Im Keller je film U. Zajidla, najboljeg austrijskog reditelja po mom mišljenu, Pratim rad ovog hladnog i metodičnog autora  igranih i dokumentarnih filmova onoliko koliko mi jezička barijera dozvoljava. Ovaj dokumentarac se se bavi tajnama koje Austrijanci kriju u svojim podrumima.
A tamo nema čega nema : Albino piton kojim počinje dokumentarac, streljana u kojoj vežbaju neonacisti, žena sa lutkama koje su verna kopija beba, lovačkih trofeja, improvizacija na temu dnevne sobe i kafane, vešeraja i teretana, pripitih ljudi koja bistre spoljnu i unutrašnju politiku uperenu protiv islama i stranaca, seksualnih fetiša, bordela i sadomazohizma, seoskih nacista  ljubitelja pleh muzike i pića.
  Zajdl koji je samo na prvi pogled neutralni nemi posmatrač svega ovoga namerno bira bizarne, među najbizarnijima i time zapravo otkriva više o ljudima, naizgled normalnim, nego kada bi pokazao najnormalnije moguće ljude.
  Neki moji poznanici koji žive u Austriji su mi ispričali vic koji otkriva po čemu se razlikuju Austrijanci od ostalih naroda. Oni za razliku od Italijana ili Madžara u podrumu ne drže vino već svoju familiju. U ovom dokumentarcu nema zatočene familije ali ima dosta toga što će svačiji stomak staviti na probu zbog bolesnih, gnusnih i surovih scena koje se ne preporučuju za mlađe od 30 godina.
  Sve u svemu, više sam nego zadovoljan ovim što sam video ako se izuzmu one sm boleštine koje su prikazane bez ikakvog sakrivanja.
  Od mene preporuka.