС-а, подсећа да је његова странка прва изашла са идејом регионализације Србије у свом Предлогу устава 2001. године и истиче: „Нажалост, против тога су биле све друге странке и ми смо, у процесу доношења новог Устава од тога одустали и оставили регионализацију за неко друго време. Сад се неко коме је регионализација била неприхватљива, појављује са идејом да на једном делу територије Србије прави нешто што не знам како би назвао, али што сасвим сигурно није ни близу суштинској идеји регионализације и децентрализације, које треба да што више приближе власт грађанима.”

Обрадовић подсећа да су неки ДСС-ову идеју о подели Србије на шест региона са седиштима у Београду, Новом Саду, Крагујевцу, Нишу, Ужицу и Приштини, оштро критиковали као „потенцијално опасну по територијални интегритет земље”, што је потпуно неосновано.

„У свету се примењује висок степен децентрализације, па се бројне надлежности преносе на локалне самоуправе, које имају своје изворне приходе, како би могле да задовоље своје потребе на нивоу општина. Ту настаје проблем, јер неке функције морају имати регионални карактер. На пример, нигде се у свету средњошколски образовни и систем здравствене заштите не развијају за сваку општину појединачно, то се решава на нивоу региона.” Обрадовић каже да, док не дође време за регионализацију, треба ићи са већим степеном децентрализације, дакле, пренети локалним самоуправама више надлежности.

Александар Вучић, генерални секретар СРС-а, каже да су српски радикали апсолутно против „некаквих нових територијалних аутономија, јер оне увек, пре или касније, воде у неку врсту политичког сепаратизма”. Вучић каже да треба водити рачуна да се Србија економски развија равномерно, посебно сиромашни делови, па и југоисточна Србија, „треба локалне самоуправе да имају значајну улогу у томе, али то нема никакве везе са некаквим амбицијама политичко-територијалне аутономије, такво неодговорно понашање мора да се прекине”.

Есад Џуџевић (Коалиција Листа за Санџак), каже да се, као члан Комисије за израду Уставне повеље СЦГ, залагао за то да „власт буде ограничена правом грађана на покрајинску аутономију и локалну самоуправу”. Џуџевић истиче да је новим Уставом Србије формулисано нешто слично и то је, према његовој оцени, позитиван помак. Према Џуџевићевим речима, процес регионализације јесте један од услова за стабилизацију политичких, друштвених и других токова у нашој земљи, насупрот „још увек важећим стереотипима да је сваки помен регионализације разлог да се упали ’црвено светло’ у неким круговима”.

Балинт Пастор (СВМ) каже да је за његову странку несхватљиво то што на сваки помен регионализације, или децентрализације, „сви помисле на неку сецесију и одвајање – мислим да је стварно смешно у случају Ниша, али и Војводине и Санџака, размишљати о сецесији”. Пастор каже да СВМ подржава иницијативу Бошка Ристића зато „што сматрамо да Србија треба да буде модерна, регионално децентрализована држава”. Он подсећа да је један од приоритета Посланичког клуба мањина СВМ – КЛЗС – УРС – КАПД, залагање за регионализацију и додаје да се ту, пре свега, мисли на Санџак, али да су отворени и за сваки вид децентрализације, јер то држави не штети, а становницима одређених регија доноси пуно, што се може видети на примеру Војводине.

Ovo nije nova ideja koju zagovara DSS. Oni to pricaju vec nekoliko godina ali u poslednje vreme sve  su glasniji.
Sve to ide u korak sa borbom za ocuvanje Kosova.
U cemu je tu caka tek cemo videti po ocuvanju KIM u okviru Srbije ili dobijanju samostalnosti dela Kosova- podelea Kosova na siptarski i Srpski deo.