Seksualno zlostavljanje dece uzima sve više maha ali je i dalje tabu tema
Počinioci incesta
uglavnom očevi
Incest trauma centar u Beogradu u proseku prima jednu prijavu dnevno. Zlostavljanja ima svuda, a u višim društvenim slojevima bolje se sakriva. Od četvoro zlostavljane dece tri su devojčice, a od pet počinilaca četiri su muškarci, a jedna je žena. Majke u većini slučajeva ne veruju detetovom iskazu

BEOGRAD - Seksualno zlostavljanje dece u Srbiji i dalje je bauk tema o kojoj otvoreno govore jedino stručna lica, koja se bave ovom problematikom. Mali broj slučajeva se prijavljuje, a od evidentiranog broja dece u nadležnim ustanovama i službama devojčice su te koje češće trpe seksualno nasilje, koje u većini slučajeva čine očevi ili stalni partneri majke. Možda najšokantniji podatak, koji ističu svi Glasovi sagovornici, jeste da majke zlostavljane dece u većini slučajeva ne veruju detetovom iskazu, koji uzimaju za ozbiljno tek kada se u istražnom postupku dokaže krivica osobe koja čini nasilje.

Incest trauma centar u Beogradu u proseku prima jednu prijavu o seksualnom zlostavljanju dnevno. Od četvoro zlostavljane dece tri su devojčice, a jedan dečak, a od pet počinilaca četiri su muškarci, a jedna je žena. Najčešći vid incesta je na relaciji otac - kćerka, a Incest trauma centar beleži tužnu statistiku da je u 39 sličajeva 12 procenata nasilnik otac. I prema podacima Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu incest najčešće čine očevi nad kćerkama, a u evidenciji Instituta takvih slučajeva je oko 50 odsto od ukupno zlostavljanje dece.

O problemu nepoverenja u dečje iskaze za Glas govori Jelena Kalušević, psiholog Prihvatilišta za žrtve zlostavljanja u Beogradu. Ona ističe da se kod majki ove dece najčešće javlja neverica, koja traje, čak i do okončanja istražnog postupka, koji se većinom pretvara u maratonski duge procese. I u ovom prihvatilištu devojčice su češće žrtve i to na uzrastu od sedam do 18 godina.

- Imamo decu koja su u Prihvatilište dovedena zbog ovakvog vida nasilja, ali kod nekih se seksualno zlostavljanje utvrdi tek posle izvesnog vremena, kada deca steknu poverenje u nas. Naša iskustva kažu da je zlostavljanje najčešće na početku puberteta. Često je dug period od početka ovakvog nasilja do njegovog otkrivanja, kaže Kalušević.

Ona objašnjava da su deca u početku nasilja uplašena i ne znaju šta im se dešava. U mnogim slučajevima u samom početku to nisu odmah bludne radnje, a deca su začuđena i ne znaju kako da odreaguju, jer su nasilnici bitne figure u njihovom životu, u koje su do tada imali poverenja. Kada dođe do seksualnog zlostavljanja nasilnici, uglavnom, prete deci da će se dogoditi nešto ružno ako kažu šta im čine.
   
      

I u izbegličkim kampovima

Neda Mirilović, specijalni pedagog i koordinator Projekta u kampanji za prevenciju i zaštitu žena i dece u izbeglištvu pri Grupi 484, ističe da su izbegla i raseljena lica najosetljivija kategorija kada je reč o ovom vidu nasilja. To se dešava jer veliki broj njih nema važeća dokumenta i zato što su zatvoreni, i otkrivanje zlostavljanja kod njih je drugačije.
      
      
      
   
   
      

Saradnja sa policijom

U Incest trauma centru ističu odličnu saradnju sa policijom i tužilaštvom. Najslabiju saradnju imaju sa školama i domovima zdravlja i apeluju na Ministartvo zdravlja da teme nasilja u porodici i seksualnog zlostavljanja dece uvedu u nastavni plan na svim nivoima u školstvu.
      
      
      
   

Kalušević naglašava da su nasilnici obično veoma pažljivi prema žrtvi u toku svakodnevnog života, da ih "kupuju" poklonima i na taj način, verovatno, pokušavaju da eliminišu svoju krivicu. Kada je reč o socijalnom statusu, nema pravila, mada se najčeće prijavljuju slučajevi iz nižih socijalnih struktura. Većina majki, po iskustvu iz Prihvatilišta na kraju daje podršku detetu, ali ima i slučajeva kada majka ostavi dete i nastavi da živi sa zlostavljačem.

U Incest trauma centru posebno skreću pažnju da je najvažnije dati poverenje iskazu deteta. Ljiljana Bogavac iz ovog Centra, koji već jedanaestu godinu daje podršku žrtvama incesta i seksualnog zlostavljanja, kaže da ne postoji posebna geografska, socijalna, obrazovna, nacionalna ili druga specifičnost koja bi ukazala na žrtvu, počinioca i porodicu u ovom kontekstu. Jedino što se izdiferenciralo posle decenije rada jeste da se u urbanim sredinama i visokoobrazovanim slojevima "tajna bolje krije".

Prosečni uzrast prvog incidenta zlostavljanja, prema podacima Incest trauma centra je oko devet godina. U oko 63 odsto slučajeva nasilje ima višegodišnje trajanje. Važno je naglasiti da period između prvog incidenta seksualnog zlostavljanja i prijavljivanja kraći kada je nasilje izvršila osoba van porodice (komšija, kum, kućni prijatelj...), dok je period obelodanjivanja višestruko duži kada je počinilac iz porodice.
   
      

Najugroženiji uzrast

U registru Instituta za mentalno zdravlje za poslednje četiri godine zabeleženo je da je od oko 360 slučajeva nasilja svih oblika, seksualno pretrpelo 70 mališana. Kako za Glas kaže Milica Pejović, psihijatar ove ustanove, od toga je seksualno zlostavljano 56 devojčica i 14 dečaka.
Očevi čine incest u oko 50 odsto slučajeva, a najviše stradaju mališani na uzrastu od šest do 12 godina, potom deca od 13 do 17 godina, a najmanji broj se beleži na uzrastu do pet godina.
      
      
      
   
   
      

Mali broj slučajeva dobije sudski epilog

Rezultati istraživanja koje je na savetovanju u Požarevcu izneo psiholog Vučko Veljković, a prema kojem je svaka osma devojčica u Srbiji doživela "neprimereno seksualno zlostavljanje", moraju se uzeti sa rezervom, slažu se sagovornici Glasa. Ova brojka bi, u slučaju tačnosti, bila šokantno visoka, ali stručnjaci su jedinstveni u oceni da sa takvim podacima treba biti veoma obazriv. Podaci su izneti na osnovu 5.000 ispitanih devojčica, ali naši sagovornici nisu mogli da komentarišu rezultate, jer nisu znali na koji način i kojom metodologijom je urađeno istraživanje. Svi su jedinstveni u oceni da je zakonska regulativa u ovoj oblasti neodgovarajuća, jer se prema statistici od 30 prijavljenih slučajeva, tek 10 završi osuđivanjem optuženog.
Važno je naglasiti da nijedna institucija u Srbiji nema zbirne podatke o seksualnom zlostavljanju dece. Nažalost, sve je "iscepkano", a podaci rasuti po državnim službama i nevladinom sektoru. O broju neprijavljenih slučajeva da i ne govorimo.
      
      
      
   
G. Tadić