"Del Ponteova treba da razmisli kako utiče na Srbiju" -  17 Feb 2004


Izjava Karle del Ponte da se Radovan Karadžić krije u Beogradu došla je u delikatnom političkom trenutku za Srbiju, piše u utorak "Internešenel herald tribjun", uz ocenu da bi glavni tužilac Haškog tribunala trebalo dobro da razmisli kakve su posledice njenog rada na stabilnost regiona. Poslednja izjava Karle del Ponte došla je u vreme pokušaja da se formira manjinska vlada koja bi zemlju spasla novih izbora, piše list i dodaje da bi novi izbori dodatno ojačali radikale i da je vlast u Beogradu ogorčena tvrdnjama za koje Del Ponteova nije ponudila nikakav dokaz. Svaki put kad Karla del Ponte izjavi tako nešto, vlada upozorava da to ide na ruku vaskrslim radikalima čiji ozloglašeni lider Vojislav Šešelj čeka na suđenje u Hagu, piše britanski novinar i istoričar, dobar poznavalac Balkana Miša Gleni, dodajući da je jačanje radikala mahom rezultat nedostatka vidljivog ekonomskog napretka.

Međutim, izjave Del Ponteove pospešuju još jedno rašireno uverenje - da je međunarodna zajednica izabrala Srbiju kao krivca koga treba kažnjavati i taj strah radikali koriste da prave značajan politički kapital. Jedan zapadni obaveštajac, piše Miša Gleni, mi je rekao: "Nekoliko puta Karadžić nam je bio nadohvat ruke, ali bi cela operacija propala, jer bi Del Ponteova počela da skakuće i viče: Vidim ga, vidim ga i to pre nego što smo mogli da krenemo u akciju".

Del Ponteova često ističe da se ne meša u politiku, jer je njena uloga isključivo pravosudna. To je u redu, ali ukoliko ne shvata da njene često neosnovane javne izjave imaju ogroman politički odjek na području bivše Jugoslavije, onda je to naivnost koja se graniči sa neodgovornošću, ocenjuje se. Del Ponteova bi morala da se upita da li njene izjave doprinose cilju koji je sebi postavila - da Karadžić stigne u Hag, ili pomažu radikalima da dođu na vlast u Beogradu. Ako je ovo drugo verovatnije, a mislim da je tako, piše Miša Gleni, onda su i region i međunarodna zajednica suočeni sa velikim problemom.

Do političke nestabilnosti u Beogradu došlo je u vreme kada Ujedinjene nacije grozničavo pokušavaju da održe pregovore koji bi vodili rešenju za Kosovo. Ukoliko se politička situacija u Beogradu još pogorša, ili radikali uđu u vladu, UN i međunarodna zajednica mogu da se oproste od bilo kakvog napretka. UNMIK i Kfor teško da bi to pozdravili, jer su kosovski Albanci sve više frustrirani nedostatkom napretka i nezadovoljstvo sve više usmeravaju prema međunarodnoj upravi u Pokrajini.

Zaokret udesno u Srbiji dodatno bi otežao ionako komplikovane pregovore sa EU o evropskoj integraciji zemlje. Trenutno, nikome nisu potrebni ranjena i nestabilna Srbija i ljuto i nestrpljivo Kosovo. Pomešana, ta dva elementa predstavljala bi krajnje nestabilnu smesu. Nema sumnje da bi demokratski orijentisani političari u Srbiji pomogli sebi i zemlji ako bi prestali da se glože oko sastava vlade, ali ovo je i vreme kada bi svako u međunarodnoj zajednici trebalo pozitivno da se odnosi prema Beogradu, kako bi se osigurali njegovo opredeljenje za demokratiju, reforme i dugoročna saradnja sa institucijama kao što je Haški sud, ocenjuje Gleni.

Ovo nije poziv da glavni tužilac podnese ostavku, niti se dovodi u pitanje važan posao Haškog suda. Ali, ovo jeste hitan poziv Del Ponteovoj da dobro razmisli o načinu rada i njegovim posledicama u jugoistočnoj Evropi, zaključuje Gleni u "Internešenel herald tribjunu". (Beta, B92)