Reklamiranje je postojalo i onda kada ga savremenici nisu bili svesni
Da pokaže ko šta ima
Ili da sakrije ono što nema. Stilovi se menjaju, reklama ostaje

Ništa novo, od kad je sveta i veka muškarci su se trudili da pokažu ono što misle da im najbolje stoji. I ne samo muškarci. Valjda je to u ljudskoj prirodi, da se prikazuje i pokazuje - sebi, bližnjima ili potpunim neznancima (ono s mantilom iza žbuna je sasvim druga priča).

I tako, dok je gospodin Anri Fanten - Latur, kojeg je Mane naslikao još davne 1867. godine, pokazivao svoj štap, cilinder, prsluk, bradu, pevač Marki Mark se u reklamnoj kampanji za rublje Kelvina Klajna pre deset godina slikao pokazujući - vidite i sami šta.

Kažu da to šta ćete pokazati, odnosno za šta ćete se (da prostite) uhvatiti, zavisi u dobroj meri i od toga kom tipu muškaraca pripadate. Mada ima i takvih koji ubacujući u igru svoj egzibicionistički duh, udaraju upravo tamo gde ne očekujete, pa se tako, recimo, truli intelektualac hvata tamo gde ne očekujete, a sve, naravno, u svrhu reklamne kampanje.

Verovatno zato se grof Monteskje na ovoj slici s kraja 19. veka drži za svoj štap (kakvo ono beše objašnjenje, za šta je štap zamena na javi), dok na plakatu za "Muške stilove dvadesetog veka" ovaj intelektualac s naočarima i strogo obučen, mulja nešto po džepovima lagano prekrštenih nogu u belim čarapama i isto takvim sandalama.

I s frizurom se da štošta pokazati narodu i radoznalima. I kad otkrivate i pokrivate glavu, to nešto govori, a kažu da ima veze sa seksom. Znate ono, ćelavi muškarci su bolji u.., ma nije važno.

Pogledajte uostalom ova dva primerka - jedan je s polovine 18. veka, drugi s naslovne strane Voga iz prošle godine. Jedan se ondulirao (takva je uostalom bila moda) da bi dokazao nadmoć svog pola, drugi brije i glavu i prsa i... Uostalom oni u 18. veku nisu znali za - pank, zato je nama lakše, i ne samo zato.
G. J